Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
U svakodnevici, među brojnim navikama koje ponavljamo gotovo nesvesno, nalazi se i jedan od najsvetijih znakova hrišćanske vere. Mnogi vernici se prekrste pri ulasku u hram, pred molitvu, na početku puta ili u teškom trenutku, ali se često zaboravlja da krsni znak nije samo pokret ruke, već svedočenje vere i obraćanje Bogu. Upravo na tu opasnost od površnosti upozoravao je Sveti Serafim Sarovski, koji je u jednoj svojoj pouci govorio o sili krsta, značenju krsnog znaka i odnosu čoveka prema svetinji koju nosi na sebi.
Sveti starac podsećao je da se hrišćanin ne krsti mehanički, iz navike, već sa pažnjom, verom i strahopoštovanjem, jer svaki put kada se oseni krstom, on ispoveda kome pripada i kome se obraća. Njegove reči ostale su kao poziv da se u najjednostavnijim radnjama vere ponovo otkrije dubina:
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
- Krsnim znakom se osenjujemo, tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, braćo, Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajući, i nimalo se ne udubljuju u to što čine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa pažnjom i strahopoštovanjem. Kažeš – nema sile u krstu. Nije tačno, ima u krstu sile i to velike, kada se krstiš kako treba – sa verom i strahopoštovanjem i misleći o tome šta zapravo činiš.
Krsni znak je znak zbog koga Bog obraća svoju pažnju na nas i zbog koga na nas izliva svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj pečat zbog koga Bog prima naše molbe. Moliti se, znamenujući se krsnim znakom, znači moliti se, iskati nešto u ime Isusa Hrista: „Ja nisam došao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoči pečat Njegov na meni krsni znak!“
Ako, pak, misliš, čoveče, da u krstu nema sile, zašto se onda uopšte i krstiš? Ili nikako ne stavljaj na sebe krst i onda će svi znati da nisi hrišćanin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajući, sa strahopoštovanjem i pažnjom, udubljujući se u to što činiš!
Znači, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Božiju.
I još se krstimo zbog toga da bi to video lukavi, naš neprijatelj, đavo. Da, braćo, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato što on taj znak ne voli. Kao što se boji Samog Isusa Hrista, tako se boji i znaka Hristovog – krsta. Krst je najpouzdanije oružje protiv đavola, najjača zaštita od njega, najoštriji mač protiv neprijatelja. Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a anđeo nam na krsni znak prilazi.
Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, koji je raspet na krstu – da, neka ljudi vide koga mi to ispovedamo, u koga verujemo, u koga se nadamo, koga volimo, koga poštujemo! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si hrišćanin, stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš.
Ne, nemoj se stideti da priznaš da si hrišćanin, da si Hristov, inače će se Isus Hristos postideti da te prizna svojim na Strašnom sudu svome i neće hteti da te primi u carstvo nebesko. Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo hrišćani, da bi to video Bog, anđeo čuvar naš, lukavi i da bi ljudi videli da smo hrišćani.
Po tome kako se čovek krsti, može se odrediti i kakav je hrišćanin. Čak se može i ovako reći: „Kako se ko krsti, tako i veruje“. U duhovnom životu u svemu se počinje od malog. Ko ispuni malo, utvrđuje se u većem. Iz majušnog semena strahopoštovanja izrasta veliko stablo hrišćanske pobožnosti - govorio je Sveti Serafim Sarovski.
Reči ovog ruskog svetitelja podsećaju da vera nije sastavljena samo od velikih odluka i podviga, već i od načina na koji činimo ono što svakodnevno ponavljamo. Krsni znak je mali pokret, ali prema učenju ovog svetitelja, u njemu se vidi odnos čoveka prema Bogu: da li je vera samo običaj ili živo svedočenje.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna. Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti. U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu. Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Printscreen
Krst kao oružje protiv đavola i ispovedanje vere
Merilo naše pobožnosti
Duhovna riznica
00:01 | 19.01.2026
JEDAN MALI POKRET RUKOM RAZVEZUJE UNUTRAŠNJE ČVOROVE: Sveti Jovan Kronštatski nas uči šta da učinimo kada nas napadne neprijatelj
Duhovna riznica
00:01 | 01.03.2026
MNOGI SE NEPRAVILNO PREKRSTE I TAKO NESVESNO PRIZIVAJU ĐAVOLA: Opomena Svetog Gavrila Gruzijskog koliko je važno ispravno se oseniti krsnim znakom
Duhovna riznica
11:50 | 13.05.2026
ZAŠTO SE LJUDI UPADLJIVO KRSTE KADA PROLAZE PORED HRAMOVA: Teolog govori o gestu koji gotovo svi rade, ali retko ko zna zašto
Duhovna riznica
17:50 | 11.07.2026
KAKO SE PRAVILNO PREKRSTITI? Otac Srećko o šest najčešćih grešaka Srba prilikom osenjivanja krsnim znakom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja.
Ili se nemoj krstiti nikako, ili to čini kako dolikuje, govorio je Sveti Serafim.
Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
