BOŽANSKI PUT MATI EKATERINE: Posle burnog svetovnog života, skinula beli mantil, i sa 23 godine odlučila da se cela preda Bogu

Mati Ekaterina Komnenić, monahinja manastira Oreškovica, imala je 23 godine kada je odlučila da se zamonaši i to posle, reklo bi se, intenzivnog svetovnog života.

Ova mlada monahinja je, gostujući u emisiji "Ako progovorim" na K1 televiziji, otkrila da je pre odluke da se cela stavi u službu Bogu, živela u Beogradu, radila u zdravstvu (za kožne probleme i fizioterapije), trčala svaki dan od Zemuna do Brankovog mosta, plivala na Tašmajdanu, svako veče izlazila sa društvom i bila ludo zaljubljena u dečka koji nije obraćao pažnju na nju.

- Tri godine sam ga jurila i tri para patika zbog njega pocepala. Imala sam jako mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje. Meni je bio potreban neki psihički odmor - rekla je ona.

- Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u Svetu zemlju. Naime, otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem u Svetu zemlju kao civilno lice. Da se odmorim i pomolim za svoje pacijente.

Čula sam da postoji jedan manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelu i da se taj manastir gradi, da organizuje poklonička putovanja. Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se, kao što sam rekla, pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se vratiti nazad na posao.

Printscreen/Youtube/K1 Televizija

To je bio plan, ali to putovanje joj je promenilo celi život, 

- Meni se sviđao ritam bogosluženja, stilovi i načini svih mogućih manastira, njihov život iznutra, aktivan život svetog grada Jerusalima gde su ljudi mogli da budu ispunjeni noću. Pošto sam ja noćna ptica, meni su prijale noćne liturgije u Hramu Vaskrsenje u Jerusalimu u ponoć. To je bila ispunjena cela noć jednog grada. Meni se dopadao taj život grada Jerusalima. Mnogo me je ispunjavao. Imala sam potrebu da se pomolim za sve ljude koji su dolazili sa mnom u kontakt u toku jednog dana. Osećala sam ogromno zadovoljstvo. Toliko me je to povuklo. Svaki naredni dan me je ispunjavao, da sam ja već na polovini putovanja donela odluka da ću da se zamonašim - otkriva monahinja manastira Oreškovica.

Kako se osećala tada, a kako sada.

- To je duh. Osećam se isto, samo sam u dubini same sebe osetila da me u suštini više ispunjava bogosluženje i služenje Bogu kroz aktivan crkveni život koji ja nisam mogla toliko da doživim i osetim u ovom gradu. Dok sam živela u Beogradu, živela sam aktivno - kaže mati Ekaterina Komnenić i dodaje:

- Izuzetno sam volela da idem na liturgiju u Crkvu Svetog Nikolaja crkvu u Zemunu, onda da pretrčim ceo kej, od crkve do Brankovog mosta i nazad. Onda sam odlazila na posao, posle toga sam išla na Tašmajdan da plivam. Tu je već bilo 10 sati uveče, izlazila sam sa društvom, ali opet nisam bila ispunjena iznutra zato što sam bila energetski kapacitet, trebalo mi je više - otkriva monahinja i dodaje:

- E, kad sam videla život u Jerusalimu, da tu ima kvalitetnih noćnih manastira, gde može da se moli celu noć, mene je to povuklo jer smo mi posle, kad je mene otac Dušan pozvao u manastir, krenuli tako da živimo. Ja sam imala 23 godine. Da sam imala mogućnosti da ranije spoznam svoj život, otišla bih kao dete - kaže mati Ekaterina Komnenić.

Kaže da je prelomno bilo putovanje u Svetu zemlju posle koje je okupila roditelje i rodbinu i prijatelje, njih oko 40-etak i da im je saopštila šta namerava.

Printscreen/Youtube/K1 Televizija

- Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže.

Kao što je ona iznenadila svoje bliske odlukom da postane monahinja, uskoro je i za nju stiglo iznenađenje. Naime, mladić u koga je ona bila ludo zaljubljena, tri godine ga jurila pre odlaska u Svetu zemlju i koji ne samo da na nju nije obraćao pažnju, već se bio odselio i u Ameriku, pojavio na vratima.

- Pojavio se sa sve cvećem i zaprosio me - kaže i navodi da nije imala dilemu da treba da ga odbije, doživela to čak kao demonsko iskušenje.

- Mene je prelomilo to putovanja u Svetu zemlju. Kada me je otac Dušan pozvao 2007. u manastir Oreškovica, to je bila velika izgradnja, nije imalo gde da se spava, nije bilo uslova za život... I onda sam otišla u manastir Marije Magaline, koji se nalazi na Maslinskoj gori, koji je u to vreme imao 65 monahinja i kompletan kadar sa nekoliko episkopa, oni su mene prihvatili, oni su trebali i da procene da li sam za manatir. Bila sam oduševljena životom tamo, dopadalo mi se kako su fukcionisali, voleli, poštovali...

Tamo se, kako navodi i zamonašila 2008., sada je u manastiru Oreškovica.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara