Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Postoje trenuci kada se vidi koliko je ljudska reč ograničena pred veličinom onoga što pokušava da opiše. Ajeti iz sure El-Hasr, koji su u knjzi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 30. novembar, upravo su takav deo Kurana - mesto gde se ljudskom razumevanju približava ono što inače ostaje iznad jezika, iznad slike i iznad sigurnosti pojmova.
U njima se, bez patetike i bez ukrasa, pred čoveka postavlja veličina Objave i veličina Onoga koji Objavu šalje. Kuran, koji srca ili omekšava ili presuđuje, ovde biva upoređen s planinom (simbolom postojanosti) i čak se ona, pred težinom Božije reči, rastače od strahopoštovanja.
59:21
Da ovaj Kuran kakvom brdu objavimo, ti bi video kako je strahopoštovanja puno i kako bi se od straha pred Alahom raspalo. Takve primere navodimo ljudima da bi razmislili.
59:22
On je Alah – nema drugog Boga osim Njega, Poznavalac vidljivog i nevidljivog; On je Milostivi, Samilosni!
59:23
59:24
On je Alah, Stvoritelj, Onaj koji iz ničega stvara, Onaj koji daje oblike! Njemu pripadaju najlepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji; On je Silni i Mudri.
U ova četiri ajeta sažeta je suština islamskog poimanja Boga i sveta. Slika brda koje se raspada pred težinom Objave nije tek snažna metafora, već poruka o tome koliko je ljudsko srce često tvrdo pred istinama koje bi trebalo da ga potresu.
Niz Alahovih imena – od Vladara i Svetog do Milostivog i Samilosnog – pokazuje Boga kao istovremeno apsolutno moćnog i beskrajno bliskog čoveku. U naglašavanju da je On Stvoritelj i Oblikovatelj sabrana je i poruka o smislu postojanja: ništa nije nastalo samo od sebe, niti je čovek sam sebi dovoljan. Ovi ajeti ne traže samo razumevanje, već odgovor – u skrušenosti, odgovornosti i poverenju prema Onome koji zna i vidljivo i skriveno.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
