Američki astronaut Beri -Bač Vilmor opisao je kako je tokom svemirske šetnje doživeo duboko duhovno i religijsko iskustvo - oči u oči sa sobom i veličanstvom Božije tvorevine.
Zamisliti kako izgleda svemirska šetnja nije teško - može delovati zadivljujuće, uzbudljivo, pa i zastrašujuće. Ali za američkog astronauta Berija - Bača Vilmora, jedan trenutak u orbiti bio je duboko religiozan.
U razgovoru za list "Times-News" iz Kingsporta u američkoj saveznoj državi Tenesi, Vilmor je ispričao kako je tokom svoje treće misije, 2014. godine, dok je radio na spoljnoj strani Međunarodne svemirske stanice, doživeo nešto što je promenilo njegov pogled na svet - i na sebe.
NASA/Keegan Barber / Sciencephoto / Profimedia
Beri - Bač Vilmor
Kao i obično, obavljao je zadatke u svemirskom odelu, kada se našao ispred velikog, reflektujućeg radijatora koji više nije bio u funkciji. Nije ga očekivao - i onda je, kako kaže, "bum - ugledao sam sebe".
- Po prvi put sam video sebe u svemirskom odelu, od glave do pete. Inače nemamo ogledala tamo gore. Video sam snimke na kojima sam bio, ali tada, uživo, ugledati sebe bilo je... snažno - rekao je.
Podigao je zlatni vizir na kacigi i gledao u svoje lice, lebdeći iznad zemlje, usred svemira. Onda se osvrnuo ka svemirskoj stanici i prizoru oko nje - neverovatno iskustvo.
- To crnilo svemira, sunce koje sija, i onda zemlja... Taj kontrast boja, ostrvo Havaji prolazi ispod, plavetnilo okeana, oblaci, boje stanice, zlatni solarni paneli - to je čulno preopterećenje. Zapanjujuće. Očaravajuće.
U tom trenutku, kako kaže, pogledao je ponovo u svoj odraz i pomislio:
- Kako si dospeo ovde?
Osećaj svrhe
Beri Vilmor je poznat i kao duboko verujući hrišćanin. U nastavku razgovora, govorio je o tome da se u tom trenutku osećao ne samo zadivljeno, već i - ispunjeno osećajem više svrhe.
- Znao sam da sam tu jer je Gospod, po svojoj promisli, dopustio da budem tu. On je taj koji mi je stavio tu želju u srce - rekao je.
Molitva među zvezdama
U tom nepojmljivo tihom prostoru, u crnilu svemira i blistavilu zemlje, astronaut je doživeo ono što bi mnogi vernici prepoznali kao trenutak duhovnog uznesenja - ne zato što je bio visoko, već zato što je bio svestan ko ga je tamo postavio.
Sveštenik dao blagoslov
Aubrey Gemignani / AFP / Profimedia
Pravoslavni sveštenik blagoslovio svemirsku misiju sa kosmodroma Bajkonur
Pravoslavni sveštenik blagoslovio je svemirsku letelicu Sojuz TMA1-14M na lansirnoj rampi ruskog kosmodroma Bajkonur, 24. septembra 2014. godine. Letelica je bila pripremljena za lansiranje prema Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), a polazak je bio zakazan za 26. septembar.
VASILY MAXIMOV / AFP / Profimedia
U ovoj svemirskoj misiji učestvovali su američki astronaut Beri Vilmor, kao i ruski kosmonauti Aleksandar Samokutjajev i Jelena Serova. Blagoslov letelice i posade deo je tradicije koju Ruska svemirska agencija održava već decenijama - uverena da tehnika i vera zajedno mogu pratiti čoveka i u najudaljenijim poduhvatima.
Bez obzira na lična uverenja, retko ko može ostati ravnodušan pred takvom svešću o veličini svemira - i malenom čoveku koji, vođen Božijom rukom, u njemu lebdi.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
