NAJBITNIJE JE DA SE MOLIMO TREĆEG DANA OD SMRTI BLIŽNJEG: Otac Vladimir otkriva put duše posle smrti i koja je uloga našeg anđela čuvara dok idemo ka Bogu
Printscreen/Youtube/Televizija Hram, pixabay.comDva anđela prate dušu tokom 40 dana od smrti
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar ispričao je šta biva sa dušom 40 dana posle smrti. On je naglasio da duša fizičkom smrću čoveka ide na privremeni sud, dolazi pred Hrista, gde se do opšteg vaskrsenja određuje da li će čovek biti u blizini Božjoj ili će biti odvojen od Boga odnosno na mestu gde su bol, tuga, "gde ne postoji mogućnost da vidi lice Božje".
- Tu su bitne naše molitve jer čovek posle odvajanje duše od tela ništa za sebe ne može da učini. On je prepušten molitvama crkve i bližnjih, koji mole Gospoda, a znamo da nema čoveka koji ne greši, da mu da oproštaj i da ga primi sa svim svetima u Carstvo nebesko - istakao je on.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe sa jednog mesta na drugo.
Promislom Božjim, voljom i dopuštenjem određuje se čas smrti, a to je onda kad je čovek najspremniji da napusti ovaj svet.
- Tada dolazi anđeo koji uzima dušu čovečju, on pomaže čoveku u razdvajanju duše od tela, zajedno sa anđelom čuvarom, i oni bivaju tu pored duše, daju mu mogućnost da vidi da je telo tu, da je beživotno, ali da čovek i dalje živi, da se njegova egzistencija nastavlja... Tada vidi rodbinu koja plače, vidi lekare ako je smrt nastupila u bolnici...
Printscreen/Youtube/Televizija Hram
Protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar
Gospod joj ta dva dana daje slobodu da može da obiđe sva ta mesta i te ljude koje je za života volela, ali ne može da stupi u komunikaciju s njima jer nema tela, pošto sama ta energija duše ne može da ostvari kontakt.
Treći dan, kako navodi, duša se uznosi na nebo - treba da prođe podnebesje i dođe do prestola Božjeg.
Najbitnije je da se upravo taj treći dan nakon upokojenja svi molimo, kako je govorio Sveti Makarije Aleksandrijski.
- Treći dan duša se uznosi na nebo gde treba da prođe podnebesje i da dođe do prestola Božjeg, pred Isusa Hrista gde će se duši u 40. dan odrediti gde će bivstvovati - da li u blizini Božjoj ili na nekom drugom mestu gde su tama, mučenje, tuga... Mi se molimo da duša bude u blizini Božjoj do opšteg Vaskrsenja i ponovnog povratka duše u telo i Strašnog suda - kaže Stupar.
Šta se dešava u prvih 40 dana
To je neki vremenski okvir ljudski, naglašava, koji je dat, ali duša ima drugo osećanje vremena zavisno od toga čime je pokojnik svoju dušu obogatio - svetim vrlinama i svetim darovima u proslavljanju Boga ili je ta duša bila potpuno ravnodušna po pitanju odnosa s bližnjima i Bogom. Da li se duša osveštala za života kroz svete tajne i molitve ili je ostala potpuno siromašna i našla se uboga i jadna.
- U tih 40 dana duša biva sa ta dva anđela - anđelom čuvarom kog dobijamo na krštenju i anđelom poslatim od Boga da uzme dušu. Tada duša biva provedena - pokazuje joj se sva lepota Carstva nebeskog i prestola Božjeg ili biva takođe provedena mestima gde su duše koje nisu ostvarile svoj cilj i zadatak, a to je da budu u ljubavi i jedinstvu sa Bogom, bivaju odgurnute u tamu, gde je plač i škrgut zuba. Duša vidi i jedno i drugo i dolazi pred Hrista koji oređuje gde će duša potom biti.
Profesor Stupar je govorio i o mitarstvu, mitarima - nebeskim carinicima koji ispituju dušu što je teško opisati ovozemaljskim jezikom posebno to stanje ushoda duše pred presto Božji. Dodao je i da tu đavo čini sve ne bi li čoveka porobio i da je blagodati Božjom sva sreća što ne možemo da vidimo demone jer su toliko ružni i grozni da bismo mogli da umremo od straha kad bismo ih videli.
Shutterstock
Dva anđela prate dušu tokom 40 dana od smrti
Demoni borave u podnebesju i duša, s kojom su tada anđeli, jeste u jednoj teskobi jer joj se demoni prikazuju u svoj svojoj ružnoći. Tu duša proživljava strah, demoni su ružni.
Grešnom čoveku koji nije živeo vrlinskim životom oni govore ti si jedan od nas, pođi s nama, ti treba da budeš sa nama.
U tom periodu duša se ispituje, a koliko je važan taj prolazak do Božjeg prestola, ta ispitivanja i te carine - mitarstva su u stvari opasnosti kroz koja duša treba da dođe, u prenosnom, a ne prostornom smislu. Tako se i Bogorodica čistija od svetlosti molila sinu svome da dođe i uzme njenu dušu da ne vidi lica demona. Smisao svih molitvi jeste da duša bez ikakvih prepreka dođe pred Gospoda, koji je ljubav, blag i milostiv, ali i pravedan.
- Demoni imaju ogroman poriv da što više ljudi vrgnu u pakao da kad dođe Strašni sud da satana može da kaže Hristu sledeće: Ako možeš njih da spaseš, onda spasi i nas - kako bi đavo bez pokajanja i promene svog bića mogao da bude spasen, a pao je zbog gordosti iz koje proizilaze svi gresi. Demoni ne žele da se pokaju, ali žele da se spasu bez promene svog bića i pokajanja.
Ključni 40. dan
- Ako duša prođe iskušenje đavola ti si naš, čekamo te... duša u velikom strahu dolazi pred lice Božje, a tad se ukazuje duboka pravda - Božja pravednost. To znači da vreme ovozemaljskog života čovek treba da ceni - a ne da se dosađuje - kako bi se pripremio sa susretom lice u lice sa Bogom. Važno je da se pokajemo jer što svežete na zemlji biće svezano na nebu, što razrešite na zemlji biće razrešeno i na nebu. A ako čovek protraći svoj život tad će iz jedne druge perspektive videti kakav je stvarno bio njegov život - ukazao je protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar .
- Tada se čovek sreće lice u lice sa Bogom, tada će čovek spoznati svo svoje nesavršenstvo. Gledaće onoga kroz koga je stvoren, kome je stvoren i za koga je stvoren. Čovek je stvoren kao potencijalni Hristos. Videći celokupan svoj promašaj. Prvo, videće lepotu lica Božjeg, i želeće da bude sa Bogom. Bog je ljubav, ali je i pravda. Bog nas ne prisiljava da budemo sa njim, on nam daje slobodu, ali ta sloboda podrazumeva i odgovornost.
Tog 40. dana i najmanje dobro delo i delo ljubavi koje smo učinili, računaće se. Tog dana na tom privremenom sudu do vaskrsenja i Strašnog suda znaće se da li idemo u Carstvo Božje ili u tamu - do konačnog suda kada će suditi i živima i mrtvima. Tako naši bližnji u tih 40 dana molitvama i dobrim delima mogu u naše ime mnogo da učine za nas. Tog 40. dana, zapravo Bog prima dušu ili joj kaže: "idite od mene".
- Ako nas Gospod ne primi, idemo na mesto mučenja i čekamo Strašni sud, ovo je samo jedan stepenik do konačnog suda, kada će Bog suditi živima i mrtvima, prilikom svog drugog dolaska...
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici, ali ovaj svetitelj za to nije želeo ni da čuje.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
U Sabornoj crkvi u Temišvaru, na praznik Svetog Lukijana, sabrani vernici, monaštvo i sveštenstvo zajedno su proslavili duhovni jubilej mitropolita Lukijana, podsećajući na vrednosti zajedništva i ljubavi u pravoslavlju.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
U savremenom svetu depresija sve češće postaje prisutan problem, a prema učenju svetih otaca, tuga nije samo prolazna emocija već duhovna opasnost koja može voditi ka beznađu i duhovnoj smrti.
Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
Proricao je ukidanje i prestanak starozavetne žrtve i ukidanje subote (umesto koje je Hristos ustanovio nedelju), i dolazak Gospoda, i bogatstvo darova, koje će on doneti sa sobom na zemlju.
Sveti Teofan upozorava na opasnost povratka grehova i slabosti. Kao što se fizičke bolesti mogu vratiti ako ne vodimo računa o svom zdravlju, tako i greh može ponovo zavladati našim srcem ukoliko ne pazimo na svoje misli, reči i dela. Važno je, naglašava, da budemo trezveni i budni u svom duhovnom životu, da se molimo i svesno izbegavamo situacije koje mogu dovesti do ponovnog pada. On, takođe, ukazuje na značaj ispovesti i ispunjenja epitimije, naglašavajući da u tome leži velika snaga. Svi koji se bore sa grehovnim navikama često su neodlučni ili su nedovoljno svesni svojih postupaka.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe. Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
U savremenom svetu depresija sve češće postaje prisutan problem, a prema učenju svetih otaca, tuga nije samo prolazna emocija već duhovna opasnost koja može voditi ka beznađu i duhovnoj smrti.
Sveti Teofan u svojoj misli za 19. sredu po Pedesetnici, kroz reči Gospodnje, podseća nas na važnost ravnoteže i pravog trenutka u svemu što radimo. Kada kaže "Svatovima ne priliči da poste dok je ženik sa njima“ (Lk. 5,34), ističe da među vrline i podvige treba uneti smisao i pravu meru. U našim životima često se susrećemo s iskušenjima da delamo van vremena i prostora koji nam je dodeljen. Međutim, neblagovremena dela, iako mogu delovati plemenito, gube svoju vrednost ako nisu u skladu s trenutkom. Gospod je stvorio svet u ravnoteži i skladu, pozivajući nas da i mi težimo harmoniji u svojim delima.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
