Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
U svakodnevici, među brojnim navikama koje ponavljamo gotovo nesvesno, nalazi se i jedan od najsvetijih znakova hrišćanske vere. Mnogi vernici se prekrste pri ulasku u hram, pred molitvu, na početku puta ili u teškom trenutku, ali se često zaboravlja da krsni znak nije samo pokret ruke, već svedočenje vere i obraćanje Bogu. Upravo na tu opasnost od površnosti upozoravao je Sveti Serafim Sarovski, koji je u jednoj svojoj pouci govorio o sili krsta, značenju krsnog znaka i odnosu čoveka prema svetinji koju nosi na sebi.
Sveti starac podsećao je da se hrišćanin ne krsti mehanički, iz navike, već sa pažnjom, verom i strahopoštovanjem, jer svaki put kada se oseni krstom, on ispoveda kome pripada i kome se obraća. Njegove reči ostale su kao poziv da se u najjednostavnijim radnjama vere ponovo otkrije dubina:
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
- Krsnim znakom se osenjujemo, tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, braćo, Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajući, i nimalo se ne udubljuju u to što čine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa pažnjom i strahopoštovanjem. Kažeš – nema sile u krstu. Nije tačno, ima u krstu sile i to velike, kada se krstiš kako treba – sa verom i strahopoštovanjem i misleći o tome šta zapravo činiš.
Krsni znak je znak zbog koga Bog obraća svoju pažnju na nas i zbog koga na nas izliva svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj pečat zbog koga Bog prima naše molbe. Moliti se, znamenujući se krsnim znakom, znači moliti se, iskati nešto u ime Isusa Hrista: „Ja nisam došao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoči pečat Njegov na meni krsni znak!“
Ako, pak, misliš, čoveče, da u krstu nema sile, zašto se onda uopšte i krstiš? Ili nikako ne stavljaj na sebe krst i onda će svi znati da nisi hrišćanin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajući, sa strahopoštovanjem i pažnjom, udubljujući se u to što činiš!
Znači, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Božiju.
I još se krstimo zbog toga da bi to video lukavi, naš neprijatelj, đavo. Da, braćo, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato što on taj znak ne voli. Kao što se boji Samog Isusa Hrista, tako se boji i znaka Hristovog – krsta. Krst je najpouzdanije oružje protiv đavola, najjača zaštita od njega, najoštriji mač protiv neprijatelja. Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a anđeo nam na krsni znak prilazi.
Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, koji je raspet na krstu – da, neka ljudi vide koga mi to ispovedamo, u koga verujemo, u koga se nadamo, koga volimo, koga poštujemo! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si hrišćanin, stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš.
Ne, nemoj se stideti da priznaš da si hrišćanin, da si Hristov, inače će se Isus Hristos postideti da te prizna svojim na Strašnom sudu svome i neće hteti da te primi u carstvo nebesko. Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo hrišćani, da bi to video Bog, anđeo čuvar naš, lukavi i da bi ljudi videli da smo hrišćani.
Po tome kako se čovek krsti, može se odrediti i kakav je hrišćanin. Čak se može i ovako reći: „Kako se ko krsti, tako i veruje“. U duhovnom životu u svemu se počinje od malog. Ko ispuni malo, utvrđuje se u većem. Iz majušnog semena strahopoštovanja izrasta veliko stablo hrišćanske pobožnosti - govorio je Sveti Serafim Sarovski.
Reči ovog ruskog svetitelja podsećaju da vera nije sastavljena samo od velikih odluka i podviga, već i od načina na koji činimo ono što svakodnevno ponavljamo. Krsni znak je mali pokret, ali prema učenju ovog svetitelja, u njemu se vidi odnos čoveka prema Bogu: da li je vera samo običaj ili živo svedočenje.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna. Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti. U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu. Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Printscreen
Krst kao oružje protiv đavola i ispovedanje vere
Merilo naše pobožnosti
Duhovna riznica
00:01 | 19.01.2026
JEDAN MALI POKRET RUKOM RAZVEZUJE UNUTRAŠNJE ČVOROVE: Sveti Jovan Kronštatski nas uči šta da učinimo kada nas napadne neprijatelj
Duhovna riznica
00:01 | 01.03.2026
MNOGI SE NEPRAVILNO PREKRSTE I TAKO NESVESNO PRIZIVAJU ĐAVOLA: Opomena Svetog Gavrila Gruzijskog koliko je važno ispravno se oseniti krsnim znakom
Duhovna riznica
11:50 | 13.05.2026
ZAŠTO SE LJUDI UPADLJIVO KRSTE KADA PROLAZE PORED HRAMOVA: Teolog govori o gestu koji gotovo svi rade, ali retko ko zna zašto
Duhovna riznica
17:50 | 11.07.2026
KAKO SE PRAVILNO PREKRSTITI? Otac Srećko o šest najčešćih grešaka Srba prilikom osenjivanja krsnim znakom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Svoj život posvetio je borbi protiv gnosticizma.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja.
Ili se nemoj krstiti nikako, ili to čini kako dolikuje, govorio je Sveti Serafim.
Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za petak 14. sedmice po Duhovima ukazuje na neverovatnu preciznost Isaijinog svedočanstva i njegovo ispunjenje u Hristovim isceljenjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
