Dok raste briga za zdravstveno stanje pape Franje, Vatikan već razmatra scenarije za izbor novog pape. Međutim, ono što je vekovima funkcionisalo, sada je pod znakom pitanja.
S obzirom na to da je papa Franja u bolnici već duže vreme, u Vatikanu raspravljaju o mogućim scenarijima za skoru budućnost. Katolička novinska agencija KNA prenosi neke od tih scenarija:
To bi bio slučaj koji je najbolje regulisan: papa umre i njegova smrt se pravno utvrđuje. Pontifeks se svečano sahranjuje i saziva se Kardinalski kolegijum. Dve nedelje kasnije počinje tzv. konklava – savetovanje kardinala o izboru novog pape.
Sve to je detaljno regulisano: poslednja trojica papa su samo neke odredbe za taj proces promenili.
I ova druga varijanta za vreme tokom kojeg je Rimokatolička crkva bez pape, jasno je regulisana: kad papa objavi svoju ostavku, od datuma koji on odredi, sve teče prema planu kao u slučaju smrti – osim, naravno, sahrane i misa zadušnica.
Jedina mala nesigurnost je, međutim, po pitanju spoljnog okvira objave. Otkad su Grgur XII 1415. i Benedikt XVI 2013. godine okupljenim kardinalima objavili svoju ostavku, ta procedura ovako je propisana: Zakonik kanonskog prava (Codex iuris canonici) samo propisuje da je ostavka „dobrovoljna i da se ona u dovoljnoj meri objavljuje“, ali ne i da se ona mora od nekoga prihvatiti.
To zvuči jednostavno, ali u stvari nije u svakom slučaju tako. Da li se definiše da je „u dovoljnoj meri“ ako recimo papa Franja na bolničkom krevetu nekom kardinalu šapne da želi da podnese ostavku? Ili je „dovoljno“ ako jedan nasmrt bolestan papa odgovarajuću rečenicu potpiše na listu papira? Da li bi trebalo da bude prisutan notar kao svedok? Pritom bi objava o ostavci pred kardinalskim savetom bila nesporna i jasna, pa bi se proglasila uslovna ostavka.
Međutim, još više problema donosi „izjava o uslovnoj ostavci“ koju je papa Franja, prema sopstvenim navodima, potpisao još na početku svoga pontifikata. Kardinali trenutno nagađaju da li se papa Franja pritom orijentisao prema odluci pape Pavla VI iz 1965. godine. Njegov dokument je nedavno objavio jedan italijanski istoričar i u njemu piše: „Mi, Pavle VI, (…)ovim objavljujemo da ćemo se u slučaju teške bolesti koja važi kao neizlečiva ili se ne očekuje dug tok (…) ili u slučaju teškog i dugotrajnog invaliditeta (…) odstupiti sa dužnosti.“
I to je procedura koja naizgled deluje jednostavno, ali je u stvari puna začkoljica. Nikad na primer nije potvrđeno da je taj dokument zaista isporučen državnom sekretaru Svete stolice, ali se pretpostavlja da je to urađeno – zato što je papa to jednom prilikom rekao pred novinarima. Takođe je nejasno u kojem trenutku osoba koja taj dokument čuva treba da ga izvuče iz fijoke – o onda kad papa više nije u stanju da govorim, kad više ništa ne poima ili je mentalno dezorijentisan Ili tek kad padne u komu?
Nejasno je i pitanje koga bi čuvar tog papinog dokumenta prethodno trebalo da konsultuje. Prema mišljenju vodećih teologa, to bi trebalo da bude Kardinalski kolegijum. Ukoliko papa padne u stabilnu komu, prvo bi se sazvali kardinali u okviru takozvanog konzistorijuma. Oni bi zatim objavili da je papa zdravstveno potpuno sprečen i u istom trenutku bi objavili početak perioda bez pape. Neposredno nakon toga započela bi konklava.
Ukoliko papa Franja u toj meri ozdravi da može da se vrati u Vatikan, njegov pontifikat bi se verovatno znatno razlikovao od dosadašnjeg. Broj javnih nastupa, audijencija i putovanja drastično bi se smanjio. Mnogo toga bi moralo da se prilagodi njegovom hroničnom oboljenju disajnih puteva. Ne bi to više bio spontani i komunikativni papa Franja kakvog svet poznaje – ali bi i dalje bio papa.
U čitanju njegovih tekstova pred vernicama i vernicima i na nekim putovanjima verovatno bi ga neko zamenio, u prvom redu netko iz redova kardinala u koje papa ima poverenje.
Papa, koji je vernicima u sredu rekao da boluje od jake prehlade, održaće sastanke u vatikanskoj rezidenciji gde živi, navodi se u saopštenju, koje prenosi Rojters.
Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.
Lekari su izvadili velike količine sluzi koja se nakupila u plućima Svetog Oca i obavili dve bronhoskopije, tokom kojih su koristili kameru kako bi uklonili tečnost iz njegovih disajnih puteva.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Egzarhat u Letoniji Moskva vidi kao nastavak širenja Carigrada i produbljivanje spora koji je počeo u Ukrajini.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Sveti oci su često govorili da su upravo neprijatnosti, uvrede i klevete prilika da čovek proveri svoju veru, smirenje i poverenje u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Prema istraživanju naučnika s Harvarda Džeralda Štajnahera, postoje putne isprave koje ukazuju da je Vatikan pomogao nacistima da odu u Južnu Ameriku.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Tanke, mirisne kore i sočan nadev od praziluka kriju se iza recepta koji ne traži ni kvasac ni rernu, a osvaja već na prvi zalogaj.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
