Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Starac Pajsije, jedan od najvažnijih i najcenjenijih monaha Svete Gore 20. veka, ostavio je iza sebe brojne duhovne pouke, kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju kako bi se odbranili od negativnih misli i u svom srcu očuvali mir.
Jedan od njegovih duhovnih saveta, a koji se tiče upravo odbrane naše duše od napada ideja, koje narušavaju lično duhovno blagostanje, ujedno je i smernica, u kom pravcu treba da se idemo kako bi blagodet u sebi očuvali neometenu.
Sveti Pajsije Atonski je naglasio da um i srce treba čuvati, nedopuštajući zlu da ga okalja, a ovo je njegov savet kako to činiti.
– Rekao sam vam da, da bi se um i srce očistili, čovek ne treba da prihvata zle misli koje mu donosi đavo, niti da sam sebi dopušta da razmišlja zlo. Treba uvek da pokušava da stavlja dobre misli, da se ne uzbuđuje lako i da gleda sa obazrivošću i ljubavlju greške drugih. Kada se umnože dobre misli, čovek se duhovno čisti, postaje pobožan, smiren, a njegov život postaje raj - jasno objašnjava.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije
Kako dalje navodi, život u suprotnom postaje luka za nemire i brige, koje umaraju ljudsku dušu.
- Suprotno tome, ako su čovekove misli zle, on sve vidi sumnjičavo i njegov život postaje pakao. On sam sebi stvara pakao. Potrebno je da radimo na očišćenju. Možda prepoznajemo naše slabosti, ali to nije dovoljno. Ako ne prihvatamo zle misli i ne razmišljamo zlo, a za sve što nam se kaže ili vidimo, stavimo dobru misao, um i srce će se očistiti.
Kako dalje tvrdi, tu nije kraj iskušenjima, međutim slušanjem kako da delujemo ojačaćemo naše srce.
- Ipak, iskušenja neće prestati da nas uznemiravaju. Čak i ako se oslobodimo naših vlastitih misli, iskušenja od đavola će i dalje postojati, ali neće se zalepiti ako je srce čisto - poruka je starca Pajsija.
Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Izdaleka liči na dvorac iz Diznijevih bajki, čija se raskoš nekako smestila na tesnoj steni okruženoj vodom. Nalazi se na listi svetske baštine Uneska i smatra se jednim od najčudesnijih mesta na planeti.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
