Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
U Beogradu je u crkvi Svetog Marka, održana promocija knjige arhimandrita Vasilija Kostića, pod nazivom „Sveti lekari“. Predstavljanje ovog književnog dela organizovano je ranije širom Srbije, a pisanju knjige je prethodilo detaljno istraživanje žitija svetaca, koji su po profesiji bili lekari.
Kako kaže otac Vasilije, po završetku Bogoslovije i sam je hteo da studira medicinu, a jedno vreme se bavio izučavanje psihologije na univerzitetu u Solunu.
- Knjiga je istraživački rad i nije nastala tek tako. Za knjigu ovakve vrste bilo je potrebno vreme - odnosno nekoliko godina istraživačkog rada - objašnjava arhimandrit, otkrivajući da ga poziv lekara, koji su "ljudi od Boga datih" posebno inspiriše.
Za školovane lekare svetitelje
Knjiga je posvećena svetiteljima koji su bili lekari po profesiiji, koji su studirali medicinu svog vremena ili učili kod nekog poznatog lekara u tom periodu - od Svetog Luke, jevanđeliste, do Svete Gavrilije, koja je prošle godine u oktobru proglašena svetiteljkom.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Sveti lekari
On navodi da Bog nije stvorio ljude da budu bolesni i umiru, već je do toga došlo posle pada iz raja, ali da je iz velike ljubavi prema ljudima Bog poslao te "divne ljude - lekare, koji sami po sebi, kao ni sveštenici, nisu slučajni".
- Ne biva neko slučajno lekar, kao ni sveštenik. To je posebna uzvišena služba, pomoć bolesnicima i produžetak ovozemaljskog života.
Kako dalje navodi, saznanje da je supruga njegovog pobožnog prijatelja teško bolesna ga je takođe podstaklo na pisanje.
- Žena mu je bila bolesna, imala je rak, a operacija je bila komplikovana i neizvesna, prognozirali su joj još par meseci života. Oni su rekli da će se vratiti kući, predati Bogu, a ja sam rekao da to nije rešenje, da ne mogu da odbiju ono što im je Bog dao, odnosno lekare. Situacija je bila kritična, a rak galopirajući, život majke troje dece ugrožen.
Priča otac i objašnjava da je porodica podigla kredit i zadužila se kako bi bolest izlečili. Na dan operacije prijatelj je pozvao oca Vasilija i rekao mu da će se moliti Bogorodici, majci Isusovoj, koja razume bol dece, koja eventualno mogu ostati bez roditelja
- Ja sam mu rekao da bi trebalo da se pomoli Svetom Luki Krimskom, pored Svetog Nektarija i Svetog Vasilija Ostroškog. Sveti Luka Krimski je bio savremeni lekar, hirurg i savremeni svetac. Prijatelj je u ruskoj crkvi kupio ikonu sveca i dao je supruzi. Operacija je trajala 12 sati, ali je uspela - objašnjava arhimandrit Vasilije Kostić.
Kaže i da vernici treba da se mole i za svog lekara i za sve bolesne.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Beogradska svetinja je mesto gde počivaju posmrtni ostaci kralja Aleksandra i kraljice Drage, čijim ubistvom je ugašena dinastija. U njenoj kripti se osim tela ubijenog para nalaze i posmrtni ostaci drugih članova dinastije Obrenović i sveštenstva, koje je službovalo u crkvi.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
U Matici srpskoj u Novom Sadu otvoren je dvodnevni naučni skup posvećen dvovekovnoj tradiciji najstarijeg književnog časopisa u Evropi. Poglavar SPC poručio je okupljenima da je Letopis, čuvajući i negujući srpsko kulturno nasleđe, kroz vekove oplemenjivao narodnu dušu i obasjavao puteve budućim pokolenjima.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Praznovanje dana kada je svetlost Hristova zasijala nad Tavorom postalo je deo zapadne tradicije zahvaljujući pobedi hrišćanske vojske nad Osmanlijama kod Beograda 1456. godine. Ovaj događaj ostao je upamćen kao simbol duhovne preobrazbe i Božanske intervencije koja je sačuvala Evropu od otomanskog jarma.
Predstavnik Svete stolice u Srbiji, monsinjor Santo Roko Gangermi dodelio je visoka priznanja zaslužnima, za decenije predanog rada u srcu katoličke zajednice Beograda, posle čega je usledio svečani ručak, u znak zahvalsnosti i slavu zajedništva.
Na današnji dan, pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana je povelja ispisana na hebrejskom i staroslovenskom, koju su potpisali kralj Aleksandar I kraljica Marija Karađorđević.
U franjevačkoj crkvi i samostanu u našoj prestonici, u svečanom euharistijskom slavlju pored beogradskog nadbiskupa učestvovali su i ostali sveštenici i crkveni velikodostojnici
U Matici srpskoj u Novom Sadu otvoren je dvodnevni naučni skup posvećen dvovekovnoj tradiciji najstarijeg književnog časopisa u Evropi. Poglavar SPC poručio je okupljenima da je Letopis, čuvajući i negujući srpsko kulturno nasleđe, kroz vekove oplemenjivao narodnu dušu i obasjavao puteve budućim pokolenjima.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Deca školskog uzrasta bez jasnih moralnih stavova samo su oruđe onih koji imaju više novca i onih koji kontrolišu svetske medije, naveo je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
