Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
U vremenu u kojem se čovek više nego ikada suočava sa spoljašnjim izazovima, brojnim informacija i stalnim nadmetanjem mišljenja, pravoslavna duhovnost podseća da se najvažnija borba ne vodi na ulicama niti na vidljivim mestima, već u dubini srca.
Tamo gde nastaju misli, tamo gde se rađa odluka, tamo gde se oblikuje čovekov unutrašnji lik - započinje istinska duhovna bitka.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Misao, iako nevidljiva, ima snagu da pokrene reč, a reč da preraste u delo. Iz male, naizgled bezazlene pomisli, može se roditi sumnja, iz sumnje nemar, a iz nemara pad. Zato su podvižnici govorili o trezvenosti, budnosti nad sopstvenim srcem, kao o neophodnom uslovu duhovnog života.
U svetu u kojem se često kaže da je "sve u redu dok nikome ne činimo zlo", pravoslavno predanje ide dublje.
Ono poziva na očišćenje izvora, a ne samo posledica. Jer ako je izvor mutan, ni tok koji iz njega izlazi ne može biti čist. Misli oblikuju čovekov pogled na bližnje, na životne teškoće, na sopstvene padove. One mogu doneti mir, ali i rasplamsati strasti; mogu učvrstiti veru, ali i poljuljati nadu.
Duhovna iskustva svetih pokazuju da nijedna misao nije beznačajna. Ona može biti seme vrline, ali i začetak propasti.
Upravo zato Crkva govori o unutrašnjoj pažnji, o molitvi koja osvetljava tamu srca i pomaže čoveku da prepozna šta dolazi od Boga, a šta od njegove slabosti ili iskušenja. Ta borba je tiha, skrivena od očiju sveta, ali od nje zavisi pravac čitavog života.
O tome je govorio i starac Varsanufije Optinski:
"Čuvanje duše od misli je težak zadatak, čiji značaj nije jasan svetovni ljudima. Ljudi često kažu: "Zašto čuvati dušu od misli? Pa misao dođe i ode, pa zašto se boriti protiv nje?" Veoma greše. Misli ne dolaze i ne nastaju tek tako. Jedna misao može uništiti čovekovu dušu. Druga misao tera čoveka da potpuno promeni svoj životni put i krene sasvim drugim pravcem".
Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu – vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Brzo se kuva, sastojci su jednostavni, a blagi ukus kiselih krastavaca i belog luka daje meru i punoću čak i najjednostavnijem obroku.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Poniznost je visina, govorio je sveti starac.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Pobediti sebe teže je nego pobediti bilo koga drugog.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
