U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Smrt je univerzalna i neizbežna pojava, ali uprkos tome, strah od nje duboko je ukorenjen u ljudskoj psihi. Bez obzira na kulturološke razlike, verovanja ili filozofske pristupe, smrt je tema koja izaziva zabrinutost i od nje strahuju svi.
Zašto ljudi imaju strah od smrti? Razlog je višeznačan. Prvo, smrt je često nepoznata, a nepoznato izaziva strah. Drugi razlog leži u ljudskoj prirodi – instinkt za samoodržanjem nas tera da izbegavamo sve što može ugroziti naš život. Treći razlog može biti emocionalne prirode: gubitak voljenih osoba ili strah od vlastitog nestanka u svetu koji nastavlja da funkcioniše i bez nas.
Iako je strah od smrti prirodan, različite religije i filozofije nude različite odgovore na ovu tematicu. Pravoslavlje, koje čini deo bogate duhovne tradicije hrišćanske vere, ima specifičan pogled na smrt, koji nudi utehu i nadu, u svetlu verovanja u večni život.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje. Smrt je prirodni deo Božijeg plana, a ona nije nešto od čega treba bežati ili se plašiti. Ona se doživljava kao "uvid u božanski plan“, odnosno kao trenutak kada duša prelazi iz prolaznog, zemaljskog života u večnost.
Smrt je shvaćena kao trenutak oslobođenja duše od telesnih okova, a vernici gledaju na nju kao na most između sveta u kojem živimo i sveta u kojem ćemo večno postojati sa Bogom.
U tom kontekstu, smrt nije nešto što treba da nas puni strahom, već je to trenutak susreta sa Bogom, trenutak spasenja i nade. Pravoslavna crkva poziva vernike da žive život u ljubavi i pobožnosti, jer samo tada smrt neće biti nešto od čega treba bežati, već nešto što se doživljava sa mirom i smirenjem. Pogotovo ako se živi prema Božjim zapovestima.
Na to je ukazao i protojerej Nenad Dragičević koji je u jednom od svojih intervjua istakao da više od smrti, treba da nas plaši kako živimo.
- Plaše se ljudi smrti. To je prirodna stvar. Ali, pre svega treba da se plašimo da izađemo pred lice Božje nespremni. Jer, smrt je kada nisi živ, a možeš i da budeš živ. Smrt je kada si duboko upao u greh. Smrt je kada si duboko posvađan sa svima, ne ubiijamo li jedne druge rečima, ne ubijamo li jedni druge delima, pa smo kao živi mrtvaci ponekad hodamo ulicama. Ne prepoznajemo jedni druge, ne pružamo ruku jedni drugima... Dakle, možemo da pričamo o smrti na različite načine, ne samo kao o prirodnoj fizičkoj pojavi. Ali, možemo da budemo i upokojeni pa i te kako živi i u tom molitvenom sećanju da nikog ne ostavljamo i da niko nas ne ostavlja i ko je otišao ili kad smo otišli - kaže protojerej Nenad Dragičević.
Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.
Da bi duša što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
Potrebno je ukupno 6.000 potpisa, a do sada je prikupljeno 5.228 glasova.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
U manastiru je otkriven stari živopis, koji datira s kraja 13. veka. 2016. godine je raslojen jedan deo, a 2017. se nastavilo sa mehaničkim suvim čišćenjem. Tada je i otkrivena freska Strašni sud.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
