Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Misao je tiha, ali snažna pokretačka sila čovekovog unutrašnjeg života. U pravoslavavlju, misli se ne posmatraju kao prolazne senke svesti, već kao duboki tokovi koji oblikuju srce, određuju pogled na svet i utiču na odnos čoveka prema Bogu i bližnjima.
Sveti oci su učili da je duhovni život pre svega borba na polju misli, jer se u njima rađa i dobro i zlo, i mir i nemir, i ljubav i osuda.
Čovek svakodnevno prima mnoštvo misli, ali nisu sve njegove. Neke dolaze iz spoljašnjeg sveta, neke iz navika i sećanja, a neke iz duhovnog stanja u kojem se nalazi. Pravoslavna asketska tradicija uči da misli treba ispitivati, a ne prihvatati ih nekritički. Čista misao vodi ka smirenju, dok nečista misao, čak i kada je prikrivena brigom ili navodnom pravednošću, može postati izvor nemira i razdora.
Snaga misli ogleda se i u tome kako posmatramo druge ljude. Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca. Pravoslavno iskustvo nas podseća da se greh ne pobeđuje osuđivanjem drugoga, već preobražajem sebe. Kada se um čisti molitvom, pokajanjem i pažnjom prema sopstvenim slabostima, tada se i pogled na bližnjega menja.
O ovoj unutrašnjoj vezi između čistoće misli i pogleda na druge ljude svedočio je i veliki starac Makarije Optinski, čije reči ostaju žive i danas:
"Naše čiste misli mogu nam pomoći da svakog vidimo kao svetog i dobrog. Ako ljude vidimo kao zle, to proizilazi iz našeg sopstvenog nastrojenja".
Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
