Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
U svetu prepunom brzine i materijalizma, krst, kao simbol vere, predstavlja tihi poziv na duhovnost i uzdizanje iznad svakodnevnih iskušenja. Vernici ga nose oko vrata, postavljaju u domovima, koriste u molitvi, ali i prilikom pravljenja znaka krsta — svaki od ovih trenutaka nosi duboko ukorenjeno značenje, daleko više od samog čina.
Shutterstock
U momovim krst očično zauzima mesto kod ulaznih vrata ili u kutku gde su ikone
Nošenje krsta na grudima nije samo običaj, već živi izraz predanosti Hristu i Njegovoj žrtvi na Golgoti. Ovaj mali simbol, koji često prolazi neopaženo u očima drugih, za vernika postaje štit protiv nevidljivih neprijatelja — simbol borbe protiv zla i podsećanje na milost koju Bog svakodnevno izliva na čoveka. „Krstom zaštićeni protivimo se vražjim zamkama,“ govore stare crkvene pesme, podsećajući da u ovom simbolu leži snaga koja nadilazi vidljive svetove.
Pravljenje znaka krsta, često smatrano tek formalnošću ili starinskim običajem, zapravo predstavlja molitvu u pokretu. Svaki dodir prstima čela, srca i ramena ima svoje značenje. To je akt predanja sebe Gospodu, osvećivanja svog uma, duše i tela, kao i priznanje Svetog Trojstva — Oca, Sina i Svetog Duha. „Ruka koja pravi znak krsta postaje oružje koje vodi dušu u božansku svetlost,“ piše Sveti Jovan Damaskin. U toj jednostavnoj radnji vernik nalazi utehu i snagu, a sile tame drhte i udaljuju se, nesposobne da se suprotstave svetosti tog čina.
Shutterstock
Duhovnici često ističu - gde je krst, tu su i anđeli
U domu, krst zauzima centralno mesto kao simbol zaštite. Mnogi vernici ga postavljaju iznad ulaznih vrata ili na istaknuto mesto u prostoriji gde se okupljaju članovi porodice. Krst u domu nije samo dekoracija, već podsećanje na Božije prisustvo u svakom trenutku života. Vernici veruju da krst osvećuje prostor, donosi mir i udaljava sve što je nečisto. „Gde je krst, tu su i anđeli,“ često govore duhovnici, ističući njegovu ulogu u duhovnoj borbi svakodnevnog života.
Sveti Ignjatije Bogonosac, koji je spremno prihvatio mučeničku smrt u ime Hrista, pruža duboko inspirativan pogled na krst kao sredstvo spasenja. On kaže: „Neka me ništa ne privlači ni na zemlji, ni na nebesima, samo da zadobijem Hrista Isusa, Koji je razapet za mene. Krst Njegov je moje vaskrsenje.“ Ovim rečima Sveti Ignjatije jasno povezuje veru u krst sa nadom u večni život, podsećajući nas da je krst ne samo simbol stradanja, već i trijumfa nad smrću.
Schutterstock
Krst na brojanici
U svetu punom buke i zbunjenosti, krst ostaje tiha, ali moćna poruka ljubavi i vere. Kroz jednostavan čin pravljenja znaka krsta, nošenja svetog simbola ili postavljanja krsta u dom, pravoslavni vernici grade nevidljivi, ali čvrst most ka Bogu, štiteći se i pronalazeći snagu u svetlosti Hristove žrtve.
Neka krst, simbol spasenja, uvek bude izvor snage i svetlosti za svakog vernika, podsećajući nas da, bez obzira na sve što nas okružuje, Božija milost vodi naše korake i čuva našu dušu.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Dok se govori o miru u Ukrajini, u Kijevsko-pečerskoj lavri traje neviđeno svetogrđe – mošti svetitelja podvrgavaju se medicinskim analizama, monasi se proteruju, a vrata pećina silom se otvaraju.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Nemet je to rekao na konferenciji za novinare, nakon povratka iz Vatikana gde je u konklavi, kao prvi kardinal elektor u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, učestvovao u izboru 267. poglavara Rimokatoličke crkve.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
Dok se govori o miru u Ukrajini, u Kijevsko-pečerskoj lavri traje neviđeno svetogrđe – mošti svetitelja podvrgavaju se medicinskim analizama, monasi se proteruju, a vrata pećina silom se otvaraju.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Poslastica koju svetogorska bratija priprema u dane kada je dozvoljen mrs, mnogo je više od slatkiša — to je molitva pretočena u zalogaj, tihi poziv da i kroz kuhinju budemo bliže Bogu.
