Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Mati Ekaterina Komnenić, monahinja manastira Oreškovica, imala je 23 godine kada je odlučila da se zamonaši i to posle, reklo bi se, intenzivnog svetovnog života.
Ova mlada monahinja je, gostujući u emisiji "Ako progovorim" na K1 televiziji, otkrila da je pre odluke da se cela stavi u službu Bogu, živela u Beogradu, radila u zdravstvu (za kožne probleme i fizioterapije), trčala svaki dan od Zemuna do Brankovog mosta, plivala na Tašmajdanu, svako veče izlazila sa društvom i bila ludo zaljubljena u dečka koji nije obraćao pažnju na nju.
- Tri godine sam ga jurila i tri para patika zbog njega pocepala. Imala sam jako mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje. Meni je bio potreban neki psihički odmor - rekla je ona.
- Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u Svetu zemlju. Naime, otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem u Svetu zemlju kao civilno lice. Da se odmorim i pomolim za svoje pacijente.
Čula sam da postoji jedan manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelu i da se taj manastir gradi, da organizuje poklonička putovanja. Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se, kao što sam rekla, pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se vratiti nazad na posao.
Manastir Svete Paraskeve na Hvaru, osnovan 1561. godine, bio je važna pravoslavna svetinja, koja je kroz vekove pretrpela različite promene, vlasti i nacionalizaciju posle Drugog svetskog rata.
Pojedini ističu da je Notr-Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.