Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Manastir Prepodobne mati Paraskeve – Fenek iz 15. veka, nalazi se u ataru sela Jakova, u opštini Surčin , 25 kilometara od Beograda. Zbog velike istorijske povezanosti spada u grupu fruškogorskih manastira, iako geografski ne pripada Fruškoj Gori. Za razliku od fruškogorskih manastira, Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 1717. godine.
Postoje predanje da je manastir jedno vreme bio pretvoren u džamiju, a u svom posedu je imao 500 hektara zemlje.
Od perioda Drugog svetskog rata, do leta 2006. godine u manastiru je bilo žensko monaštvo, da bi odlukom vladike sremskog Vasilija, monahinje bili razmeštene, a dovedeni monasi iz manastira Sopoćani i Dečani.
Prvim ktitorom smatra se despot Stefan Lazarević koji, na mestu današnjeg Feneka gradi najpre hram posvećen u čast Sveta Tri Jerarha (oko 1410. godine). Crkva je bila skromnih dimenzija moravskog stila.
Nakon što su u Fenek prenete mošti Svete Petke, zaslugom svete Jefimije (despotica Jelena Mrnjavčević) i svete Evgenije (carica Milica), hram postaje manastir i tu se naseljava bratstvo. Tako fenečka obitelj postaje dom Svetoj Petki za narednih gotovo sto godina i tu se formira izuzetno duboko poštovanje svetiteljke koju i danas Srbi veoma vole i poštuju.
Kako sin kneza Lazara nije imao potomaka, despotska titula nakon njegove smrti (1427) prelazi u dom Brankovića kao i briga o manastiru Fenek. Tako su krajem 15. veka Brankovići – majka Angelina sa sinovima, Maksimom i Jovanom, preuzeli staranje o podizanju svetinje i postali njeni drugi ktitori. Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharije iz 1563. godine.
Znamenite ličnosti u manastiru Fenek
Duhovno nasleđe manastira su ličnosti, koje su živele i koje su se pojavljivale u manastiru, od srednjovekovnih ličnosti, do boravka kneza Alekse Nenadovića, Karađorđa Petrovića, arhimadrita studeničkog Melentija Nikšićkog, Miloša Obrenovića... Ovde je takođe boravio Arčibald Rajs - poznati švajcarski forenzičar, profesor i publicista, koji je svojim istraživanjima zločina nad Srbima u Prvom svetskom ratu zadužio naš narod. Po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok mu je srce pohranjeno na Kajmakčalanu.
Na mestu starog hrama koji je bio u lošem stanju podignut je novi u periodu od 1793. do 1797. i osveštan je za vreme igumana Vikentija Rakića.
Nedaleko od glavnog hrama, nalazi se kapela posvećena Svetoj Petki sazidana 1800. godine, na mestu stare crkve nad bunarom za koji se veruje, da ga je sagradila mati Angelina Branković. Vodu sa ovog izvora u narodu su smatrali čudotvornom, zbog lekovitih dejstava.
Čestica moštiju Svete Petke
Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija
U manastiru se nalazi velika svetinja, a to su delovi moštiju Svete Petke. Njene mošti se nalaze na istoku Rumunije u gradu Jašiju, a čestica u manastiru Fenek. Velika svečanost održava se 27. oktobra, na praznik ove svetiteljke.
Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija
Monah Nikolaj
Za ovo manastirsko zdanje vezuje se najveći broj svedočanstava o isceljenju i čudima koja su se desila molitvama vernih Svetoj Petki, priča monah Nikolaj.
- Nebrojana su čuda i svedočenja ljudi da im se svetiteljka u raznim životnim okolnostima javljala, da im je pomagala. Smatra se zaštitnicom žene i dece - kaže monah.
U manastiru se prodaje domaća radinost monaha, pa tako od prirodnih lekova, rakija, ikona u manastirskoj prodavnici možete naći med i vino, pravljenih u ovoj svetinji.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Monahinja iz Belorusije je otkrila tajnu svrsishodnog i isplativog rada, nakon što je naglasila da se svaki predmet na štandu koji prodaje u ime sestrinstva prodaje zahvaljujući jednoj stvari.
Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
