Američki astronaut Beri -Bač Vilmor opisao je kako je tokom svemirske šetnje doživeo duboko duhovno i religijsko iskustvo - oči u oči sa sobom i veličanstvom Božije tvorevine.
Zamisliti kako izgleda svemirska šetnja nije teško - može delovati zadivljujuće, uzbudljivo, pa i zastrašujuće. Ali za američkog astronauta Berija - Bača Vilmora, jedan trenutak u orbiti bio je duboko religiozan.
U razgovoru za list "Times-News" iz Kingsporta u američkoj saveznoj državi Tenesi, Vilmor je ispričao kako je tokom svoje treće misije, 2014. godine, dok je radio na spoljnoj strani Međunarodne svemirske stanice, doživeo nešto što je promenilo njegov pogled na svet - i na sebe.
NASA/Keegan Barber / Sciencephoto / Profimedia
Beri - Bač Vilmor
Kao i obično, obavljao je zadatke u svemirskom odelu, kada se našao ispred velikog, reflektujućeg radijatora koji više nije bio u funkciji. Nije ga očekivao - i onda je, kako kaže, "bum - ugledao sam sebe".
- Po prvi put sam video sebe u svemirskom odelu, od glave do pete. Inače nemamo ogledala tamo gore. Video sam snimke na kojima sam bio, ali tada, uživo, ugledati sebe bilo je... snažno - rekao je.
Podigao je zlatni vizir na kacigi i gledao u svoje lice, lebdeći iznad zemlje, usred svemira. Onda se osvrnuo ka svemirskoj stanici i prizoru oko nje - neverovatno iskustvo.
- To crnilo svemira, sunce koje sija, i onda zemlja... Taj kontrast boja, ostrvo Havaji prolazi ispod, plavetnilo okeana, oblaci, boje stanice, zlatni solarni paneli - to je čulno preopterećenje. Zapanjujuće. Očaravajuće.
U tom trenutku, kako kaže, pogledao je ponovo u svoj odraz i pomislio:
- Kako si dospeo ovde?
Osećaj svrhe
Beri Vilmor je poznat i kao duboko verujući hrišćanin. U nastavku razgovora, govorio je o tome da se u tom trenutku osećao ne samo zadivljeno, već i - ispunjeno osećajem više svrhe.
- Znao sam da sam tu jer je Gospod, po svojoj promisli, dopustio da budem tu. On je taj koji mi je stavio tu želju u srce - rekao je.
Molitva među zvezdama
U tom nepojmljivo tihom prostoru, u crnilu svemira i blistavilu zemlje, astronaut je doživeo ono što bi mnogi vernici prepoznali kao trenutak duhovnog uznesenja - ne zato što je bio visoko, već zato što je bio svestan ko ga je tamo postavio.
Sveštenik dao blagoslov
Aubrey Gemignani / AFP / Profimedia
Pravoslavni sveštenik blagoslovio svemirsku misiju sa kosmodroma Bajkonur
Pravoslavni sveštenik blagoslovio je svemirsku letelicu Sojuz TMA1-14M na lansirnoj rampi ruskog kosmodroma Bajkonur, 24. septembra 2014. godine. Letelica je bila pripremljena za lansiranje prema Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), a polazak je bio zakazan za 26. septembar.
VASILY MAXIMOV / AFP / Profimedia
U ovoj svemirskoj misiji učestvovali su američki astronaut Beri Vilmor, kao i ruski kosmonauti Aleksandar Samokutjajev i Jelena Serova. Blagoslov letelice i posade deo je tradicije koju Ruska svemirska agencija održava već decenijama - uverena da tehnika i vera zajedno mogu pratiti čoveka i u najudaljenijim poduhvatima.
Bez obzira na lična uverenja, retko ko može ostati ravnodušan pred takvom svešću o veličini svemira - i malenom čoveku koji, vođen Božijom rukom, u njemu lebdi.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
Njegova životna priča dobila je neočekivan obrt kada je sa 27 godina prvi put upoznao hrišćanstvo i to zahvaljujući grupi protestanata koje je upoznao u Tokiju.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
Njegova životna priča dobila je neočekivan obrt kada je sa 27 godina prvi put upoznao hrišćanstvo i to zahvaljujući grupi protestanata koje je upoznao u Tokiju.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
