Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
U svetu u kojem mediji slave vidljive uspehe i glamurozne priče, postoje junaci koji ostaju neprimetni – majke koje se svakodnevno bore za svoju decu, ljudi koji teško rade, a jedva preživljavaju, a ipak ne gube veru i humanost. Njihove borbe su tihe, ali njihova snaga oblikuje temelje društva.
Oni nisu na naslovnim stranama, njih ne osvetljavaju svetla reflektora, a njihovi svakodnevni napori često prolaze nezapaženo. Ipak, oni su svuda oko nas – u tišini svojih domova, na radnim mestima, među ljudima koji ne odustaju uprkos teškoćama.
Ovi ljudi ne traže priznanje ni aplauze. Oni ne da ne privlače pažnju, nego za njom i ne čeznu, ali njihova svakodnevna hrabrost i spremnost na žrtvu, odslikavaju prave hrišćanske vrednosti. U svetu koji nagrađuje privid i površinske uspehe, njihova ljubav, požrtvovanost, poniznost i upornost često ostaju nevidljivi.
shutterstock.com/StoryTime Studio
Mati Serafima kaže da su žene koje se odluče u današnje vreme da rode decu, pravi heroji
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa. Oni opstaju, preživljavaju i čuvaju ljudskost u svetu koji ponekad zaboravlja koliko je to vredno. Njihova ljubav, posvećenost i spremnost na žrtvu oblikuju temelje zajednica i porodica, iako njihova imena ostaju u senci.
Mati Serafima kaže da su upravo ovi ljudi heroji našeg doba.
- Za mene je heroj svako onaj koji je spreman da se odrekne sebe radi drugoga. onaj koji ima i pokaže ljubav. To je, pre svega, svaka žena koja se odluči da rodi dete. Prvo su one heroji. Prvenstveno, što je sve usmereno da se one ne podrže. Onda oni koji žive u veri, u bedi, koji se prisiljavaju na težak i veliki rad za neku smešnu nadnicu, sav onaj narod koji preživljava i opstaje.
Ona keže da nismo ni svesno koliko ima ljudi koji teško žive.
- Prosto, toliko se teško živi, mi u manastiru to osećamo, bar ja ovde gde sam i gde sam bila, nekako si zbrinut, ne fali ti ništa, nisi gladan niti žedan, ali sa toliko se susrećeš ljudi koji teško žive, preživljavaju...
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera.
U svojoj besedi za 24. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da jedini mir ne dolazi od pravila, već od Božanske ljubavi koja uklanja granice i ujedinjuje verne.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U svojoj besedi za 24. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da jedini mir ne dolazi od pravila, već od Božanske ljubavi koja uklanja granice i ujedinjuje verne.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
