U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Smrt je univerzalna i neizbežna pojava, ali uprkos tome, strah od nje duboko je ukorenjen u ljudskoj psihi. Bez obzira na kulturološke razlike, verovanja ili filozofske pristupe, smrt je tema koja izaziva zabrinutost i od nje strahuju svi.
Zašto ljudi imaju strah od smrti? Razlog je višeznačan. Prvo, smrt je često nepoznata, a nepoznato izaziva strah. Drugi razlog leži u ljudskoj prirodi – instinkt za samoodržanjem nas tera da izbegavamo sve što može ugroziti naš život. Treći razlog može biti emocionalne prirode: gubitak voljenih osoba ili strah od vlastitog nestanka u svetu koji nastavlja da funkcioniše i bez nas.
Iako je strah od smrti prirodan, različite religije i filozofije nude različite odgovore na ovu tematicu. Pravoslavlje, koje čini deo bogate duhovne tradicije hrišćanske vere, ima specifičan pogled na smrt, koji nudi utehu i nadu, u svetlu verovanja u večni život.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje. Smrt je prirodni deo Božijeg plana, a ona nije nešto od čega treba bežati ili se plašiti. Ona se doživljava kao "uvid u božanski plan“, odnosno kao trenutak kada duša prelazi iz prolaznog, zemaljskog života u večnost.
Smrt je shvaćena kao trenutak oslobođenja duše od telesnih okova, a vernici gledaju na nju kao na most između sveta u kojem živimo i sveta u kojem ćemo večno postojati sa Bogom.
U tom kontekstu, smrt nije nešto što treba da nas puni strahom, već je to trenutak susreta sa Bogom, trenutak spasenja i nade. Pravoslavna crkva poziva vernike da žive život u ljubavi i pobožnosti, jer samo tada smrt neće biti nešto od čega treba bežati, već nešto što se doživljava sa mirom i smirenjem. Pogotovo ako se živi prema Božjim zapovestima.
Na to je ukazao i protojerej Nenad Dragičević koji je u jednom od svojih intervjua istakao da više od smrti, treba da nas plaši kako živimo.
- Plaše se ljudi smrti. To je prirodna stvar. Ali, pre svega treba da se plašimo da izađemo pred lice Božje nespremni. Jer, smrt je kada nisi živ, a možeš i da budeš živ. Smrt je kada si duboko upao u greh. Smrt je kada si duboko posvađan sa svima, ne ubiijamo li jedne druge rečima, ne ubijamo li jedni druge delima, pa smo kao živi mrtvaci ponekad hodamo ulicama. Ne prepoznajemo jedni druge, ne pružamo ruku jedni drugima... Dakle, možemo da pričamo o smrti na različite načine, ne samo kao o prirodnoj fizičkoj pojavi. Ali, možemo da budemo i upokojeni pa i te kako živi i u tom molitvenom sećanju da nikog ne ostavljamo i da niko nas ne ostavlja i ko je otišao ili kad smo otišli - kaže protojerej Nenad Dragičević.
Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.
Da bi duša što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
