Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
U pravoslavnoj tradiciji, neraskidiva veza između duhovnog života roditelja i budućeg života deteta zauzima posebno mesto.
Verovalo se i veruje da dete, još pre rođenja, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet. Zato su se generacijama prenosila učenja svetih otaca o tome kako da se roditelji pripreme za ovaj veliki blagoslov, naglašavajući da blagodat Božija silazi na dete onda kada roditelji žive u skladu sa zapoveštima - u miru i čistoti.
Mnogi sveštenici i danas podsećaju da se duhovni temelji deteta postavljaju još pre njegovog začeća - u molitvi, uzdržanju, međusobnom poštovanju i slozi supružnika. Život deteta, prema ovakvom shvatanju, ne određuju spoljne okolnosti koliko unutrašnje stanje doma iz kog potiče.
Ako su roditelji u blagodatnom poretku, dete od samog početka nosi u sebi njihov mir, njihovu istrajnost i njihovu veru. Ako su pak izloženi neredu, svađama, neumerenosti i grehu, taj teret može ostaviti trag i na novom životu koji tek nastaje.
U pravoslavnom predanju posebno se ističe da čistota, trezvenost i molitvenost nisu samo duhovni ideali, već i praktični putokazi za zdrav i blagosloven porodični život. Često se navodi da supružnici koji se trude da svoje bračno zajedništvo posvete Bogu, svojim postupcima unapred pripremaju teren za srećno roditeljstvo. Njihova odgovornost ne počinje tek rođenjem deteta, već mnogo ranije — u njihovim svakodnevnim izborima, u njihovom odnosu prema svetim danima, u načinu na koji poštuju ritam Crkve.
Na ovo je upozoravao i Sveti Filaret Moskovski:
"Roditelji moraju da čuvaju svoju čistotu još pre začeća deteta u utrobi majčinoj, treba da izbegavaju neumereno telesno opštenje, da odvojeno spavaju u noć pred praznik i nedelju, sredu i petak i u sva četiri posta koja je ustanovila sveta Crkva, a posebno u velikom postu, i da obavezno posle začeća ploda, za sve vreme trudnoće do samog rođenja i čak do dojenja deteta majčinim mlekom žive u čistoti, ne spajajući se".
Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.
Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Od Rаја i prvog pada, preko Isusovog posta u pustinji, do Evharistije — otac Jefrem Mets obјašnjava zašto način na koji jedemo određuje našu duhovnu јasnoću, poslushnost i sposobnost da primimo Božje darove.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
