Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
U pravoslavnoj tradiciji, neraskidiva veza između duhovnog života roditelja i budućeg života deteta zauzima posebno mesto.
Verovalo se i veruje da dete, još pre rođenja, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet. Zato su se generacijama prenosila učenja svetih otaca o tome kako da se roditelji pripreme za ovaj veliki blagoslov, naglašavajući da blagodat Božija silazi na dete onda kada roditelji žive u skladu sa zapoveštima - u miru i čistoti.
Mnogi sveštenici i danas podsećaju da se duhovni temelji deteta postavljaju još pre njegovog začeća - u molitvi, uzdržanju, međusobnom poštovanju i slozi supružnika. Život deteta, prema ovakvom shvatanju, ne određuju spoljne okolnosti koliko unutrašnje stanje doma iz kog potiče.
Ako su roditelji u blagodatnom poretku, dete od samog početka nosi u sebi njihov mir, njihovu istrajnost i njihovu veru. Ako su pak izloženi neredu, svađama, neumerenosti i grehu, taj teret može ostaviti trag i na novom životu koji tek nastaje.
U pravoslavnom predanju posebno se ističe da čistota, trezvenost i molitvenost nisu samo duhovni ideali, već i praktični putokazi za zdrav i blagosloven porodični život. Često se navodi da supružnici koji se trude da svoje bračno zajedništvo posvete Bogu, svojim postupcima unapred pripremaju teren za srećno roditeljstvo. Njihova odgovornost ne počinje tek rođenjem deteta, već mnogo ranije — u njihovim svakodnevnim izborima, u njihovom odnosu prema svetim danima, u načinu na koji poštuju ritam Crkve.
Na ovo je upozoravao i Sveti Filaret Moskovski:
"Roditelji moraju da čuvaju svoju čistotu još pre začeća deteta u utrobi majčinoj, treba da izbegavaju neumereno telesno opštenje, da odvojeno spavaju u noć pred praznik i nedelju, sredu i petak i u sva četiri posta koja je ustanovila sveta Crkva, a posebno u velikom postu, i da obavezno posle začeća ploda, za sve vreme trudnoće do samog rođenja i čak do dojenja deteta majčinim mlekom žive u čistoti, ne spajajući se".
Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.
Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces.
Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
