Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Postoje trenuci kada se vidi koliko je ljudska reč ograničena pred veličinom onoga što pokušava da opiše. Ajeti iz sure El-Hasr, koji su u knjzi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 30. novembar, upravo su takav deo Kurana - mesto gde se ljudskom razumevanju približava ono što inače ostaje iznad jezika, iznad slike i iznad sigurnosti pojmova.
U njima se, bez patetike i bez ukrasa, pred čoveka postavlja veličina Objave i veličina Onoga koji Objavu šalje. Kuran, koji srca ili omekšava ili presuđuje, ovde biva upoređen s planinom (simbolom postojanosti) i čak se ona, pred težinom Božije reči, rastače od strahopoštovanja.
59:21
Da ovaj Kuran kakvom brdu objavimo, ti bi video kako je strahopoštovanja puno i kako bi se od straha pred Alahom raspalo. Takve primere navodimo ljudima da bi razmislili.
59:22
On je Alah – nema drugog Boga osim Njega, Poznavalac vidljivog i nevidljivog; On je Milostivi, Samilosni!
59:23
59:24
On je Alah, Stvoritelj, Onaj koji iz ničega stvara, Onaj koji daje oblike! Njemu pripadaju najlepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji; On je Silni i Mudri.
U ova četiri ajeta sažeta je suština islamskog poimanja Boga i sveta. Slika brda koje se raspada pred težinom Objave nije tek snažna metafora, već poruka o tome koliko je ljudsko srce često tvrdo pred istinama koje bi trebalo da ga potresu.
Niz Alahovih imena – od Vladara i Svetog do Milostivog i Samilosnog – pokazuje Boga kao istovremeno apsolutno moćnog i beskrajno bliskog čoveku. U naglašavanju da je On Stvoritelj i Oblikovatelj sabrana je i poruka o smislu postojanja: ništa nije nastalo samo od sebe, niti je čovek sam sebi dovoljan. Ovi ajeti ne traže samo razumevanje, već odgovor – u skrušenosti, odgovornosti i poverenju prema Onome koji zna i vidljivo i skriveno.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
Ajeti 56:58-65 govore o Božijoj milosti, opomeni i odgovornosti, otkrivajući kako svaka odluka utiče na konačni susret sa Stvoriteljem.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
