Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
S obzirom na to da je papa Franja u bolnici već duže vreme, u Vatikanu raspravljaju o mogućim scenarijima za skoru budućnost. Katolička novinska agencija KNA prenosi neke od tih scenarija:
To bi bio slučaj koji je najbolje regulisan: papa umre i njegova smrt se pravno utvrđuje. Pontifeks se svečano sahranjuje i saziva se Kardinalski kolegijum. Dve nedelje kasnije počinje tzv. konklava – savetovanje kardinala o izboru novog pape.
Sve to je detaljno regulisano: poslednja trojica papa su samo neke odredbe za taj proces promenili.
I ova druga varijanta za vreme tokom kojeg je Rimokatolička crkva bez pape, jasno je regulisana: kad papa objavi svoju ostavku, od datuma koji on odredi, sve teče prema planu kao u slučaju smrti – osim, naravno, sahrane i misa zadušnica.
Jedina mala nesigurnost je, međutim, po pitanju spoljnog okvira objave. Otkad su Grgur XII 1415. i Benedikt XVI 2013. godine okupljenim kardinalima objavili svoju ostavku, ta procedura ovako je propisana: Zakonik kanonskog prava (Codex iuris canonici) samo propisuje da je ostavka „dobrovoljna i da se ona u dovoljnoj meri objavljuje“, ali ne i da se ona mora od nekoga prihvatiti.
To zvuči jednostavno, ali u stvari nije u svakom slučaju tako. Da li se definiše da je „u dovoljnoj meri“ ako recimo papa Franja na bolničkom krevetu nekom kardinalu šapne da želi da podnese ostavku? Ili je „dovoljno“ ako jedan nasmrt bolestan papa odgovarajuću rečenicu potpiše na listu papira? Da li bi trebalo da bude prisutan notar kao svedok? Pritom bi objava o ostavci pred kardinalskim savetom bila nesporna i jasna, pa bi se proglasila uslovna ostavka.
Međutim, još više problema donosi „izjava o uslovnoj ostavci“ koju je papa Franja, prema sopstvenim navodima, potpisao još na početku svoga pontifikata. Kardinali trenutno nagađaju da li se papa Franja pritom orijentisao prema odluci pape Pavla VI iz 1965. godine. Njegov dokument je nedavno objavio jedan italijanski istoričar i u njemu piše: „Mi, Pavle VI, (…)ovim objavljujemo da ćemo se u slučaju teške bolesti koja važi kao neizlečiva ili se ne očekuje dug tok (…) ili u slučaju teškog i dugotrajnog invaliditeta (…) odstupiti sa dužnosti.“
I to je procedura koja naizgled deluje jednostavno, ali je u stvari puna začkoljica. Nikad na primer nije potvrđeno da je taj dokument zaista isporučen državnom sekretaru Svete stolice, ali se pretpostavlja da je to urađeno – zato što je papa to jednom prilikom rekao pred novinarima. Takođe je nejasno u kojem trenutku osoba koja taj dokument čuva treba da ga izvuče iz fijoke – o onda kad papa više nije u stanju da govorim, kad više ništa ne poima ili je mentalno dezorijentisan Ili tek kad padne u komu?
Nejasno je i pitanje koga bi čuvar tog papinog dokumenta prethodno trebalo da konsultuje. Prema mišljenju vodećih teologa, to bi trebalo da bude Kardinalski kolegijum. Ukoliko papa padne u stabilnu komu, prvo bi se sazvali kardinali u okviru takozvanog konzistorijuma. Oni bi zatim objavili da je papa zdravstveno potpuno sprečen i u istom trenutku bi objavili početak perioda bez pape. Neposredno nakon toga započela bi konklava.
Ukoliko papa Franja u toj meri ozdravi da može da se vrati u Vatikan, njegov pontifikat bi se verovatno znatno razlikovao od dosadašnjeg. Broj javnih nastupa, audijencija i putovanja drastično bi se smanjio. Mnogo toga bi moralo da se prilagodi njegovom hroničnom oboljenju disajnih puteva. Ne bi to više bio spontani i komunikativni papa Franja kakvog svet poznaje – ali bi i dalje bio papa.
U čitanju njegovih tekstova pred vernicama i vernicima i na nekim putovanjima verovatno bi ga neko zamenio, u prvom redu netko iz redova kardinala u koje papa ima poverenje.
Papa, koji je vernicima u sredu rekao da boluje od jake prehlade, održaće sastanke u vatikanskoj rezidenciji gde živi, navodi se u saopštenju, koje prenosi Rojters.
Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.
Lekari su izvadili velike količine sluzi koja se nakupila u plućima Svetog Oca i obavili dve bronhoskopije, tokom kojih su koristili kameru kako bi uklonili tečnost iz njegovih disajnih puteva.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Papino telo je izloženo u domu Svete Marte, gde je stanovao.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
