Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Starac Pajsije, jedan od najvažnijih i najcenjenijih monaha Svete Gore 20. veka, ostavio je iza sebe brojne duhovne pouke, kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju kako bi se odbranili od negativnih misli i u svom srcu očuvali mir.
Jedan od njegovih duhovnih saveta, a koji se tiče upravo odbrane naše duše od napada ideja, koje narušavaju lično duhovno blagostanje, ujedno je i smernica, u kom pravcu treba da se idemo kako bi blagodet u sebi očuvali neometenu.
Sveti Pajsije Atonski je naglasio da um i srce treba čuvati, nedopuštajući zlu da ga okalja, a ovo je njegov savet kako to činiti.
– Rekao sam vam da, da bi se um i srce očistili, čovek ne treba da prihvata zle misli koje mu donosi đavo, niti da sam sebi dopušta da razmišlja zlo. Treba uvek da pokušava da stavlja dobre misli, da se ne uzbuđuje lako i da gleda sa obazrivošću i ljubavlju greške drugih. Kada se umnože dobre misli, čovek se duhovno čisti, postaje pobožan, smiren, a njegov život postaje raj - jasno objašnjava.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije
Kako dalje navodi, život u suprotnom postaje luka za nemire i brige, koje umaraju ljudsku dušu.
- Suprotno tome, ako su čovekove misli zle, on sve vidi sumnjičavo i njegov život postaje pakao. On sam sebi stvara pakao. Potrebno je da radimo na očišćenju. Možda prepoznajemo naše slabosti, ali to nije dovoljno. Ako ne prihvatamo zle misli i ne razmišljamo zlo, a za sve što nam se kaže ili vidimo, stavimo dobru misao, um i srce će se očistiti.
Kako dalje tvrdi, tu nije kraj iskušenjima, međutim slušanjem kako da delujemo ojačaćemo naše srce.
- Ipak, iskušenja neće prestati da nas uznemiravaju. Čak i ako se oslobodimo naših vlastitih misli, iskušenja od đavola će i dalje postojati, ali neće se zalepiti ako je srce čisto - poruka je starca Pajsija.
Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Izdaleka liči na dvorac iz Diznijevih bajki, čija se raskoš nekako smestila na tesnoj steni okruženoj vodom. Nalazi se na listi svetske baštine Uneska i smatra se jednim od najčudesnijih mesta na planeti.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
