Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
U mnogim porodicama danas problem ne nastaje zbog velikih sukoba, već zbog tišine koja se neprimetno useli među supružnike. Obaveze, posao, briga o deci i svakodnevni pritisci često ostavljaju supružnike bez snage za razgovor, bliskost i razumevanje. I dok se trude da obezbede sve što je potrebno za dom, mogu izgubiti ono što porodicu čini živom. Na tu opasnost ukazuje jedna pouka mitropolita limasolskog Atanasija, koji kroz iskustvo rada sa bračnim parovima prepoznaje koren mnogih porodičnih teškoća:
„Prva pukotina u braku nastaje zato što se muž ili žena, opravdano ili ne, povlači u sebe. To smo naučili godinama rada sa bračnim parovima. Muž se baca na zarađivanje novca, radeći nesebično i dostojanstveno od jutra do večeri, ponekad obavljajući dva posla kako bi zadovoljio zahteve savremenog života. Žena radi isto. I kakav je rezultat? Oboje se vraćaju kući uveče toliko umorni i iscrpljeni da ne mogu ni da komuniciraju jedno sa drugim i, nažalost, krive jedno drugo za sav taj psihosomatski umor.
A ako imaju decu, veruju da je dovoljno samo biti „dobar otac“ ili „dobra majka“: „Radim sve što je potrebno za svoju decu i za svoj dom. Trudim se da im ništa ne nedostaje. Trudim se da se ne osećaju uskraćeno.“ Ali iskustvo pokazuje da je najvažnija stvar koja je našoj deci potrebna porodična harmonija, a vrlo često je upravo to ono što nedostaje u porodicama“, rekao je mitropolit limasolski Atanasije.
Pouka mitropolita Atanasija podseća da se porodica ne čuva samo trudom da se obezbede materijalne potrebe, već i spremnošću supružnika da ostanu okrenuti jedno drugom. U pravoslavnom pogledu, brak nije samo zajednički život pod istim krovom, već zajednica ljubavi, žrtve i međusobnog nošenja tereta. Kada se izgube razgovor i bliskost, čak i velika spoljašnja briga može ostati bez najvažnijeg sadržaja, zajedništva.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 144 (10,5-12)
5. Ali većina od njih ne beše po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji. 6. A ovo biše primeri nama, da ne želimo zla kao što oni želeše. 7. Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: „Sede narod da jede i pije, i ustade da igra.” 8. Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade. 9. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše. 10. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja. 11. A sve ovo njima se događaše za primer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vekova.12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.
Jevanđelje po Mateju, začalo 66. (16,6-12)
6. A Isus im reče: „Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.” 7. A oni pomišljahu u sebi govoreći: „To je što nismo hleba uzeli.” 8. A Isus razumevši reče im: „Šta pomišljate u sebi, maloverni, što niste hleba uzeli? 9. Zar još ne razumete, niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste? 10. Ni onih sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste? 11. Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove, nego da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?” 12. Tada razumeše da ne reče da se čuvaju kvasca hlebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Iskusni pravoslavni duhovnik upozoravao je da u času odlaska iz ovog sveta nestaju sva opravdanja i da ostaje samo način na koji je čovek živeo.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom - svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
