Američki astronaut Beri -Bač Vilmor opisao je kako je tokom svemirske šetnje doživeo duboko duhovno i religijsko iskustvo - oči u oči sa sobom i veličanstvom Božije tvorevine.
Zamisliti kako izgleda svemirska šetnja nije teško - može delovati zadivljujuće, uzbudljivo, pa i zastrašujuće. Ali za američkog astronauta Berija - Bača Vilmora, jedan trenutak u orbiti bio je duboko religiozan.
U razgovoru za list "Times-News" iz Kingsporta u američkoj saveznoj državi Tenesi, Vilmor je ispričao kako je tokom svoje treće misije, 2014. godine, dok je radio na spoljnoj strani Međunarodne svemirske stanice, doživeo nešto što je promenilo njegov pogled na svet - i na sebe.
NASA/Keegan Barber / Sciencephoto / Profimedia
Beri - Bač Vilmor
Kao i obično, obavljao je zadatke u svemirskom odelu, kada se našao ispred velikog, reflektujućeg radijatora koji više nije bio u funkciji. Nije ga očekivao - i onda je, kako kaže, "bum - ugledao sam sebe".
- Po prvi put sam video sebe u svemirskom odelu, od glave do pete. Inače nemamo ogledala tamo gore. Video sam snimke na kojima sam bio, ali tada, uživo, ugledati sebe bilo je... snažno - rekao je.
Podigao je zlatni vizir na kacigi i gledao u svoje lice, lebdeći iznad zemlje, usred svemira. Onda se osvrnuo ka svemirskoj stanici i prizoru oko nje - neverovatno iskustvo.
- To crnilo svemira, sunce koje sija, i onda zemlja... Taj kontrast boja, ostrvo Havaji prolazi ispod, plavetnilo okeana, oblaci, boje stanice, zlatni solarni paneli - to je čulno preopterećenje. Zapanjujuće. Očaravajuće.
U tom trenutku, kako kaže, pogledao je ponovo u svoj odraz i pomislio:
- Kako si dospeo ovde?
Osećaj svrhe
Beri Vilmor je poznat i kao duboko verujući hrišćanin. U nastavku razgovora, govorio je o tome da se u tom trenutku osećao ne samo zadivljeno, već i - ispunjeno osećajem više svrhe.
- Znao sam da sam tu jer je Gospod, po svojoj promisli, dopustio da budem tu. On je taj koji mi je stavio tu želju u srce - rekao je.
Molitva među zvezdama
U tom nepojmljivo tihom prostoru, u crnilu svemira i blistavilu zemlje, astronaut je doživeo ono što bi mnogi vernici prepoznali kao trenutak duhovnog uznesenja - ne zato što je bio visoko, već zato što je bio svestan ko ga je tamo postavio.
Sveštenik dao blagoslov
Aubrey Gemignani / AFP / Profimedia
Pravoslavni sveštenik blagoslovio svemirsku misiju sa kosmodroma Bajkonur
Pravoslavni sveštenik blagoslovio je svemirsku letelicu Sojuz TMA1-14M na lansirnoj rampi ruskog kosmodroma Bajkonur, 24. septembra 2014. godine. Letelica je bila pripremljena za lansiranje prema Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), a polazak je bio zakazan za 26. septembar.
VASILY MAXIMOV / AFP / Profimedia
U ovoj svemirskoj misiji učestvovali su američki astronaut Beri Vilmor, kao i ruski kosmonauti Aleksandar Samokutjajev i Jelena Serova. Blagoslov letelice i posade deo je tradicije koju Ruska svemirska agencija održava već decenijama - uverena da tehnika i vera zajedno mogu pratiti čoveka i u najudaljenijim poduhvatima.
Bez obzira na lična uverenja, retko ko može ostati ravnodušan pred takvom svešću o veličini svemira - i malenom čoveku koji, vođen Božijom rukom, u njemu lebdi.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
