Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Starac Pajsije, jedan od najvažnijih i najcenjenijih monaha Svete Gore 20. veka, ostavio je iza sebe brojne duhovne pouke, kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju kako bi se odbranili od negativnih misli i u svom srcu očuvali mir.
Jedan od njegovih duhovnih saveta, a koji se tiče upravo odbrane naše duše od napada ideja, koje narušavaju lično duhovno blagostanje, ujedno je i smernica, u kom pravcu treba da se idemo kako bi blagodet u sebi očuvali neometenu.
Sveti Pajsije Atonski je naglasio da um i srce treba čuvati, nedopuštajući zlu da ga okalja, a ovo je njegov savet kako to činiti.
– Rekao sam vam da, da bi se um i srce očistili, čovek ne treba da prihvata zle misli koje mu donosi đavo, niti da sam sebi dopušta da razmišlja zlo. Treba uvek da pokušava da stavlja dobre misli, da se ne uzbuđuje lako i da gleda sa obazrivošću i ljubavlju greške drugih. Kada se umnože dobre misli, čovek se duhovno čisti, postaje pobožan, smiren, a njegov život postaje raj - jasno objašnjava.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije
Kako dalje navodi, život u suprotnom postaje luka za nemire i brige, koje umaraju ljudsku dušu.
- Suprotno tome, ako su čovekove misli zle, on sve vidi sumnjičavo i njegov život postaje pakao. On sam sebi stvara pakao. Potrebno je da radimo na očišćenju. Možda prepoznajemo naše slabosti, ali to nije dovoljno. Ako ne prihvatamo zle misli i ne razmišljamo zlo, a za sve što nam se kaže ili vidimo, stavimo dobru misao, um i srce će se očistiti.
Kako dalje tvrdi, tu nije kraj iskušenjima, međutim slušanjem kako da delujemo ojačaćemo naše srce.
- Ipak, iskušenja neće prestati da nas uznemiravaju. Čak i ako se oslobodimo naših vlastitih misli, iskušenja od đavola će i dalje postojati, ali neće se zalepiti ako je srce čisto - poruka je starca Pajsija.
Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Izdaleka liči na dvorac iz Diznijevih bajki, čija se raskoš nekako smestila na tesnoj steni okruženoj vodom. Nalazi se na listi svetske baštine Uneska i smatra se jednim od najčudesnijih mesta na planeti.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
