Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost, niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Patrijarh Pavle, poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine, u narodu je ostao upamćen kao čovek izuzetne skromnosti, smirenosti i duhovne snege.
Rođen kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, već od najranijih dana pokazivao je blag karakter i tihu posvećenost veri. Njegov životni put bio je jednostavan, ali ispunjen snagom ličnog primera – svojom pojavom, blagim glasom i načinom na koji je koračao kroz svet, osvojio je srce čitavog naroda.
Pričao je malo, a govorio mnogo. Njegove mudrosti i danas se citiraju, jer u njima ljudi pronalaze smernice, utehu i podsetnik na to da duhovna veličina ne dolazi iz moći, već iz poniznosti.
Brojne anegdote o njemu i danas žive, prepričavaju se sa osmehom i poštovanjem, a jedna od najpoznatijih odnosi se na period 1999. godine, u vreme velikih napetosti na Kosovu i Metohiji.
Tada je u manastir Gračanicu stigao Bernar Kušner, koji je kao šef UNMIK-a bio jedna od ključnih figura u međunarodnoj upravi na Kosovu.
Susret sa patrijarhom Pavlom ostao je zabeležen, ne samo zbog političke težine trenutka, već zbog neobične situacije koja se odigrala.
Kako se prepričava, Kušner se obratio patrijarhu na način koji nije priličio ni mestu ni sagovorniku:
- Pope, znaš li ti ko sam ja? - pitao je Kušner patrijarha Pavla.
Reči su odjeknule u tišini manastira, ali patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost, niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Mirno je pogledao Kušnera i uputio mu odgovor koji se, prema pričama, i danas prepričava čak i u francuskim službama, jer je ostavio snažan utisak svojom jednostavnom jasnoćom:
- Važno je da vi znate ko ste. A mnogi su u ovo sveto mesto dolazili, pomolili se i Bog im je pomogao da pronađu sebe.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave.
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost, niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
