Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
U vremenu kada mnogi traže mir i smernice za svakodnevni život, ajeti iz Kurana služe kao svetionik koji usmerava vernika ka svesti, odgovornosti i unutrašnjem miru. Za 6. decembar, u knjizi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojena su tri ključna ajeta iz sure El-Munafici (63:9-11) koja nas podsećaju na suštinsku ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta. Ovi stihovi iz Kurana upozoravaju vernika da bogatstvo i briga za porodicu ne smeju odvratiti od stalnog sećanja na Alaha, naglašavajući važnost pravovremene milostinje i opomene pred neizbežnost smrti.
63:9 O vernici, neka vas imanja vaša i deca vaša ne odvrate od sećanja na Alaha. A oni koji to učine, biće izgubljeni.
63:10 I od onoga čime vas Mi opskrbljujemo udeljujte pre nego što dođe smrt nekom od vas, pa da onda kaže: „Gospodaru moj, da me još samo kratko vreme zadržiš, pa da milostinju udeljujem i da dobar budem!“
63:11 Alah, sigurno, neće ostaviti u životu nikoga kome dođe smrtni čas; a Alah dobro zna ono što vi radite.
Ajeti 63:9-11 nose snažnu poruku koja nadilazi puko upozorenje – oni su poziv na samopregled i svest o prolaznosti života. Prvi od stihova jasno ističe opasnost od odvraćanja pažnje od duhovnog zbog materijalnog, podsećajući da istinski uspeh ne meri se samo imanjem ili potomcima, već odnosom prema Alahu. Drugi ajet naglašava hitnost dela: milostinja i dobra dela nisu samo opcija, već moralna i duhovna obaveza koju treba izvršiti pre nego što smrt dođe, jer propuštena prilika ne može biti nadoknađena.
Treći ajet osnažuje osećaj odgovornosti vernika – smrt dolazi svakome u svom vremenu, a Alah je svestan svakog postupka. U knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ autori ističu kako ove rečenice povezuju ličnu duhovnu disciplinu sa praktičnom životnom odgovornošću, pružajući savremeni okvir za razmišljanje o dobročinstvu, svesti i ravnoteži između materijalnog i duhovnog života. Za čitaoce 6. decembra, ovi stihovi postaju podsetnik da se svakodnevni trud i delanje u skladu sa Božijom voljom ne sme odlagati, jer svaki trenutak nosi potencijal za duhovno ispunjenje.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Krsnoj slavi prisustvovali su visoki gosti iz crkvenog, političkog i javnog života. Pozdravnu besedu održao je mitropolit niški Arsenije, a zvanicama se obratio i domaćin slave.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
