Ukrasi su osvećeni, pa samim tim, s njima treba postupati kao i sa svim svetim stvarima, objašnjava teolog.
Slavski kolač nezaobilazan je deo slavske trpeze i jedan od najsnažnijih simbola porodične slave u pravoslavnom domu. On ne predstavlja tek svečani hleb, već duboko duhovno znamenje, koje povezuje veru, tradiciju i zajedništvo porodice okupljene oko svog nebeskog zaštitnika.
Slavski kolač, prema crkvenom učenju, simbolizuje samog Gospoda Isusa Hrista. Kako je zapisano u Jevanđelju: "Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba, živeće zauvek." Upravo zbog toga, kolač se ne pravi kao obično jelo, već kao sveti hleb. Mesi se uoči slave, od čistog brašna i vode, uz nekoliko kapi osvećene vodice, sa molitvom i poštovanjem.
Posebna pažnja posvećuje se njegovom ukrašavanju. Kolač se ukrašava raznim figurama od testa, dok se na njegovom centralnom delu i na četiri strane, u znaku krsta, utiskuje pečat sa slovima IS HS NI KA - što znači: "Isus Hristos pobeđuje" (više o ukrašavanju slavskog kolača pročitajte ovde).
Na taj način slavski kolač postaje molitva u obliku hleba, simbol pobede dobra, ljubavi i zajedništva u domu. Kolač se ujutru nosi u crkvi kako bi se osveštao.
Sam čin sečenja kolača označava deljenje blagodati. Najpre ukućani uzimaju svoj deo, dok kolač ostaje na trpezi kao znak mira, zahvalnosti i Božjeg blagoslova.
Ipak, svake godine mnogi vernici postavljaju isto pitanje - šta učiniti sa ukrasima sa slavskog kolača posle slave? Na to pitanje odgovara teolog Aleksandar Đurđević, koji kaže da je to i najčešće pitanje koje dobija za vreme slave.
- Slavski kolač je osvećen, ali osvećeni su i ukrasi koji se nalaze na njemu. Samim tim, sa njima treba postupati kao sa ostalim svetim stvarima. A svete stvari se nikada ne bacaju - objašnjava Đurđević.
Prema njegovim rečima, ukrasi se mogu sačuvati za narednu godinu. Pravljeni su sa velikom količinom soli, zbog čega se ne kvare i mogu ponovo biti deo slavskog kolača. Ukoliko domaćini ipak "žele da ih se reše", postoji nekoliko prihvatljivih načina.
- Mogu se ostaviti u prirodi, na mestu gde se ne gazi, da ih pojedu životinje ili se mogu spaliti ili zakopati u zemlju, opet na mestu gde se ne gazi - kaže on.
Ipak, teolog upozorava da forma ne sme da zaseni suštinu.
- Džabe nam i slavski kolač i ukrasi sa slavskog kolača ako ne idemo u crkvu i ne učestvujemo u Svetoj liturgiji. Ne možemo slaviti svetitelje bez Hrista i Crkve - naglašava Đurđević.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova. Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik. Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem. Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Printscreen/Youtube/Republika News
Mrsni recepti
10:08 | 30.10.2025
OTKRIJTE KAKO DA NAPRAVITE UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ KAO IZ MANASTIRA: Korak po korak - jednostavno, a predivno (VIDEO)
Duhovna riznica
15:41 | 05.12.2025
ŠTA SA SLAVSKIM KOLAČEM KOJI OSTANE POSLE SLAVE: Otac Dejan o čestom pitanju vernika
Aktuelno iz SPC
17:38 | 13.12.2025
SLAVLJE KOJE JE PRIVUKLO PAŽNJU ŠIRE JAVNOSTI: Krsna slava u kraljevskom domu Karađorđevića (FOTO)
Aktuelno iz SPC
12:19 | 20.12.2025
EVO ZBOG ČEGA SE OSVEŠTAVA SLAVSKI KOLAČ, SVEĆA I ŽITO: Na Nikoljdan, sveštenik Nikola Pejović podsetio na istinski značaj slavskih darova
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kodrata Korintskog po starom i Sveštenomučenike Nikona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Turibija Mongrovejskog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
Za najčešće greške vernika otac Hligorije navodi to, što gubimo duhovnu dimenziju proslave.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Kad je napunio 12 godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
