Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
U svetu u kojem mediji slave vidljive uspehe i glamurozne priče, postoje junaci koji ostaju neprimetni – majke koje se svakodnevno bore za svoju decu, ljudi koji teško rade, a jedva preživljavaju, a ipak ne gube veru i humanost. Njihove borbe su tihe, ali njihova snaga oblikuje temelje društva.
Oni nisu na naslovnim stranama, njih ne osvetljavaju svetla reflektora, a njihovi svakodnevni napori često prolaze nezapaženo. Ipak, oni su svuda oko nas – u tišini svojih domova, na radnim mestima, među ljudima koji ne odustaju uprkos teškoćama.
Ovi ljudi ne traže priznanje ni aplauze. Oni ne da ne privlače pažnju, nego za njom i ne čeznu, ali njihova svakodnevna hrabrost i spremnost na žrtvu, odslikavaju prave hrišćanske vrednosti. U svetu koji nagrađuje privid i površinske uspehe, njihova ljubav, požrtvovanost, poniznost i upornost često ostaju nevidljivi.
shutterstock.com/StoryTime Studio
Mati Serafima kaže da su žene koje se odluče u današnje vreme da rode decu, pravi heroji
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa. Oni opstaju, preživljavaju i čuvaju ljudskost u svetu koji ponekad zaboravlja koliko je to vredno. Njihova ljubav, posvećenost i spremnost na žrtvu oblikuju temelje zajednica i porodica, iako njihova imena ostaju u senci.
Mati Serafima kaže da su upravo ovi ljudi heroji našeg doba.
- Za mene je heroj svako onaj koji je spreman da se odrekne sebe radi drugoga. onaj koji ima i pokaže ljubav. To je, pre svega, svaka žena koja se odluči da rodi dete. Prvo su one heroji. Prvenstveno, što je sve usmereno da se one ne podrže. Onda oni koji žive u veri, u bedi, koji se prisiljavaju na težak i veliki rad za neku smešnu nadnicu, sav onaj narod koji preživljava i opstaje.
Ona keže da nismo ni svesno koliko ima ljudi koji teško žive.
- Prosto, toliko se teško živi, mi u manastiru to osećamo, bar ja ovde gde sam i gde sam bila, nekako si zbrinut, ne fali ti ništa, nisi gladan niti žedan, ali sa toliko se susrećeš ljudi koji teško žive, preživljavaju...
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
