Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Neki ljudi žive pod stalnim pritiskom da se mora biti „besprekorno“ duhovan – strožiji post, duža pravila molitve, oštrija borba sa sobom. Umor koji se iz toga rađa često ostaje neprimećen, ali posledice ne: nervoza, osećaj krivice i tiho razočaranje u sopstvenu veru. Kao da se podvig pretvorio u iscrpljujući dokaz snage, a ne u put srca. Upravo u toj zbrci snage i slabosti, starac Porfirijesa Svete gore ostavio je reč koja zvuči kao tiha, ali odlučna promena pravca.
– Dva su puta koja nas vode ka Bogu: jedan težak i zamoran, na kojem preduzimamo žestoke napore protiv zla, a drugi lak, ispunjen ljubavlju. Mnogi su izabrali onaj prvi, teški put i prolili krv svoju da bi dobili Duha Svetoga, sve dok nisu dospeli do velike visine. Ja mislim da je kraći i bezbedniji ovaj drugi put, put ljubavi. Savetujem vam da i vi idete njime – govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U ovim rečima nema umanjivanja podviga, niti potcenjivanja borbe. Sveti Porfirije ne briše napor – on mu menja težište. Umesto stalnog unutrašnjeg sukoba koji troši snagu, postavlja ljubav kao pokretač promene. Umesto grčevitog dokazivanja Bogu, nudi povratak poverenju. Njegova pouka ne ruši asketizam, već ga vraća u ravnotežu: da čovek ne postane talac sopstvenih pravila, već svedok živog odnosa sa Hristom.
U vremenu kada se mnogi lome između straha od greha i straha od neuspeha, reči Svetog Porfirija zvuče kao duhovni kompas koji pokazuje jednostavan, ali zahtevan pravac: ne ka strogoći bez radosti, već ka trudu koji je prožet ljubavlju. Jer borba bez ljubavi lako postaje teret, a ljubav, čak i onda kada je teška, ostaje jedina snaga koja čoveka zaista menja.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 285 (4,4-8;16)
4. Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje kad se prima sa zahvalnošću, 5. jer se osvećuje rečju Božijom i molitvom. 6. Ovo savetujući braći, bićeš dobar služitelj Isusa Hrista, odgajen rečima vere i dobrom naukom kojoj si sledovao. 7. A poganih i babskih priča kloni se i vežbaj se u pobožnosti. 8. Jer telesno vežbanje za malo je korisno, a pobožnost je korisna u svemu, pošto ona ima obećanje života sadašnjeg i budućeg.
16. Pazi na sebe i na nauku, istraj u tome; jer čineći ovo, spasićeš i sebe i one koji te slušaju.
Jevanđelje po Luki, začalo 82. (16,15-18;17,1-4)
15. I reče im: „Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaša; jer što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom. 16. Zakon i Proroci su do Jovana; od tada se Carstvo Božije blagovesti, i svaki se trudi da uđe u njega. 17. A lakše je nebu i zemlji proći negoli jednoj crtici iz Zakona propasti. 18. Svaki koji otpušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i svaki koji se ženi raspuštenicom, preljubu čini.”
1. A i učenicima svojim govoraše: „Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome preko koga dolaze. 2. Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovih malih.” 3. Pazite na sebe! A ako ti sagreši brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. 4. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta obrati se tebi i reče: „Kajem se”, oprosti mu.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
