Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred Vaskrs sveštenik osvećuje vodu u domovima svojih parohijana.
Protojerej Srećko Zečević je na sajtu Sabornog hrama u Kragujevcu objasnio zašto se to radi i šta je za to potrebno pripremiti.
- Za osvećenje vodice treba pripremiti jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu, briket, tamjan i spisak ukućana u kući. Voda je materija kojom se sve čisti, a koja ne potrebuje nikakvog čišćenja - kaže on i nastavlja:
- Otuda u našem narodu poslovica: da voda sve opere, osim crna obraza. Crn obraz je prljava i nečista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rđavim delima. Ali, čovek ima potrebu da opere i taj crni obraz. Upravo tome služi osvećena voda, pošto prirodna voda ne može to učiniti.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela (leči od telesnih i duševnih bolesti).
- Služi za odagnanje vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Osvećenjem vode priziva se blagodat Svetog Duha na dom i moli se za pomoć Božiju za napredak doma, zdravlje ukućana.
Voda koja se osveti pred Vaskrs, koristi se, ističe, tako što svako od ukućana može malo da popije od te vode.
Od ostatka vode, na Veliki Petak, farbaju se jaja (voda se sipa u posudu u kojoj se kuvaju jaja). Ako vode još ostane, ona se može iskoristiti za hranu koja se sprema za Vaskršnji ručak.
Svojim duhovnim iskustvima, koja je doživeo pod neposrednim uticajem Duhovne lestvice Jovana Lestvičnika, a koja je i zapisao, Simeon je udario temelje isihazmu. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac. Ali, ostavio je dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir. Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha. Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.
Shutterstock/Ivan Kacarov
Praznici i sveci
00:01 | 25.03.2025
ON JE UDARIO TEMELJ KONTEMPLATIVNOJ MOLITVI: Danas je Prepodobni Simeon Novi Bogoslov
Praznici i sveci
00:01 | 26.03.2025
IZABRAN ZA PATRIJARHA PROTIV SVOJE VOLJE, 13 GODINA BIO U IZGNANSTVU, U NJEMU SE I UPOKOJIO: Obeležavamo dan Prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog!
Praznici i sveci
00:01 | 27.03.2025
ON SE SMATRA OCEM ZAPADNOG MONAŠTVA: Danas je Prepodobni Benedikt Nursijski
Duhovna riznica
14:00 | 27.03.2025
OVAKO SE ZADOBIJAJU BOŽJI DAROVI: Sveti Filaret Moskovski otkriva šta treba da radimo da bi nam Gospod ispunio želje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
