Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
U svetu u kojem mediji slave vidljive uspehe i glamurozne priče, postoje junaci koji ostaju neprimetni – majke koje se svakodnevno bore za svoju decu, ljudi koji teško rade, a jedva preživljavaju, a ipak ne gube veru i humanost. Njihove borbe su tihe, ali njihova snaga oblikuje temelje društva.
Oni nisu na naslovnim stranama, njih ne osvetljavaju svetla reflektora, a njihovi svakodnevni napori često prolaze nezapaženo. Ipak, oni su svuda oko nas – u tišini svojih domova, na radnim mestima, među ljudima koji ne odustaju uprkos teškoćama.
Ovi ljudi ne traže priznanje ni aplauze. Oni ne da ne privlače pažnju, nego za njom i ne čeznu, ali njihova svakodnevna hrabrost i spremnost na žrtvu, odslikavaju prave hrišćanske vrednosti. U svetu koji nagrađuje privid i površinske uspehe, njihova ljubav, požrtvovanost, poniznost i upornost često ostaju nevidljivi.
shutterstock.com/StoryTime Studio
Mati Serafima kaže da su žene koje se odluče u današnje vreme da rode decu, pravi heroji
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa. Oni opstaju, preživljavaju i čuvaju ljudskost u svetu koji ponekad zaboravlja koliko je to vredno. Njihova ljubav, posvećenost i spremnost na žrtvu oblikuju temelje zajednica i porodica, iako njihova imena ostaju u senci.
Mati Serafima kaže da su upravo ovi ljudi heroji našeg doba.
- Za mene je heroj svako onaj koji je spreman da se odrekne sebe radi drugoga. onaj koji ima i pokaže ljubav. To je, pre svega, svaka žena koja se odluči da rodi dete. Prvo su one heroji. Prvenstveno, što je sve usmereno da se one ne podrže. Onda oni koji žive u veri, u bedi, koji se prisiljavaju na težak i veliki rad za neku smešnu nadnicu, sav onaj narod koji preživljava i opstaje.
Ona keže da nismo ni svesno koliko ima ljudi koji teško žive.
- Prosto, toliko se teško živi, mi u manastiru to osećamo, bar ja ovde gde sam i gde sam bila, nekako si zbrinut, ne fali ti ništa, nisi gladan niti žedan, ali sa toliko se susrećeš ljudi koji teško žive, preživljavaju...
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
