Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
U Beogradu je u crkvi Svetog Marka, održana promocija knjige arhimandrita Vasilija Kostića, pod nazivom „Sveti lekari“. Predstavljanje ovog književnog dela organizovano je ranije širom Srbije, a pisanju knjige je prethodilo detaljno istraživanje žitija svetaca, koji su po profesiji bili lekari.
Kako kaže otac Vasilije, po završetku Bogoslovije i sam je hteo da studira medicinu, a jedno vreme se bavio izučavanje psihologije na univerzitetu u Solunu.
- Knjiga je istraživački rad i nije nastala tek tako. Za knjigu ovakve vrste bilo je potrebno vreme - odnosno nekoliko godina istraživačkog rada - objašnjava arhimandrit, otkrivajući da ga poziv lekara, koji su "ljudi od Boga datih" posebno inspiriše.
Za školovane lekare svetitelje
Knjiga je posvećena svetiteljima koji su bili lekari po profesiiji, koji su studirali medicinu svog vremena ili učili kod nekog poznatog lekara u tom periodu - od Svetog Luke, jevanđeliste, do Svete Gavrilije, koja je prošle godine u oktobru proglašena svetiteljkom.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Sveti lekari
On navodi da Bog nije stvorio ljude da budu bolesni i umiru, već je do toga došlo posle pada iz raja, ali da je iz velike ljubavi prema ljudima Bog poslao te "divne ljude - lekare, koji sami po sebi, kao ni sveštenici, nisu slučajni".
- Ne biva neko slučajno lekar, kao ni sveštenik. To je posebna uzvišena služba, pomoć bolesnicima i produžetak ovozemaljskog života.
Kako dalje navodi, saznanje da je supruga njegovog pobožnog prijatelja teško bolesna ga je takođe podstaklo na pisanje.
- Žena mu je bila bolesna, imala je rak, a operacija je bila komplikovana i neizvesna, prognozirali su joj još par meseci života. Oni su rekli da će se vratiti kući, predati Bogu, a ja sam rekao da to nije rešenje, da ne mogu da odbiju ono što im je Bog dao, odnosno lekare. Situacija je bila kritična, a rak galopirajući, život majke troje dece ugrožen.
Priča otac i objašnjava da je porodica podigla kredit i zadužila se kako bi bolest izlečili. Na dan operacije prijatelj je pozvao oca Vasilija i rekao mu da će se moliti Bogorodici, majci Isusovoj, koja razume bol dece, koja eventualno mogu ostati bez roditelja
- Ja sam mu rekao da bi trebalo da se pomoli Svetom Luki Krimskom, pored Svetog Nektarija i Svetog Vasilija Ostroškog. Sveti Luka Krimski je bio savremeni lekar, hirurg i savremeni svetac. Prijatelj je u ruskoj crkvi kupio ikonu sveca i dao je supruzi. Operacija je trajala 12 sati, ali je uspela - objašnjava arhimandrit Vasilije Kostić.
Kaže i da vernici treba da se mole i za svog lekara i za sve bolesne.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Beogradska svetinja je mesto gde počivaju posmrtni ostaci kralja Aleksandra i kraljice Drage, čijim ubistvom je ugašena dinastija. U njenoj kripti se osim tela ubijenog para nalaze i posmrtni ostaci drugih članova dinastije Obrenović i sveštenstva, koje je službovalo u crkvi.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
