Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
U svetu u kojem mediji slave vidljive uspehe i glamurozne priče, postoje junaci koji ostaju neprimetni – majke koje se svakodnevno bore za svoju decu, ljudi koji teško rade, a jedva preživljavaju, a ipak ne gube veru i humanost. Njihove borbe su tihe, ali njihova snaga oblikuje temelje društva.
Oni nisu na naslovnim stranama, njih ne osvetljavaju svetla reflektora, a njihovi svakodnevni napori često prolaze nezapaženo. Ipak, oni su svuda oko nas – u tišini svojih domova, na radnim mestima, među ljudima koji ne odustaju uprkos teškoćama.
Ovi ljudi ne traže priznanje ni aplauze. Oni ne da ne privlače pažnju, nego za njom i ne čeznu, ali njihova svakodnevna hrabrost i spremnost na žrtvu, odslikavaju prave hrišćanske vrednosti. U svetu koji nagrađuje privid i površinske uspehe, njihova ljubav, požrtvovanost, poniznost i upornost često ostaju nevidljivi.
shutterstock.com/StoryTime Studio
Mati Serafima kaže da su žene koje se odluče u današnje vreme da rode decu, pravi heroji
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa. Oni opstaju, preživljavaju i čuvaju ljudskost u svetu koji ponekad zaboravlja koliko je to vredno. Njihova ljubav, posvećenost i spremnost na žrtvu oblikuju temelje zajednica i porodica, iako njihova imena ostaju u senci.
Mati Serafima kaže da su upravo ovi ljudi heroji našeg doba.
- Za mene je heroj svako onaj koji je spreman da se odrekne sebe radi drugoga. onaj koji ima i pokaže ljubav. To je, pre svega, svaka žena koja se odluči da rodi dete. Prvo su one heroji. Prvenstveno, što je sve usmereno da se one ne podrže. Onda oni koji žive u veri, u bedi, koji se prisiljavaju na težak i veliki rad za neku smešnu nadnicu, sav onaj narod koji preživljava i opstaje.
Ona keže da nismo ni svesno koliko ima ljudi koji teško žive.
- Prosto, toliko se teško živi, mi u manastiru to osećamo, bar ja ovde gde sam i gde sam bila, nekako si zbrinut, ne fali ti ništa, nisi gladan niti žedan, ali sa toliko se susrećeš ljudi koji teško žive, preživljavaju...
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
