Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U hrišćanstvu se veruje da je samo Bog bezgrešan, apsolutno savršen i čist od svakog zla, dok su svi ljudi, bez obzira na svoje dobre namere i trud, podložni grehu. Greh, u hrišćanskom učenju, nije samo čin prekršaja božjih zapovesti, već i stanje duhovne udaljenosti od Boga, stanje nesavršenosti i nesklada sa Božijom voljom.
Ovaj koncept greha temelji se na biblijskim učenjima, gde se jasno ističe da je čovek stvoren sa slobodnom voljom, ali da je kroz pad prvih ljudi – Adama i Eve, greh ušao u ljudsku prirodu. Svaka osoba, prema ovom učenju, nosi u sebi tu prirodnu sklonost ka grehu, zbog čega je nužno tragati za pomirenjem sa Bogom.
U tom kontekstu, hrišćanska tradicija nudi sakramente ispovesti i pričešća kao ključne trenutke pomirenja grešnih ljudi sa Bogom. Ispovest, kao prvi korak, poziva vernika da se suoči sa svojim grehovima, prizna ih i zatraži Božije oproštenje. Ovaj čin nije samo ritual, već duboko duhovno iskustvo koje omogućava duhovnu čistotu i pomirenje sa Bogom. Kroz ispovest, vernik se otvara za milost Božiju, priznaje svoje greške i nastoji da se očisti od svesti o grehu, kako bi nastavio dalje na svom putu vere.
Nakon ispovesti, dolazi trenutak pričešća – najuzvišeniji sakrament u hrišćanskoj liturgiji, kroz koji vernik prima telo i krv Hristovu, što simbolizuje dublje duhovno povezivanje sa samim Kristom. Pričešće nije samo čin telesnog prihvatanja Hristove žrtve, već i duhovno osnaživanje, koje verniku omogućava da obnovi svoju veru, ojača duhovnu borbu protiv greha i živi u skladu sa Božijom voljom.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
- Sećate se Vladike Nikolaja. Bilo neko veliko liturgijsko sabranje, nije taj narod mogao da se ispovedi. Pa je onda on proveravao onaj tonus pokajanja pred samo pričešće. I tako je pitao ljude kad priđu da li su grešni: "Jesi grešan brate, jesi grešna sestro!?" I tako je pravio te brze testove. I onda je došla neka beogradska gospođa. On je tada pitao: "Jesi grešna, sestro?", a ona mu odgovori da nije. Došla tu da se pohvali pred svetinjom da nije grešna, da nema problema sa grehom. I on joj kaže: "Samo prođi, ovo je samo za grešne. Dođi kad spoznaš sebe, ali, danas nemoj"! - rekao je otac Rafailo.
Ispovest, kako kaže sveštenik, nije nešto što treba odlagati zbog toga što se greh možda iznova ponovlja, jer u tom procesu duhovne borbe Božija blagodat je ključna. Treba da znate da sve potiče od egoizma, neposlušnosti i rđavih pomisli, govorio je Starac Pajsije. Sva trojica svetitelja, koje Srpska pravoslavna crkva proslavlja 16. marta, bili su drugovi Svetog Teodora Tirona. Porodica ima neprocenjivu vrednost kako za pojedinca, tako i za širu društvenu zajednicu.
Printscreen/Youtube/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
Duhovna riznica
09:18 | 22.02.2025
IMA LI IMA SVRHE ISPOVEST AKO SE GREH IZNOVA PONAVLJA: Sveštenik dao poprilično iznenađujući odgovor
Duhovna riznica
14:00 | 14.03.2025
DUŠEVNE BOLNICE BI BILE PRAZNE KADA BI SVI OVO RADILI: Sveti Pajsije Svetogorac rekao u čemu je ključ duševnog zdravlja
Praznici i sveci
00:01 | 16.03.2025
DVOJICA RAZAPETA ZBOG HRISTA, TREĆI POSEČEN MAČEM: Danas su Sveti mučenici Evtropije, Kleonik i Vasilisk
Duhovna riznica
14:00 | 16.03.2025
OVAKO SE URUŠAVA DRŽAVA I STVARA IZOPAČEN NAROD: Sveti Serafim Sarovski o uzroku sloma svakog društva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Po tim prvim pomislima će se odvijati i umna aktivnost tog dana, kaže otac Rafailo.
Bez molitve je nemoguće razumeti tajne vere i bez nje nema prave ljubavi prema Bogu.
Ako ne verujemo u postojanje palih duhova, bjesova, demona, mi ne verujemo ni u Božje postojanje, rekao je otac Rafailo.
Malo vas potkači, malo vas ponizi i vi to želite da trpite. I ono malo što je ostalo žara iz kadionice hoće da ugase, govorio je otac Rafailo o "modernim vešticama".
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
