Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred Vaskrs sveštenik osvećuje vodu u domovima svojih parohijana.
Protojerej Srećko Zečević je na sajtu Sabornog hrama u Kragujevcu objasnio zašto se to radi i šta je za to potrebno pripremiti.
- Za osvećenje vodice treba pripremiti jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu, briket, tamjan i spisak ukućana u kući. Voda je materija kojom se sve čisti, a koja ne potrebuje nikakvog čišćenja - kaže on i nastavlja:
- Otuda u našem narodu poslovica: da voda sve opere, osim crna obraza. Crn obraz je prljava i nečista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rđavim delima. Ali, čovek ima potrebu da opere i taj crni obraz. Upravo tome služi osvećena voda, pošto prirodna voda ne može to učiniti.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela (leči od telesnih i duševnih bolesti).
- Služi za odagnanje vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Osvećenjem vode priziva se blagodat Svetog Duha na dom i moli se za pomoć Božiju za napredak doma, zdravlje ukućana.
Voda koja se osveti pred Vaskrs, koristi se, ističe, tako što svako od ukućana može malo da popije od te vode.
Od ostatka vode, na Veliki Petak, farbaju se jaja (voda se sipa u posudu u kojoj se kuvaju jaja). Ako vode još ostane, ona se može iskoristiti za hranu koja se sprema za Vaskršnji ručak.
Svojim duhovnim iskustvima, koja je doživeo pod neposrednim uticajem Duhovne lestvice Jovana Lestvičnika, a koja je i zapisao, Simeon je udario temelje isihazmu. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac. Ali, ostavio je dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir. Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha. Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.
Shutterstock/Ivan Kacarov
Praznici i sveci
00:01 | 25.03.2025
ON JE UDARIO TEMELJ KONTEMPLATIVNOJ MOLITVI: Danas je Prepodobni Simeon Novi Bogoslov
Praznici i sveci
00:01 | 26.03.2025
IZABRAN ZA PATRIJARHA PROTIV SVOJE VOLJE, 13 GODINA BIO U IZGNANSTVU, U NJEMU SE I UPOKOJIO: Obeležavamo dan Prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog!
Praznici i sveci
00:01 | 27.03.2025
ON SE SMATRA OCEM ZAPADNOG MONAŠTVA: Danas je Prepodobni Benedikt Nursijski
Duhovna riznica
14:00 | 27.03.2025
OVAKO SE ZADOBIJAJU BOŽJI DAROVI: Sveti Filaret Moskovski otkriva šta treba da radimo da bi nam Gospod ispunio želje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Kada je sredina agresivna, dečija psiha se jednostavno lomi, kaže otac Valerije
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
