Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
U svetu u kojem mediji slave vidljive uspehe i glamurozne priče, postoje junaci koji ostaju neprimetni – majke koje se svakodnevno bore za svoju decu, ljudi koji teško rade, a jedva preživljavaju, a ipak ne gube veru i humanost. Njihove borbe su tihe, ali njihova snaga oblikuje temelje društva.
Oni nisu na naslovnim stranama, njih ne osvetljavaju svetla reflektora, a njihovi svakodnevni napori često prolaze nezapaženo. Ipak, oni su svuda oko nas – u tišini svojih domova, na radnim mestima, među ljudima koji ne odustaju uprkos teškoćama.
Ovi ljudi ne traže priznanje ni aplauze. Oni ne da ne privlače pažnju, nego za njom i ne čeznu, ali njihova svakodnevna hrabrost i spremnost na žrtvu, odslikavaju prave hrišćanske vrednosti. U svetu koji nagrađuje privid i površinske uspehe, njihova ljubav, požrtvovanost, poniznost i upornost često ostaju nevidljivi.
shutterstock.com/StoryTime Studio
Mati Serafima kaže da su žene koje se odluče u današnje vreme da rode decu, pravi heroji
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa. Oni opstaju, preživljavaju i čuvaju ljudskost u svetu koji ponekad zaboravlja koliko je to vredno. Njihova ljubav, posvećenost i spremnost na žrtvu oblikuju temelje zajednica i porodica, iako njihova imena ostaju u senci.
Mati Serafima kaže da su upravo ovi ljudi heroji našeg doba.
- Za mene je heroj svako onaj koji je spreman da se odrekne sebe radi drugoga. onaj koji ima i pokaže ljubav. To je, pre svega, svaka žena koja se odluči da rodi dete. Prvo su one heroji. Prvenstveno, što je sve usmereno da se one ne podrže. Onda oni koji žive u veri, u bedi, koji se prisiljavaju na težak i veliki rad za neku smešnu nadnicu, sav onaj narod koji preživljava i opstaje.
Ona keže da nismo ni svesno koliko ima ljudi koji teško žive.
- Prosto, toliko se teško živi, mi u manastiru to osećamo, bar ja ovde gde sam i gde sam bila, nekako si zbrinut, ne fali ti ništa, nisi gladan niti žedan, ali sa toliko se susrećeš ljudi koji teško žive, preživljavaju...
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Andronika po starom i prepodobnog Isakija ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Ivanku Orleanku, dok muslimani obeležavaju četvrti dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
