Predavanje će održati dr Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta SANU.
Predavanje pod nazivom "Katolička crkva u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata" (u okviru ciklusa "Jugoslavija - kontinuitet, iskušenja, osporavanja") održaće dr Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta SANU, u sredu 26. marta, u Svečanoj sali SANU. Ulaz je slobodan a mesta su ograničena na nešto manje od 400 slušalaca.
Kako se navodi, Katolička crkva je poraz Kraljevine Jugoslavije i stvaranje Nezavisne Države Hrvatske (NDH) doživela kao ostvarenje davnašnjih želja. Katolički kler je, zapravo, bio deo jedinstvenog nacionalnog pokreta Hrvata.
Franjevci i deo župnika su svesrdno podržali ustaše,a biskupi pružili podršku NDH. Po obostranom dubokom uverenju, katolička vera je bila osnov nacionalnog identiteta Hrvata koji je samo nacionalna država mogla očuvati.
Vojislav Pavlović je naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i na Sorboni.
Predavao je istoriju na univerzitetima u Beogradu i Limožu, kao i na Američkom univerzitetu u Parizu. Od 2018. je direktor Balkanološkog instituta SANU.
Njegova istraživanja su posvećena istoriji međunarodnih odnosa Jugoslavije u 20. veku.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i sama je bila obezglavljena u Drugom svetskom ratu. Sveštenstvo je bilo surovo ubijano sa narodom, ali i slato u koncentracione logore širom Evrope.
Patrijarh Gavrilo je u nemačkom zarobljeništvu, episkop žički Nikolaj je u koncentracionom logoru.
Episkop dalmatinski doktor Irinej Đorđević je u Italiji, u fašističkoj tamnici u Firenci.
U profašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) na delu je ustaški genocid nad Srbima i progon i uništavanje svega što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ustaške su na najzverskiji način ubile mitropolita sarajevskog Petra Zimonjića, episkopa gornjekarlovačkog Savu Trlajića i episkopa banjalučkog Platona Jovanovića, a više o zločinima NDH nad srpskim narodom i SPC u odvojenom tekstu.
Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
U prvom razredu srednje probao je marihuanu, a nakon toga se prebacio i na druge supstance. Najgori period je bio, kaže, kad se počeo drogirati sam. Sa 16 godina je pokušao da oduzme sebi život.
Vatikan je večeras objavio prvi vizuelni dokaz papinog oporavka, donoseći utehu milionima vernika širom sveta.
Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Kada je kao vatreni katolik počeo da izveštava o zloupotrebama u crkvi, nije slutio da će ga taj zadatak dovesti do ličnog sloma i preobražaja — i do utehe u pravoslavnoj liturgiji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Liturgiju je predvodio pomoćni zagrebački biskup Ivan Šaško. U svojoj propovedi, biskup je poručio da „mislima obuhvatamo sve one prema kojima je pokazana neljudskost“.
Sveti Dositej je nedugo po dolasku za mitropolita zagrebačkog osnovao monašku svetu porodicu 1936. godine, što je još jedan dokaz da je naša Crkva monaholjubiva i manastiroljubiva.
Četiri najvažnija katolička medija - Laudato, Radio Marija, Katolički radio i Glas Koncila - uz Hrvatsku katoličku mrežu i Novi život, objavili su tek kratke najave, a o skupu nisu ili su vrlo malo izvestili.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
