Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
S obzirom na to da je papa Franja u bolnici već duže vreme, u Vatikanu raspravljaju o mogućim scenarijima za skoru budućnost. Katolička novinska agencija KNA prenosi neke od tih scenarija:
To bi bio slučaj koji je najbolje regulisan: papa umre i njegova smrt se pravno utvrđuje. Pontifeks se svečano sahranjuje i saziva se Kardinalski kolegijum. Dve nedelje kasnije počinje tzv. konklava – savetovanje kardinala o izboru novog pape.
Sve to je detaljno regulisano: poslednja trojica papa su samo neke odredbe za taj proces promenili.
I ova druga varijanta za vreme tokom kojeg je Rimokatolička crkva bez pape, jasno je regulisana: kad papa objavi svoju ostavku, od datuma koji on odredi, sve teče prema planu kao u slučaju smrti – osim, naravno, sahrane i misa zadušnica.
Jedina mala nesigurnost je, međutim, po pitanju spoljnog okvira objave. Otkad su Grgur XII 1415. i Benedikt XVI 2013. godine okupljenim kardinalima objavili svoju ostavku, ta procedura ovako je propisana: Zakonik kanonskog prava (Codex iuris canonici) samo propisuje da je ostavka „dobrovoljna i da se ona u dovoljnoj meri objavljuje“, ali ne i da se ona mora od nekoga prihvatiti.
To zvuči jednostavno, ali u stvari nije u svakom slučaju tako. Da li se definiše da je „u dovoljnoj meri“ ako recimo papa Franja na bolničkom krevetu nekom kardinalu šapne da želi da podnese ostavku? Ili je „dovoljno“ ako jedan nasmrt bolestan papa odgovarajuću rečenicu potpiše na listu papira? Da li bi trebalo da bude prisutan notar kao svedok? Pritom bi objava o ostavci pred kardinalskim savetom bila nesporna i jasna, pa bi se proglasila uslovna ostavka.
Međutim, još više problema donosi „izjava o uslovnoj ostavci“ koju je papa Franja, prema sopstvenim navodima, potpisao još na početku svoga pontifikata. Kardinali trenutno nagađaju da li se papa Franja pritom orijentisao prema odluci pape Pavla VI iz 1965. godine. Njegov dokument je nedavno objavio jedan italijanski istoričar i u njemu piše: „Mi, Pavle VI, (…)ovim objavljujemo da ćemo se u slučaju teške bolesti koja važi kao neizlečiva ili se ne očekuje dug tok (…) ili u slučaju teškog i dugotrajnog invaliditeta (…) odstupiti sa dužnosti.“
I to je procedura koja naizgled deluje jednostavno, ali je u stvari puna začkoljica. Nikad na primer nije potvrđeno da je taj dokument zaista isporučen državnom sekretaru Svete stolice, ali se pretpostavlja da je to urađeno – zato što je papa to jednom prilikom rekao pred novinarima. Takođe je nejasno u kojem trenutku osoba koja taj dokument čuva treba da ga izvuče iz fijoke – o onda kad papa više nije u stanju da govorim, kad više ništa ne poima ili je mentalno dezorijentisan Ili tek kad padne u komu?
Nejasno je i pitanje koga bi čuvar tog papinog dokumenta prethodno trebalo da konsultuje. Prema mišljenju vodećih teologa, to bi trebalo da bude Kardinalski kolegijum. Ukoliko papa padne u stabilnu komu, prvo bi se sazvali kardinali u okviru takozvanog konzistorijuma. Oni bi zatim objavili da je papa zdravstveno potpuno sprečen i u istom trenutku bi objavili početak perioda bez pape. Neposredno nakon toga započela bi konklava.
Ukoliko papa Franja u toj meri ozdravi da može da se vrati u Vatikan, njegov pontifikat bi se verovatno znatno razlikovao od dosadašnjeg. Broj javnih nastupa, audijencija i putovanja drastično bi se smanjio. Mnogo toga bi moralo da se prilagodi njegovom hroničnom oboljenju disajnih puteva. Ne bi to više bio spontani i komunikativni papa Franja kakvog svet poznaje – ali bi i dalje bio papa.
U čitanju njegovih tekstova pred vernicama i vernicima i na nekim putovanjima verovatno bi ga neko zamenio, u prvom redu netko iz redova kardinala u koje papa ima poverenje.
Papa, koji je vernicima u sredu rekao da boluje od jake prehlade, održaće sastanke u vatikanskoj rezidenciji gde živi, navodi se u saopštenju, koje prenosi Rojters.
Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.
Lekari su izvadili velike količine sluzi koja se nakupila u plućima Svetog Oca i obavili dve bronhoskopije, tokom kojih su koristili kameru kako bi uklonili tečnost iz njegovih disajnih puteva.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Prema istraživanju naučnika s Harvarda Džeralda Štajnahera, postoje putne isprave koje ukazuju da je Vatikan pomogao nacistima da odu u Južnu Ameriku.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Vatikan, Izrael, Pojas Gaze, kardinal Pietro Parolin, papa Lav XIV, napad na crkvu, crkva Svete Porodice, katolici u Gazi, Benjamin Netanjahu, hrišćani na Bliskom istoku, granatiranje, verske zajednice, izraelsko-palestinski sukob
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
