U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Smrt je univerzalna i neizbežna pojava, ali uprkos tome, strah od nje duboko je ukorenjen u ljudskoj psihi. Bez obzira na kulturološke razlike, verovanja ili filozofske pristupe, smrt je tema koja izaziva zabrinutost i od nje strahuju svi.
Zašto ljudi imaju strah od smrti? Razlog je višeznačan. Prvo, smrt je često nepoznata, a nepoznato izaziva strah. Drugi razlog leži u ljudskoj prirodi – instinkt za samoodržanjem nas tera da izbegavamo sve što može ugroziti naš život. Treći razlog može biti emocionalne prirode: gubitak voljenih osoba ili strah od vlastitog nestanka u svetu koji nastavlja da funkcioniše i bez nas.
Iako je strah od smrti prirodan, različite religije i filozofije nude različite odgovore na ovu tematicu. Pravoslavlje, koje čini deo bogate duhovne tradicije hrišćanske vere, ima specifičan pogled na smrt, koji nudi utehu i nadu, u svetlu verovanja u večni život.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje. Smrt je prirodni deo Božijeg plana, a ona nije nešto od čega treba bežati ili se plašiti. Ona se doživljava kao "uvid u božanski plan“, odnosno kao trenutak kada duša prelazi iz prolaznog, zemaljskog života u večnost.
Smrt je shvaćena kao trenutak oslobođenja duše od telesnih okova, a vernici gledaju na nju kao na most između sveta u kojem živimo i sveta u kojem ćemo večno postojati sa Bogom.
U tom kontekstu, smrt nije nešto što treba da nas puni strahom, već je to trenutak susreta sa Bogom, trenutak spasenja i nade. Pravoslavna crkva poziva vernike da žive život u ljubavi i pobožnosti, jer samo tada smrt neće biti nešto od čega treba bežati, već nešto što se doživljava sa mirom i smirenjem. Pogotovo ako se živi prema Božjim zapovestima.
Na to je ukazao i protojerej Nenad Dragičević koji je u jednom od svojih intervjua istakao da više od smrti, treba da nas plaši kako živimo.
- Plaše se ljudi smrti. To je prirodna stvar. Ali, pre svega treba da se plašimo da izađemo pred lice Božje nespremni. Jer, smrt je kada nisi živ, a možeš i da budeš živ. Smrt je kada si duboko upao u greh. Smrt je kada si duboko posvađan sa svima, ne ubiijamo li jedne druge rečima, ne ubijamo li jedni druge delima, pa smo kao živi mrtvaci ponekad hodamo ulicama. Ne prepoznajemo jedni druge, ne pružamo ruku jedni drugima... Dakle, možemo da pričamo o smrti na različite načine, ne samo kao o prirodnoj fizičkoj pojavi. Ali, možemo da budemo i upokojeni pa i te kako živi i u tom molitvenom sećanju da nikog ne ostavljamo i da niko nas ne ostavlja i ko je otišao ili kad smo otišli - kaže protojerej Nenad Dragičević.
Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.
Da bi duša što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
