Prema njegovim savetima, očuvanje uma i srca od zlih misli je ključno za duhovno blagostanje, jer kad se umnože dobre misli, čovek postaje pobožan, smiren, a njegov život raj.
Starac Pajsije, jedan od najvažnijih i najcenjenijih monaha Svete Gore 20. veka, ostavio je iza sebe brojne duhovne pouke, kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju kako bi se odbranili od negativnih misli i u svom srcu očuvali mir.
Jedan od njegovih duhovnih saveta, a koji se tiče upravo odbrane naše duše od napada ideja, koje narušavaju lično duhovno blagostanje, ujedno je i smernica, u kom pravcu treba da se idemo kako bi blagodet u sebi očuvali neometenu.
Sveti Pajsije Atonski je naglasio da um i srce treba čuvati, nedopuštajući zlu da ga okalja, a ovo je njegov savet kako to činiti.
– Rekao sam vam da, da bi se um i srce očistili, čovek ne treba da prihvata zle misli koje mu donosi đavo, niti da sam sebi dopušta da razmišlja zlo. Treba uvek da pokušava da stavlja dobre misli, da se ne uzbuđuje lako i da gleda sa obazrivošću i ljubavlju greške drugih. Kada se umnože dobre misli, čovek se duhovno čisti, postaje pobožan, smiren, a njegov život postaje raj - jasno objašnjava.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije
Kako dalje navodi, život u suprotnom postaje luka za nemire i brige, koje umaraju ljudsku dušu.
- Suprotno tome, ako su čovekove misli zle, on sve vidi sumnjičavo i njegov život postaje pakao. On sam sebi stvara pakao. Potrebno je da radimo na očišćenju. Možda prepoznajemo naše slabosti, ali to nije dovoljno. Ako ne prihvatamo zle misli i ne razmišljamo zlo, a za sve što nam se kaže ili vidimo, stavimo dobru misao, um i srce će se očistiti.
Kako dalje tvrdi, tu nije kraj iskušenjima, međutim slušanjem kako da delujemo ojačaćemo naše srce.
- Ipak, iskušenja neće prestati da nas uznemiravaju. Čak i ako se oslobodimo naših vlastitih misli, iskušenja od đavola će i dalje postojati, ali neće se zalepiti ako je srce čisto - poruka je starca Pajsija.
Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Izdaleka liči na dvorac iz Diznijevih bajki, čija se raskoš nekako smestila na tesnoj steni okruženoj vodom. Nalazi se na listi svetske baštine Uneska i smatra se jednim od najčudesnijih mesta na planeti.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
