Neki ljudi kroz život prođu lagano, dok neke nevolje stalno prate, a otac Goran objašnjava i zašto.
Neki ljudi gotovo bez napora prolaze kroz život - sve im ide od ruke, nailaze na dobre prilike, okruženi su pouzdanim ljudima i retko se suočavaju sa ozbiljnim problemima.
S druge strane, ima onih koji stalno upadaju u teške situacije, nevolje ih prate iz dana u dan, a kao da češće od drugih nailaze i na loše, neiskrene ili manipulativne ljude.
Otac Goran Kovačević, sveštenik poznat po svojoj mudrosti i razumevanju ljudske duše, kaže da u ovom slučaju, razlika nije samo u sreći ili slučajnosti, već u dubljim, duhovnim zakonitostima.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A/Lucas Tesseron/Printscreen Instagram pravoslavne.pouke_
Otac Goran Kovačević
- Ruganje, klevetanje, gonjenje, čak pokušaj ubistva Njega, zato što svedoči istinu... I vi, sledbenici Hristovi, i ja, isto tako možemo da očekujemo u ovom svetu. Ništa nas bolje ne očekuje. Ali, kaže apostol: "U tim situacijama, gde sam ja nemoćan, a sila protiv mene velika, ja to priznajem Bogu. Ja ne glumim da imam tu snagu, ja se smirim pred njim, prostrem se kao ponjava pred Bogom"! I kaže: "Dobijem takvu silu i snagu da mogu sve!"
Otac Goran kaže da je tu suština stvari.
- Ne treba svoje slabosti gurati pod tepih. Zato se nama i događaju nezgodne situacije i dolaze nam u susret nezgodni ljudi. Okolnosti budu vrlo neprijatne, da se u nama pokaže taj "stari čovek". Taj čovek sklon grehu i samopuzdanju., a ne bogopouzdanju. To je smetnja da uđe blagodat u nas. Zato na nas Gospod popusta određene situacije, da osetimo tu nemoć i da u nemoći priznamo Goppodu. Tek kad to radiš osetićeš silu i sa tom silom, čovek može sve - zaključuje otac Goran.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
