Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Mati Ekaterina Komnenić, monahinja manastira Oreškovica, imala je 23 godine kada je odlučila da se zamonaši i to posle, reklo bi se, intenzivnog svetovnog života.
Ova mlada monahinja je, gostujući u emisiji "Ako progovorim" na K1 televiziji, otkrila da je pre odluke da se cela stavi u službu Bogu, živela u Beogradu, radila u zdravstvu (za kožne probleme i fizioterapije), trčala svaki dan od Zemuna do Brankovog mosta, plivala na Tašmajdanu, svako veče izlazila sa društvom i bila ludo zaljubljena u dečka koji nije obraćao pažnju na nju.
- Tri godine sam ga jurila i tri para patika zbog njega pocepala. Imala sam jako mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje. Meni je bio potreban neki psihički odmor - rekla je ona.
- Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u Svetu zemlju. Naime, otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem u Svetu zemlju kao civilno lice. Da se odmorim i pomolim za svoje pacijente. Čula sam da postoji jedan manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelu i da se taj manastir gradi, da organizuje poklonička putovanja. Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se, kao što sam rekla, pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se vratiti nazad na posao.
Printscreen/Youtube/K1 Televizija
Mati Ekaterina Komnenić
To je bio plan, ali to putovanje joj je promenilo celi život,
- Meni se sviđao ritam bogosluženja, stilovi i načini svih mogućih manastira, njihov život iznutra, aktivan život svetog grada Jerusalima gde su ljudi mogli da budu ispunjeni noću. Pošto sam ja noćna ptica, meni su prijale noćne liturgije u Hramu Vaskrsenje u Jerusalimu u ponoć. To je bila ispunjena cela noć jednog grada. Meni se dopadao taj život grada Jerusalima. Mnogo me je ispunjavao. Ja sam imala potrebu da se pomolim za sve ljude koji su dolazili sa mnom u kontakt u toku jednog dana. Osećala sam ogromno zadovoljstvo. Toliko me je to povuklo. Svaki naredni dan me je ispunjavao, da sam ja već na polovini putovanja donela odluka da ću da se zamonašim - otkriva monahinja manastira Oreškovica.
Kako se osećala tada, a kako sada.
- To je duh. Osećam se isto, samo sam u dubini same sebe osetila da me u suštini više ispunjava bogosluženje i služenje Bogu kroz aktivan crkveni život koji ja nisam mogla toliko da doživim i osetim u ovom gradu. Dok sam živela u Beogradu, živela sam aktivno - kaže mati Ekaterina Komnenić i dodaje:
- Izuzetno sam volela da idem na liturgiju u Crkvu Svetog Nikolaja crkvu u Zemunu, onda da pretrčim ceo kej, od crkve do Brankovog mosta i nazad. Onda sam odlazila na posao, posle toga sam išla na Tašmajdan da plivam. Tu je već bilo 10 sati uveče, izlazila sam sa društvom, ali opet nisam bila ispunjena iznutra zato što sam bila energetski kapacitet, trebalo mi je više - otkriva monahinja i dodaje:
- E, kad sam videla život u Jerusalimu, da tu ima kvalitetnih noćnih manastira, gde može da se moli celu noć, mene je to povuklo jer smo mi posle, kad je mene otac Dušan pozvao u manastir, krenuli tako da živimo. Ja sam imala 23 godine. Da sam imala mogućnosti da ranije spoznam svoj život, otišla bih kao dete - kaže mati Ekaterina Komnenić.
Kaže da je prelomno bilo putovanje u Svetu zemlju posle koje je okupila roditelje i rodbinu i prijatelje, njih oko 40-etak i da im je saopštila šta namerava.
Printscreen/Youtube/K1 Televizija
Mati Ekaterina Komnenić
- Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže.
Kao što je ona iznenadila svoje bliske odlukom da postane monahinja, uskoro je i za nju stiglo iznenađenje. Naime, mladić u koga je ona bila ludo zaljubljena, tri godine ga jurila pre odlaska u Svetu zemlju i koji ne samo da na nju nije obraćao pažnju, već se bio odselio i u Ameriku, pojavio na vratima.
- Pojavio se sa sve cvećem i zaprosio me - kaže i navodi da nije imala dilemu da treba da ga odbije, doživela to čak kao demonsko iskušenje.
- Mene je prelomilo to putovanja u Svetu zemlju. Kada me je otac Dušan pozvao 2007. u manastir Oreškovica, to je bila velika izgradnja, nije imalo gde da se spava, nije bilo uslova za život... I onda sam otišla u manastir Marije Magaline, koji se nalazi na Maslinskoj gori, koji je u to vreme imao 65 monahinja i kompletan kadar sa nekoliko episkopa, oni su mene prihvatili, oni su trebali i da procene da li sam za manatir. Bila sam oduševljena životom tamo, dopadalo mi se kako su fukcionisali, voleli, poštovali...
Tamo se, kako navodi i zamonašila 2008., sada je u manastiru Oreškovica.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Deca školskog uzrasta bez jasnih moralnih stavova samo su oruđe onih koji imaju više novca i onih koji kontrolišu svetske medije, naveo je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Monahinja iz Belorusije je otkrila tajnu svrsishodnog i isplativog rada, nakon što je naglasila da se svaki predmet na štandu koji prodaje u ime sestrinstva prodaje zahvaljujući jednoj stvari.
Neverovatnu priču o otkrivanju hrišćanstva otkrio je musliman, kome se prema njegovim rečima prikazao sin Božiji i poručio mu "da mu je sve oprošteno".
