Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
S obzirom na to da je papa Franja u bolnici već duže vreme, u Vatikanu raspravljaju o mogućim scenarijima za skoru budućnost. Katolička novinska agencija KNA prenosi neke od tih scenarija:
To bi bio slučaj koji je najbolje regulisan: papa umre i njegova smrt se pravno utvrđuje. Pontifeks se svečano sahranjuje i saziva se Kardinalski kolegijum. Dve nedelje kasnije počinje tzv. konklava – savetovanje kardinala o izboru novog pape.
Sve to je detaljno regulisano: poslednja trojica papa su samo neke odredbe za taj proces promenili.
I ova druga varijanta za vreme tokom kojeg je Rimokatolička crkva bez pape, jasno je regulisana: kad papa objavi svoju ostavku, od datuma koji on odredi, sve teče prema planu kao u slučaju smrti – osim, naravno, sahrane i misa zadušnica.
Jedina mala nesigurnost je, međutim, po pitanju spoljnog okvira objave. Otkad su Grgur XII 1415. i Benedikt XVI 2013. godine okupljenim kardinalima objavili svoju ostavku, ta procedura ovako je propisana: Zakonik kanonskog prava (Codex iuris canonici) samo propisuje da je ostavka „dobrovoljna i da se ona u dovoljnoj meri objavljuje“, ali ne i da se ona mora od nekoga prihvatiti.
To zvuči jednostavno, ali u stvari nije u svakom slučaju tako. Da li se definiše da je „u dovoljnoj meri“ ako recimo papa Franja na bolničkom krevetu nekom kardinalu šapne da želi da podnese ostavku? Ili je „dovoljno“ ako jedan nasmrt bolestan papa odgovarajuću rečenicu potpiše na listu papira? Da li bi trebalo da bude prisutan notar kao svedok? Pritom bi objava o ostavci pred kardinalskim savetom bila nesporna i jasna, pa bi se proglasila uslovna ostavka.
Međutim, još više problema donosi „izjava o uslovnoj ostavci“ koju je papa Franja, prema sopstvenim navodima, potpisao još na početku svoga pontifikata. Kardinali trenutno nagađaju da li se papa Franja pritom orijentisao prema odluci pape Pavla VI iz 1965. godine. Njegov dokument je nedavno objavio jedan italijanski istoričar i u njemu piše: „Mi, Pavle VI, (…)ovim objavljujemo da ćemo se u slučaju teške bolesti koja važi kao neizlečiva ili se ne očekuje dug tok (…) ili u slučaju teškog i dugotrajnog invaliditeta (…) odstupiti sa dužnosti.“
I to je procedura koja naizgled deluje jednostavno, ali je u stvari puna začkoljica. Nikad na primer nije potvrđeno da je taj dokument zaista isporučen državnom sekretaru Svete stolice, ali se pretpostavlja da je to urađeno – zato što je papa to jednom prilikom rekao pred novinarima. Takođe je nejasno u kojem trenutku osoba koja taj dokument čuva treba da ga izvuče iz fijoke – o onda kad papa više nije u stanju da govorim, kad više ništa ne poima ili je mentalno dezorijentisan Ili tek kad padne u komu?
Nejasno je i pitanje koga bi čuvar tog papinog dokumenta prethodno trebalo da konsultuje. Prema mišljenju vodećih teologa, to bi trebalo da bude Kardinalski kolegijum. Ukoliko papa padne u stabilnu komu, prvo bi se sazvali kardinali u okviru takozvanog konzistorijuma. Oni bi zatim objavili da je papa zdravstveno potpuno sprečen i u istom trenutku bi objavili početak perioda bez pape. Neposredno nakon toga započela bi konklava.
Ukoliko papa Franja u toj meri ozdravi da može da se vrati u Vatikan, njegov pontifikat bi se verovatno znatno razlikovao od dosadašnjeg. Broj javnih nastupa, audijencija i putovanja drastično bi se smanjio. Mnogo toga bi moralo da se prilagodi njegovom hroničnom oboljenju disajnih puteva. Ne bi to više bio spontani i komunikativni papa Franja kakvog svet poznaje – ali bi i dalje bio papa.
U čitanju njegovih tekstova pred vernicama i vernicima i na nekim putovanjima verovatno bi ga neko zamenio, u prvom redu netko iz redova kardinala u koje papa ima poverenje.
Papa, koji je vernicima u sredu rekao da boluje od jake prehlade, održaće sastanke u vatikanskoj rezidenciji gde živi, navodi se u saopštenju, koje prenosi Rojters.
Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.
Lekari su izvadili velike količine sluzi koja se nakupila u plućima Svetog Oca i obavili dve bronhoskopije, tokom kojih su koristili kameru kako bi uklonili tečnost iz njegovih disajnih puteva.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Za pravoslavno hrišćanstvo, ljubav nije samo emocija ili moralna vrednost - ona je sama suština vere i duhovnog života.
Ako vam je srce ranjeno, ako su vas čak i bliski ljudi napustili – to nije kraj priče.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Prema istraživanju naučnika s Harvarda Džeralda Štajnahera, postoje putne isprave koje ukazuju da je Vatikan pomogao nacistima da odu u Južnu Ameriku.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Vatikan, Izrael, Pojas Gaze, kardinal Pietro Parolin, papa Lav XIV, napad na crkvu, crkva Svete Porodice, katolici u Gazi, Benjamin Netanjahu, hrišćani na Bliskom istoku, granatiranje, verske zajednice, izraelsko-palestinski sukob
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Duhovni pad retko dolazi iznenada - on se uvlači neprimetno, kroz ravnodušnost, rutinu i gubitak žive veze sa Bogom.
Papa Lav XIV kanonizovaće Karla Akutisa u nedelju, 7. septembra 2025. godine.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
