Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan posvećen Svetom Teofilaktu.
Sveti Teofilakt Ispovednik je bio episkop nikomidijski. Kada je prvi carski savetnik Tarasije kao svetovnjak izabran za patrijarha carigradskog, tada uz njega i od njega primiše monaški čin više njegovih prijatelja i poštovalaca iz svetovnog staleža. Među ovima bio je i Teofilakt.
Tarasije ga je poslao za episkopa u Nikomidiju.
"Kao episkop Teofilakt beše pastir dobri stadu slovesnom, i pokaza se neobično ispunjen milosrđem prema bednim i sirotnim", piše u žitijama.
Po smrti svetog Tarasija, patrijaršijski presto u Carigradu zauzeo je Nikifor, a malo potom zauze carski presto Lav Jermenin, koji beše ikonoborac, i kao takav podiže čitavu buru u crkvi.
Iako ikonoborna jeres beše prokleta na VII vaseljenskom saboru, ovaj car, ipak ju je uspostavio i hteo njome da zameni pravoslavlje.
Sveti Teofilakt se odupreo caru, pa kad car nije popustio, reče mu: "Doći će, care, na te ljuta poguba iznenada, i nećeš naći ko će te od nje izbaviti!“
Zbog ovih reči Sveti Teofilakt naredbom carevom bio je uklonjen sa svoga položaja i poslat u zatočeništvo gde je proveo trideset godina podnevši mnoge teskobe i uvrede, i gde se i upokojio oko 845. godine.
Više puta dolazili su muslimanski prvaci, da ih savetuju da prime islam, ali vojvode za to nisu htele ni da čuju.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Metanije su telesni izraz vere, molitve, pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti.
O čudu jednog o njih pričalo se i na Nikejskom saboru.
Na svečanosti povodom godišnice Vojne akademije, patrijarh srpski istakao je neraskidivu vezu između vojne službe i duhovne snage, podsećajući mlade oficire da su znanje, vera i ljubav prema otadžbini temelji nepobedivosti.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
U pravoslavnoj tradiciji, život je često viđen kao borba, ne u fizičkom smislu, već kao duhovni put kroz koji vernik raste.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Paljenje sveća u pravoslavnoj tradiciji ima duboko ukorenjeno duhovno značenje, jer se veruje da svetlost sveće simbolizuje prisustvo Božje i molitvu koja se uzdiže ka njemu
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
U pravoslavnoj tradiciji, život je često viđen kao borba, ne u fizičkom smislu, već kao duhovni put kroz koji vernik raste.
Paljenje sveća u pravoslavnoj tradiciji ima duboko ukorenjeno duhovno značenje, jer se veruje da svetlost sveće simbolizuje prisustvo Božje i molitvu koja se uzdiže ka njemu
U pravoslavnom hrišćanstvu postoji duboko ukorenjeno učenje o ljubavi, saosećanju i poštovanju dostojanstva svakog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po liku Božjem.
Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost.
O čudu jednog o njih pričalo se i na Nikejskom saboru.
Više puta dolazili su muslimanski prvaci, da ih savetuju da prime islam, ali vojvode za to nisu htele ni da čuju.
Do smrti ga je pratio Arhangel Mihailo.
Sveti Gerasim je bio primer svima. Uz časni post nije jeo ništa osim što se pričešćivao.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Kada se jedna kuća ili stan sagradi, okreči, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica započne život, potrebno je izvršiti osvećenje doma.To osvećenje vrši nadležni sveštenik.
U svetu gde su se pravila odevanja izmenila, malo ko zna da Biblija strogo zabranjuje nošenje odeće suprotnog pola. Arhimandrit Sava upozorava na značaj ove zapovesti i objašnjava zašto njeno zanemarivanje može imati ozbiljne duhovne posledice.
Odlukom državnih vlasti posle 1945. godine ova arhivska građa crkvene provenijencije data je „na staranje“ Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
U svim hramovima Evropske eparhije MPC – OA, 23. marta uzdizaće se molitve za pokoj duša nastradalih u požaru u diskoteci „Puls“, dok će vernici širom kontinenta prikupljati pomoć za porodice stradalih i povređenih.
