Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja.
U životu pravoslavnog hrišćanina osenjivanje krsnim znakom zauzima važno mesto. To nije običan gest, već sveta radnja, molitveni pokret tela koji ima duboko značenje.
Pravoslavna crkva uči da se tim činom ispoveda vera u Svetu Trojicu, Oca, Sina i Svetoga Duh, i da se time svedoči pripadnost Hristu, koji je na krstu pobedio greh, smrt i đavola.
Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja. Sveštenik tada rukom osenjuje novokrštenog, obeležava ga Hristovim znakom, kao vojniku koji od tog trenutka nosi nevidljivo oružje duhovne borbe. Takođe, u svim svetim tajnama i bogosluženjima, znak krsta se koristi kao sredstvo osvećenja i prizivanja blagodati Duha Svetoga.
Sveti oci Pravoslavne crkve u svojim spisima naglašavaju da je krstni znak "štit i zaštita", "nevidljiva sila", "oružje protiv neprijatelja", i da on ima silu kada se čini sa verom i strahopoštovanjem. Vernici su kroz vekove učeni da se krste sa smirenjem, pažljivo, sabrano, jer nije reč o praznoj formi, već o prizivanju samog imena Božijeg i svetog znamenja Hristove žrtve.
Pravoslavlje uči da se vernik krsti pri svakom važnom trenutku: kada ustaje iz kreveta, kada započinje molitvu, kada izlazi iz kuće, kada započinje posao, kada prolazi pored crkve, pred jelo i posle jela, kada se oseti u opasnosti, u strahu, kada oseti smućenje ili tugu, ili kada mu je potrebna snaga. Učenje Crkve je jasno: znak krsta nije prazna forma, već stvarna duhovna zaštita - naročito kada je ujedinjena sa molitvom i verom.
Na tu stvarnost jasno i jednostavno podseća i Svetа Matrona Moskovska, jedna od najvoljenijih savremenih svetiteljki Ruske pravoslavne crkve.
Rođena slepa, a ipak duhovno bistrovidna, Matrona je kroz ceo svoj život i podvižništvo ukazivala na važnost molitve, smirenja i svakodnevne vere u Boga.
Među njenim poukama, koje su ostale sačuvane zahvaljujući svedočanstvima onih koji su je posećivali, posebno se izdvaja savet o osenjivanju krstnim znakom:
"Krsti se češće! Krst je brava kao na vratima. Molitva ujutro je ključ dnevnih problema, a uveče gvozdena poluga za čuvanje noću."
Snaga i moć Boga ne ogleda se samo u veličini sveta koji je stvorio, već i u tome što svakom čoveku daje priliku za novi početak - bez obzira na prošlost.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Crkva nas vekovima uči da je duhovni život pre svega delanje, a ne samo nadanje.
Pravoslavlje uči da vernik treba da se osloni na molitvu i Božiju blagodat, a ne na svoje planove i pretpostavke.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
U besedi za 19. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto strah pred Bogom nije teret, već snaga, i kako radost koja dolazi od Njega nadživljava sve prolazno.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
Ava Justin otkriva kako molitva postaje tajno i moćno oružje protiv unutrašnjih neprijateljskih sila.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
