Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Postoje trenuci kada se vidi koliko je ljudska reč ograničena pred veličinom onoga što pokušava da opiše. Ajeti iz sure El-Hasr, koji su u knjzi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 30. novembar, upravo su takav deo Kurana - mesto gde se ljudskom razumevanju približava ono što inače ostaje iznad jezika, iznad slike i iznad sigurnosti pojmova.
U njima se, bez patetike i bez ukrasa, pred čoveka postavlja veličina Objave i veličina Onoga koji Objavu šalje. Kuran, koji srca ili omekšava ili presuđuje, ovde biva upoređen s planinom (simbolom postojanosti) i čak se ona, pred težinom Božije reči, rastače od strahopoštovanja.
59:21
Da ovaj Kuran kakvom brdu objavimo, ti bi video kako je strahopoštovanja puno i kako bi se od straha pred Alahom raspalo. Takve primere navodimo ljudima da bi razmislili.
59:22
On je Alah – nema drugog Boga osim Njega, Poznavalac vidljivog i nevidljivog; On je Milostivi, Samilosni!
59:23
59:24
On je Alah, Stvoritelj, Onaj koji iz ničega stvara, Onaj koji daje oblike! Njemu pripadaju najlepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji; On je Silni i Mudri.
U ova četiri ajeta sažeta je suština islamskog poimanja Boga i sveta. Slika brda koje se raspada pred težinom Objave nije tek snažna metafora, već poruka o tome koliko je ljudsko srce često tvrdo pred istinama koje bi trebalo da ga potresu.
Niz Alahovih imena – od Vladara i Svetog do Milostivog i Samilosnog – pokazuje Boga kao istovremeno apsolutno moćnog i beskrajno bliskog čoveku. U naglašavanju da je On Stvoritelj i Oblikovatelj sabrana je i poruka o smislu postojanja: ništa nije nastalo samo od sebe, niti je čovek sam sebi dovoljan. Ovi ajeti ne traže samo razumevanje, već odgovor – u skrušenosti, odgovornosti i poverenju prema Onome koji zna i vidljivo i skriveno.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao završne radove na objektu, a prethodno je u hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
