MILJANINA TAJNA PETROVDANSKE KUTIJICE: Pravoslavna priča za decu (VIDEO)

U jednoj mirnoj ulici na kraju grada, među kućama sa šarenim baštama, visokim lipama i dvorištima u kojima se leti čuo dečji smeh, živela je devojčica po imenu Miljana.

Miljana je bila vesela i radoznala. Volela je da sazna kako nastaju stvari koje je okružuju i zašto se neke obične sitnice pretvaraju u nešto posebno. Često je pitala tatu kako ptice znaju gde treba da lete, mamu zašto ljudi imaju različite običaje, a baku zašto se neke priče prenose kroz mnoge generacije.

Najviše je volela dane kada bi sa roditeljima odlazila u crkvu. Tada bi joj se činilo da je svet malo tiši i lepši. Volela je miris tamjana, svetlost kandila i trenutke kada bi zajedno sa porodicom stajala na molitvi.

Njen stariji brat Miljan nije uvek imao strpljenja za takve stvari kao njegova sestra. Više je voleo da trči po dvorištu, da sklapa kule od kockica i da istražuje svaki ugao kuće kao pravi mali istraživač. Ipak, kada bi Miljana počela da priča neku zanimljivu priču, uvek bi se zaustavio i pažljivo slušao.

Jednog jutra, dok je porodica doručkovala, Miljana je primetila da je mama Rada stavila na sto malu vazu sa cvećem.

- Mama, zašto si danas stavila baš ovo cveće? - upitala je.

Rada se osmehnula.

- Zato što se približava jedan veliki i lep praznik. Uskoro je Petrovdan, dan kada se sećamo svetih apostola Petra i Pavla.

Ilustracija: Gemini

 

Miljan je odmah spustio kašiku i radoznalo pogledao mamu.

- A ko su bili apostoli? Da li su oni bili neki junaci?

Mama Rada se nasmejala.

- Jesu, Miljane. Bili su veliki junaci, ali ne zato što su imali mačeve ili neku čarobnu moć. Njihova snaga nije bila u oružju, već u veri, ljubavi i spremnosti da pomažu ljudima.

Miljana se nagnula prema mami.

- Ispričaj nam nešto o njima.

Rada je sela pored dece.

- Sveti apostol Petar bio je ribar pre nego što je postao učenik Gospoda Isusa Hrista. Bio je čovek dobrog srca, ali je, kao i svi ljudi, nekada grešio i imao strahove. Ipak, nije dozvolio da ga greške zaustave. Trudio se da bude bolji i da svoj život ispuni ljubavlju prema Bogu i ljudima.

- Znači, čak i kada pogrešimo, možemo da se popravimo? - upitala je Miljana.

- Naravno - odgovorila je mama. - Važno je da čovek iskreno poželi da promeni ono što nije dobro i da se trudi.

- A apostol Pavle? - upitao je Miljan.

- Apostol Pavle imao je neobičan život. Nekada nije razumeo hrišćane, ali je kasnije upoznao Hristovu ljubav i potpuno promenio svoj život. Putovao je daleko, razgovarao sa ljudima i učio ih da su ljubav, praštanje i dobrota najjače sile koje čovek može da nosi u svom srcu.

Ilustracija: Gemini

 

Miljana je zamišljeno gledala kroz prozor.

– Volela bih da i mi za Petrovdan uradimo nešto lepo.

– To je najlepši način da dočekamo praznik – rekla je mama Rada. – Jer najlepše ukrašavamo praznik kada pripremimo i svoje srce.

Tada je Miljana dobila ideju.

U staroj šupi pronašla je malu drvenu kutiju koju je tata nekada koristio za alat. Bila je malo izgrebana i prekrivena prašinom, ali Miljani se učinila posebnom.

Očistila ju je, ukrasila cvetićima od papira i unela u kuću.

– Ovo će biti naša kutija dobrih dela – rekla je.

– Kutija dobrih dela? – začudio se Miljan.

– Da. Svako od nas će napisati nešto lepo što je uradio za nekoga i staviti papirić unutra. Na Petrovdan ćemo pročitati sva ta dela.

Ilustracija: Gemini

 

Svi su se složili.

Prvi je svoj papirić ubacio Miljan.

– Ja sam pomogao baki da donese namirnice – rekao je ponosno.

– To je možda malo delo – rekla je mama – ali za onoga kome si pomogao može da znači mnogo.

Od tog dana kutija je stajala na posebnom mestu. Svako jutro Miljana bi se pitala koje će novo dobro delo tog dana neko učiniti.

Tata je jednog dana napisao da je pomogao starijem komšiji da popravi ogradu. Mama je napisala da je odnela ručak bolesnoj komšinici. Miljan je nekoliko puta ubacivao svoje papiriće, čak i kada je mislio da neka njegova pomoć nije bila velika.

A Miljana je svakog dana tražila način da nekome ulepša dan.

Ali veče pred Petrovdan dogodilo se nešto neočekivano.

Kada je htela da doda još jedan papirić u kutiju, zastala je.

Kutije nije bilo.

– Mama! Tata! Ne mogu da pronađem kutiju dobrih dela! – povikala je zabrinuto.

Svi su krenuli u potragu.

Ilustracija: Gemini

 

Pogledali su policu, sto, sobu i terasu.

– Možda ju je neko pomerio – rekao je tata.

Tada je Miljan primetio nešto na podu.

– Pogledajte! Tragovi zemlje.

Miljana je pažljivo pogledala tragove.

Nekoliko tragova zemlje vodilo je ka vratima dvorišta.

Deca su krenula za njima, a roditelji su ih pratili. Iza male baštenske kućice pronašli su kutiju.

Pored nje je sedeo njihov pas Žuća i veselo mahao repom.

Svi su se nasmejali.

– Izgleda da je Žuća odlučio da i on učestvuje u pripremama za Petrovdan – rekao je tata.

Ilustracija: Gemini

 

Miljana je otvorila kutiju. Svi papirići bili su tu.

Odahnula je.

– Znaš, mama, sada sam shvatila nešto važno.

– Šta? – upitala je Rada.

– Dobra dela ne mogu da nestanu. Čak i kada se kutija izgubi, ono lepo što smo uradili ostaje u našem srcu.

Mama ju je nežno zagrlila.

– To je velika istina, Miljana. Upravo tome su učili sveti apostoli Petar i Pavle: da ljubav prema Bogu pokazujemo kroz ljubav prema ljudima.

Na sam Petrovdan porodica je otišla u crkvu. Miljana je stajala između roditelja, držeći brata Miljana za ruku, i sa pažnjom slušala molitve posvećene svetim apostolima.

Ilustracija: Gemini

 

Kada su se vratili kući, otvorili su svoju malu drvenu kutiju i pročitali sva dobra dela.

Nije bilo velikih i slavnih podviga.

Bilo je samo mnogo malih znakova ljubavi: pomoć, osmeh, lepa reč, pažnja i dobrota.

Ali Miljana je znala da se upravo od takvih malih dela pravi svet u kojem ima više radosti.

Od tada je svake godine pred Petrovdan u njihovoj kući stajala ista drvena kutija.

Jer je tada Miljana znala da svaki praznik postaje još lepši kada ga ukrasimo ljubavlju, dobrotom i pažnjom prema drugima.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara