Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Petak u islamskom kalendaru nosi posebno značenje, označavajući dan okupljanja vernika oko zajedničke džuma-molitve. Sura Al Džumu‘a, ajeti 62:9-10, upravo ovaj dan stavlja u fokus, pozivajući vernike da za trenutak ostave svakodnevne obaveze i materijalne brige kako bi se duhovno obnovili. Ovi ajeti, izdvojeni za 5. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podsećaju na harmoničnu ravnotežu između duhovnog i svakodnevnog života, naglašavajući kako vera i rad mogu koegzistirati kada se posmatraju kroz prizmu svesti o Božjoj prisutnosti.
62:9 O vernici, kada se u petak na molitvu pozove, kupoprodaju ostavite i pođite molitvu obaviti; to vam je bolje, neka znate!
62:10 – A kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Alahovu blagodat tražite i Alaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite.
Ajeti 62:9-10 nude jasnu pouku koja prevazilazi puko ritualno obavljanje molitve. Prvi ajet podseća vernike da se u trenutku poziva na džumu odvoje od materijalnih interesa, naglašavajući prednost duhovne obaveze nad svakodnevnim brigama. Drugi ajet nadovezuje se na ovu poruku: nakon molitve, životne aktivnosti se nastavljaju, ali sa svešću o Božjoj blagodati i stalnim spominjanjem Alaha.
Ova dva principa – trenutak predanosti Bogu i aktivno traganje za blagostanjem kroz prizmu vere – čine temelj uravnoteženog islamskog života. Analiza ovih ajeta pokazuje da islam ne odvaja duhovni život od svakodnevnog, već uči vernike kako da u svakoj aktivnosti prepoznaju prisustvo Božje, tražeći blagodat koja ne dolazi samo iz materijalnog sveta, već iz stalnog povezivanja sa Bogom.
Upravo ta integracija molitve, svesti i delanja čini petak danom obnove, ali i današnje duhovne refleksije, pozivajući svakog vernika na balans između unutrašnjeg i spoljnog sveta. Džuma-molitva postaje ne samo ritual, već i prilika za osvežavanje duha, obnavljanje zajedništva i osnaživanje veze sa Alahom kroz svakodnevne aktivnosti.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
