Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
U Beogradu je u crkvi Svetog Marka, održana promocija knjige arhimandrita Vasilija Kostića, pod nazivom „Sveti lekari“. Predstavljanje ovog književnog dela organizovano je ranije širom Srbije, a pisanju knjige je prethodilo detaljno istraživanje žitija svetaca, koji su po profesiji bili lekari.
Kako kaže otac Vasilije, po završetku Bogoslovije i sam je hteo da studira medicinu, a jedno vreme se bavio izučavanje psihologije na univerzitetu u Solunu.
- Knjiga je istraživački rad i nije nastala tek tako. Za knjigu ovakve vrste bilo je potrebno vreme - odnosno nekoliko godina istraživačkog rada - objašnjava arhimandrit, otkrivajući da ga poziv lekara, koji su "ljudi od Boga datih" posebno inspiriše.
Za školovane lekare svetitelje
Knjiga je posvećena svetiteljima koji su bili lekari po profesiiji, koji su studirali medicinu svog vremena ili učili kod nekog poznatog lekara u tom periodu - od Svetog Luke, jevanđeliste, do Svete Gavrilije, koja je prošle godine u oktobru proglašena svetiteljkom.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Sveti lekari
On navodi da Bog nije stvorio ljude da budu bolesni i umiru, već je do toga došlo posle pada iz raja, ali da je iz velike ljubavi prema ljudima Bog poslao te "divne ljude - lekare, koji sami po sebi, kao ni sveštenici, nisu slučajni".
- Ne biva neko slučajno lekar, kao ni sveštenik. To je posebna uzvišena služba, pomoć bolesnicima i produžetak ovozemaljskog života.
Kako dalje navodi, saznanje da je supruga njegovog pobožnog prijatelja teško bolesna ga je takođe podstaklo na pisanje.
- Žena mu je bila bolesna, imala je rak, a operacija je bila komplikovana i neizvesna, prognozirali su joj još par meseci života. Oni su rekli da će se vratiti kući, predati Bogu, a ja sam rekao da to nije rešenje, da ne mogu da odbiju ono što im je Bog dao, odnosno lekare. Situacija je bila kritična, a rak galopirajući, život majke troje dece ugrožen.
Priča otac i objašnjava da je porodica podigla kredit i zadužila se kako bi bolest izlečili. Na dan operacije prijatelj je pozvao oca Vasilija i rekao mu da će se moliti Bogorodici, majci Isusovoj, koja razume bol dece, koja eventualno mogu ostati bez roditelja
- Ja sam mu rekao da bi trebalo da se pomoli Svetom Luki Krimskom, pored Svetog Nektarija i Svetog Vasilija Ostroškog. Sveti Luka Krimski je bio savremeni lekar, hirurg i savremeni svetac. Prijatelj je u ruskoj crkvi kupio ikonu sveca i dao je supruzi. Operacija je trajala 12 sati, ali je uspela - objašnjava arhimandrit Vasilije Kostić.
Kaže i da vernici treba da se mole i za svog lekara i za sve bolesne.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Beogradska svetinja je mesto gde počivaju posmrtni ostaci kralja Aleksandra i kraljice Drage, čijim ubistvom je ugašena dinastija. U njenoj kripti se osim tela ubijenog para nalaze i posmrtni ostaci drugih članova dinastije Obrenović i sveštenstva, koje je službovalo u crkvi.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
