Francuski umetnik iz 17. veka stvorio je remek-delo koristeći samo jednu liniju, čime je kreirao duhovni izraz koji ostavlja bez daha, stvarajući tehniku koju i danas retko ko uspeva da dostigne.
U svetu umetnosti retko kada možemo naići na delo koje u isto vreme zrači jednostavnošću i složenošću, a ipak uzdiže duh ka božanskom. Jedan od takvih umetničkih podviga pripada Klodu Melanu, francuskom majstoru gravure iz 17. veka, čija metoda stvaranja slika iz jedne neprekidne linije ostavlja posmatrače zadivljenim i u duhovnoj kontemplaciji.
Njegovo najpoznatije delo, „Pravi lik“ (Vero Icon), prikazuje Isusa Hrista sa trnovom krunom, lice ispunjeno patnjom, ali i mirom, stvoreno iz jedne linije koja se spiralno širi i postepeno otkriva božanski lik. Međutim, nije ovo jedini Melanov doprinos umetničkoj sceni prožetoj duhovnošću. Njegova veština da svetlost i senku oblikuje kroz promenu debljine jedne linije i dalje oduševljava, ostavljajući iza sebe tehniku koju malo ko može da ponovi.
Printskrin
Remek.delo Kloda Melana "Vero icon"
Jedna od njegovih manje poznatih gravura, čiju reprodukciju danas možemo videti, prikazuje Hristosa u trenutku večnog blagoslova. Hristova blaga ruka podignuta u gestu blagoslova nosi poruku božanske prisutnosti, dok mu oči blistaju u tihom osvetljenju koje Melan kreira svojim karakterističnim linijama. Ova slika nije samo umetničko delo, već vizuelna molitva – nežna, suptilna, a istovremeno moćna u svom izrazu.
Na dnu ovog otiska stoje reči: „Adorate Dominum omnes sancti eius“ – „Obožavajte Gospoda svi sveci Njegovi“. Ovo je poziv na zajedništvo svetaca, poziv da se duhovni put uzdigne ka višem cilju, ka večnom spasenju, baš kao što Melanova jedna linija naizgled beskrajno vodi ka licu samog Spasitelja.
Printskrin
Manje poznato delo Kloda Melana prikazuje Hristosa u trenutku večnog blagoslova
Melanova umetnost nije samo tehnički podvig. Njegove slike Hrista odišu duhovnom snagom koja prevazilazi okvire papira. Svaki njegov rad je poziv posmatraču da se zaustavi, zastane u svom svetu buke i haosa, i da zakorači u svet tihog divljenja, kontemplacije i molitve.
U svetu umetnosti, Klod Melan ostaje jedinstven. Njegova tehnika stvaranja svetlosnih i senovitih portreta iz jedne linije ostaje zagonetka, a upravo ta tajanstvenost pojačava duhovno iskustvo. Njegovi radovi nas podsećaju da i u najsitnijim detaljima, u jednostavnoj liniji, može da prebiva svetlost Božije prisutnosti.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Sveti Teofan nas poziva da, u trenucima nevolje, ne zaboravimo da je Gospod uvek blizu. Baš kao što je on iznenada pomogao apostolima koji su se našli u oluji, tako će i nama pružiti svoju pomoć i zaštitu. Njegova prisutnost nas inspiriše da se suočimo sa izazovima hrabro i strpljivo. Unutrašnja snaga i blagodat dolaze iz čvrste veze s Gospodom, a ne iz spoljašnjih okolnosti. Iako život može ostati pun neizvesnosti, unutrašnje blaženstvo može nas pratiti ako budemo s Njim.
Dan posle Male Gospojine, pravoslavni svet proslavlja ugodnike Božje iz Nazareta, roditelje Presvete Bogorodice. Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu je izuzetno poštovan.
Na Fruškoj gori nalazi se veliki broj manastira koji pružaju utočište vernicima za molitvu u tišini stoletnih šuma. U ove svetinje koje nazivaju i drugim Hilandarom dolazi se na tihovanje, pronalaženje duševnog mira i isceljenja. Mnogi ostanu i provedu dane ili mesece u potrazi za rešenjem svojih problema. Turisti rado svraćaju u fruškogorske manastire da ih razgledaju i okrepe se hranom i pićem koji se prave u ovim svetinjama.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
