Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Čarlama je jedno od onih jela koje se ne može vezati za jedno mesto. U narodnoj praksi, posebno u seoskim porodičnim kuhinjama, javlja se u više varijanti, a ime često nosi dodatak po kraju u kome se priprema ili po osobi koja je osnovni recept obogatila nekim sastojkom, začinom ili načinom pripreme. Tako se u različitim krajevima može čuti da postoji "čarlama ovakva" ili "čarlama onakva", ali zajedničko im je da potiču iz iste ideje jednostavnog, sporog i domaćinskog jela koje se priprema od dostupnih namirnica i dugo krčka dok ne dobije pun, sjedinjen ukus, i to u danima kada Crkva ne propisuje post.
Čarlama se može razumeti i kao deo onog tihog, porodičnog predanja u kome se trpeza ne doživljava samo kao hrana već kao mesto sabranja i zahvalnosti. Upravo takva jela, koja su hranila generacije naših predaka, nose u sebi jednostavnost života u kojem se malo imalo, ali se sve delilo. Kada se danas vraćamo starinskim receptima, vraćamo se i tom osećaju doma, zajedništva i skromnosti, koja ne umanjuje, već produbljuje ukus svakodnevnog života.
• 1 kg junećeg mesa (najčešće od buta ili sličnog dela)
Meso se seče na krupnije kocke, a povrće na sitnije komade. U zemljanoj posudi ili dubljem sudu zagreva se mast, pa se dodaje meso da se kratko zapeče i pusti sok. Potom se ubacuje crni luk i ostalo povrće, pa se sve zajedno dinsta na tihoj vatri.
Kada masa počne da se sjedinjuje, dodaju se začini: so, biber, mlevena paprika, malo ljute paprike i tek blagi trag ruzmarina da ne preuzme ukus jela. Tokom dugog krčkanja doliva se malo vode, samo koliko je potrebno da jelo ne zagori.
Čarlama se kuva dugo na umerenoj vatri, sve dok meso ne omekša, a povrće se ne sjedini u gust, mirisan sos, u kome se ukusi više ne razdvajaju, nego postaju jedno. Najčešće se služi topla, uz hleb iz domaće peći ili kuvani krompir, kao jednostavno jelo koje je hranilo mnoge generacije.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
U hrišćanskoj tradiciji golub predstavlja simbol mira, čistote i prisustva Svetoga duha.
Najveći deo života proveo je u molitvi i postu na stubu (stolp), po čemu je i dobio naziv Stolpnik.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dok hiljade vernika čekaju pred Hramom Svetog Save, Crkva je jasno odredila pravila ponašanja kako bi se očuvali red, mir i dostojanstvo poklonjenja.
Sveštenik kaže da će u njihovim srcima ostati upamćena po rečima koje je stalno ponavljala: @Volite se i slažite se!" i "Ništa lepše od lepoga braka!"
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
