Manastir Fenek iz 15. veka, koji je podigao despot Stefan Lazarević, smešten u Jakovu blizu Beograda, poznat je po dubokom poštovanju Svete Paraskeve, svedočenjima o isceljenju i istorijskoj vezi s porodicom Branković.
Manastir Prepodobne mati Paraskeve – Fenek iz 15. veka, nalazi se u ataru sela Jakova, u opštini Surčin , 25 kilometara od Beograda. Zbog velike istorijske povezanosti spada u grupu fruškogorskih manastira, iako geografski ne pripada Fruškoj Gori. Za razliku od fruškogorskih manastira, Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 1717. godine.
Postoje predanje da je manastir jedno vreme bio pretvoren u džamiju, a u svom posedu je imao 500 hektara zemlje.
Od perioda Drugog svetskog rata, do leta 2006. godine u manastiru je bilo žensko monaštvo, da bi odlukom vladike sremskog Vasilija, monahinje bili razmeštene, a dovedeni monasi iz manastira Sopoćani i Dečani.
Prvim ktitorom smatra se despot Stefan Lazarević koji, na mestu današnjeg Feneka gradi najpre hram posvećen u čast Sveta Tri Jerarha (oko 1410. godine). Crkva je bila skromnih dimenzija moravskog stila.
Nakon što su u Fenek prenete mošti Svete Petke, zaslugom svete Jefimije (despotica Jelena Mrnjavčević) i svete Evgenije (carica Milica), hram postaje manastir i tu se naseljava bratstvo. Tako fenečka obitelj postaje dom Svetoj Petki za narednih gotovo sto godina i tu se formira izuzetno duboko poštovanje svetiteljke koju i danas Srbi veoma vole i poštuju.
Kako sin kneza Lazara nije imao potomaka, despotska titula nakon njegove smrti (1427) prelazi u dom Brankovića kao i briga o manastiru Fenek. Tako su krajem 15. veka Brankovići – majka Angelina sa sinovima, Maksimom i Jovanom, preuzeli staranje o podizanju svetinje i postali njeni drugi ktitori. Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharije iz 1563. godine.
Znamenite ličnosti u manastiru Fenek
Duhovno nasleđe manastira su ličnosti, koje su živele i koje su se pojavljivale u manastiru, od srednjovekovnih ličnosti, do boravka kneza Alekse Nenadovića, Karađorđa Petrovića, arhimadrita studeničkog Melentija Nikšićkog, Miloša Obrenovića... Ovde je takođe boravio Arčibald Rajs - poznati švajcarski forenzičar, profesor i publicista, koji je svojim istraživanjima zločina nad Srbima u Prvom svetskom ratu zadužio naš narod. Po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok mu je srce pohranjeno na Kajmakčalanu.
Na mestu starog hrama koji je bio u lošem stanju podignut je novi u periodu od 1793. do 1797. i osveštan je za vreme igumana Vikentija Rakića.
Nedaleko od glavnog hrama, nalazi se kapela posvećena Svetoj Petki sazidana 1800. godine, na mestu stare crkve nad bunarom za koji se veruje, da ga je sagradila mati Angelina Branković. Vodu sa ovog izvora u narodu su smatrali čudotvornom, zbog lekovitih dejstava.
Čestica moštiju Svete Petke
Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija
U manastiru se nalazi velika svetinja, a to su delovi moštiju Svete Petke. Njene mošti se nalaze na istoku Rumunije u gradu Jašiju, a čestica u manastiru Fenek. Velika svečanost održava se 27. oktobra, na praznik ove svetiteljke.
Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija
Monah Nikolaj
Za ovo manastirsko zdanje vezuje se najveći broj svedočanstava o isceljenju i čudima koja su se desila molitvama vernih Svetoj Petki, priča monah Nikolaj.
- Nebrojana su čuda i svedočenja ljudi da im se svetiteljka u raznim životnim okolnostima javljala, da im je pomagala. Smatra se zaštitnicom žene i dece - kaže monah.
U manastiru se prodaje domaća radinost monaha, pa tako od prirodnih lekova, rakija, ikona u manastirskoj prodavnici možete naći med i vino, pravljenih u ovoj svetinji.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Monahinja iz Belorusije je otkrila tajnu svrsishodnog i isplativog rada, nakon što je naglasila da se svaki predmet na štandu koji prodaje u ime sestrinstva prodaje zahvaljujući jednoj stvari.
Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
