U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
U vremenu u kojem se svakodnevica često doživljava kao teret, a brige kao nešto što se podrazumeva, pravoslavna vera podseća čoveka na jednu tihu, ali duboku istinu - da način na koji gledamo na život nije beznačajan, već presudan.
Misao, reč i unutrašnje raspoloženje oblikuju ne samo naš dan, već i naše biće. Čovek koji neprestano ponavlja da mu je teško, polako počinje da živi upravo tu težinu, dok onaj koji u svemu vidi smisao i Božiji promisao, pronalazi snagu i tamo gde je drugi ne vide.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
"Slava Bogu za sve" nije puka izreka, već duhovni stav koji menja pogled na svet. I u nevolji i u radosti, vernik je pozvan da prepozna darove koje mu Bog šalje - ponekad očigledne, a ponekad skrivene iza iskušenja. Jer upravo kroz iskušenja čovek raste, uči se strpljenju, smirenju i veri.
Savremeni čovek često zaboravlja koliko su njegove reči snažne. Ono što izgovara, ne ostaje samo u vazduhu - to se usađuje u njegovo srce, u njegov um, pa i u njegovo telo.
Stalno žaljenje, ogorčenost i beznađe postaju deo unutrašnjeg sveta, oblikujući način na koji čovek vidi i sebe i druge. Nasuprot tome, reči vere, nade i zahvalnosti donose mir i postepeno preobražavaju čoveka iznutra.
Upravo o toj snazi reči i misli govorio je i arhimandrit Andrej Konanos, ukazujući na to koliko je važno da čovek vodi računa ne samo o onome što čini, već i o onome što izgovara i u šta veruje:
- Ako budeš govorio da ti je život težak, i ako veruješ da je težak, on će takav i biti. Zato, ujutro, kada te komšije pitaju šta ima novo, nemojte reći: "A šta će biti? Svaki dan ista muka". Ne govori to. Znaš zašto? Zato što te sluša celo tvoje telo. Sve tvoje ćelije to slušaju. I ako 365 dana u godini govoriš da ti je život težak, da ne možeš ništa da promeniš, to na kraju uđe u tebe i izjeda te. Zato govori: "Slava Bogu! Sve će biti dobro. Bog mi uvek šalje darove."
I dobro i loše je od Gospoda.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
