Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Osenjivanje krsnim znakom je molitveni čin kojim vernik priziva Božiju blagodat i ispoveda svoju veru u Svetu Trojicu i Hristovo raspeće.
Iako se vernici svakodnevno krste, mnogi često zaborave njegovo duboko značenje ili nesvesno prave greške prilikom osenjivanja krsnim znakom.
Protojerej Srećko Zečević podseća da osenjivanje krsnim znakom nije samo spoljašnji pokret rukom već čin vere i molitve kojim čovek ispoveda svoju pripadnost Gospodu Isusu Hristu.
Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
AI/Gemini
Osenjivanje krsnim znakom, ilustracija
Kod starih Jevreja krst je predstavljao znak sramote i rugla, pa je upravo zato Gospod Isus Hristos razapet na njemu, da bi bio što više ponižen. Međutim, stradanjem Bogočoveka Hrista, krst dobija potpuno novo značenje i postaje znak spasenja ljudskog roda.
Kako navodi protojerej, kroz krst se pokazuje tajna hrišćanske vere - da se večni život zadobija kroz žrtvu i stradanje u zemaljskom životu. On podseća na reči samoga Gospoda Isusa Hrista:
- Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj.
On je potom na sajtu Eparhije šumadijske ukazao i na šest najčešćih grešaka koje vernici prave prilikom osenjivanja krsnim znakom, tj. kada se prekrste.
Pogrešno formiranje prstiju
- Vernici ponekad ne formiraju pravilno prste kada se osenjuju krsnim znakom. Prsti bi trebalo da budu spojeni, tako da su palac, kažiprst i srednji prst zajedno, tj. da su sva tri prsta ravna (tri prsta znače da pravoslavni veruju u Boga koji je Sveta Trojica), dok su mali i domali prst skupljeni i savijeni prema dlanu (simbolišući dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božansku i čovečansku).
Netačno izvođenje pokreta rukom
- Raspored pokreta desnom rukom tokom osenjivanja krsnim znakom treba da prati redosled: čelo, grudi, desno rame, pa levo.
Neki vernici greškom započinju osenjivanje krsnim znakom od stomaka ili pogrešno prelaze rukom preko ramena.
AI/Gemini
Stradanjem Bogočoveka Hrista, krst dobija potpuno novo značenje i postaje znak spasenja ljudskog roda
Neznanje o značenju krsta
- Vernici često ne razmišljaju o simbolici i značenju krsta, već čin osenjivanja krsnim znakom obavljaju automatski ili iz navike, bez duhovne koncentracije i poštovanja.
Brzina i površnost
- Vernici se često prebrzo i površno prekrste, bez usredsređenosti i poštovanja. Čin osenjivanja krsnim znakom treba da bude sporiji i sa svesnim osećajem poštovanja prema Bogu.
Nepotpuno osenjivanje krsnim znakom
- Ponekad se vernici ne prekste pravilno preko celog tela, izostavljajući deo pokreta, posebno kod ramena. Ispravno osenjivanje krsnim znakom uključuje potpuno i pravilno osenjivanje svih delova tela koji su navedeni.
Printscreen/YouTube/Епархија шумадијска WEB-TV
Otac Srećko
Neusaglašenost s liturgijskim pravilima
- Pravilno je u toku bogosluženja prekrstiti se kada se pominju lica Svete Trojice (npr. Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetog Duha....), i kada se pominje Presveta Bogorodica (npr. Pomenuvši Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu Slavnu Vladičicu našu Bogorodicu...).
Ove greške mogu biti ispravljene kroz edukaciju vernika o pravoslavnom načinu krštenja, kao i kroz pažljivo promišljanje i razumevanje simbola i duhovnog značenja ovog svetog čina.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
