ZAŠTO SE NEKI LJUDI OSEĆAJU LOŠE U CRKVI, A NEKIMA ČAK I POZLI? Otac Andrej o situacijama koje uznemiravaju i sveštenike i same vernike

Neretko se dogodi da vernik, tek što je zakoračio u crkvu, iznenada oseti slabost, vrtoglavicu ili mučninu.

Sveštenici svedoče da se dešava i da nekome pozli, da se onesvesti, pobledi, poplavi, ponekad čak i tresu - da dođe do prizora koji uznemire i prisutne i sama sveštena lica. 

Objašnjenje za ovakva stanja dao je otac Andrej Tkačov, sveštenik poznat po svojim živim i direktnim duhovnim tumačenjima.

On kaže da se ovakve pojave u crkvi viđaju mnogo češće nego što ljudi misle:

Printscreen/Телеканал Царьград

 

- Koliko puta smo mi sveštenici bili svedoci ovog prizora: ljudi dolaze u crkvu i u nekom trenutku, na primer, iznenada osete mučninu, čovek istrčava i povraća. Ili se onesvesti. Ili pobledi, poplavi, pozelene ili iznenada počnu da se tresu. Šta je ovo? Video sam to sto puta, a sigurno je svaki sveštenik to video bar sto puta u svom životu.

Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim. Po njegovom tumačenju, bogosluženje snažno deluje na unutrašnji svet čoveka, jer crkva nije samo mesto na kom se čita Jevanđelje, već prostor koji nosi živu Božiju prisutnost.

- Crkvene službe tako snažno utiču na ljudski život, tako jasno nam objavljuju živog Boga, da živi Bog deluje na mrtvu dušu - objašnjava otac Andrej. - Ova mrtva duša iznenada počinje da leprša, oživljava, trza se, a ponekad i manifestuje svoj povratak u život kroz plač, vrištanje, nesvesticu, drhtanje, jaukanje, povraćanje ili nešto drugo. To smo videli mnogo puta.

Foto: SPC

 

On naglašava da je hram "mesto živog prisustva živog Boga", zbog čega ljudi ponekad reaguju snažnije nego što očekuju. Dolaze spolja mirni, ali unutrašnji susret sa nečim što ih duboko dotiče može izazvati dramatičnu fizičku reakciju.

- Ljudi dođu u crkvu Božju, pređu njen prag, sve je u redu, a onda odjednom pozeleni, pa padne, pa i ne diše. Kažu mu: "Zašto si pao? Ovde je tako lepo." Jeste lepo, ali u njemu unutra je sve loše.

Po njegovom mišljenju, upravo taj susret "dobrog" sa onim što je u čoveku "loše" – dovodi do unutrašnje borbe koja se ponekad reflektuje i spolja.

- Kada se "dobro" i "loše" sretnu, čoveku je veoma teško da stoji uspravno. Ono što je dobro guši ono što je loše u njemu, i on pada unazad, kao da ga je pogodio metak tokom bitke.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara