Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Srpska pravoslavna crkva 21. jula proslavlja Svetog velikomučenika Prokopija, svetitelja koji je svojim životom posvedočio snagu vere i istrajnost u Hristu, čak i onda kada je zbog toga morao da podnese najveću žrtvu. U crkvenom kalendaru ovaj praznik označen je crnim slovom, a mnoge pravoslavne porodice u Srbiji Svetog Prokopija obeležavaju i kao svoju krsnu slavu.
Život Svetog Prokopija vezan je za vreme velikih progona hrišćana u Rimskom carstvu. Rođen je u Jerusalimu, od oca hrišćanina i majke koja je pripadala mnogobožačkoj veri. Na rođenju je dobio ime Neanije, a nakon smrti oca majka ga je vaspitavala u duhu tadašnjeg rimskog mnogoboštva.
Kao mladić, zbog svoje sposobnosti i vojničkog talenta, privukao je pažnju cara Dioklecijana, koji ga je primio u svoju službu. Međutim, kada je počeo veliki progon hrišćana, Neanije je dobio naređenje da sa vojskom ode u Aleksandriju i učestvuje u progonu sledbenika Hristove vere.
Na tom putu dogodilo se nešto što je zauvek promenilo njegov život. Prema hrišćanskom predanju, tokom noći, za vreme snažnog zemljotresa, Neaniju se javio Gospod Isus Hristos. Pred njim se pojavio blistavi krst, a on je čuo glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji“. Tada mu je rečeno da tim znamenjem pobeđuje neprijatelje i da će Božji mir biti sa njim.
Ovaj događaj bio je prekretnica u životu nekadašnjeg rimskog vojskovođe. Umesto da progoni hrišćane, Neanije je prihvatio Hrista i naredio da se napravi krst kakav je video u svom viđenju. Sa vojskom je krenuo u borbu protiv neprijatelja koji su napadali Jerusalim, a nakon pobede javno je objavio da je postao hrišćanin.
Zbog svoje vere Neanije je izveden pred sud. Pred sudijom je skinuo vojnički pojas i odložio mač, pokazujući da više nije sluga zemaljskog cara, već Hristov vojnik. Zbog toga je pretrpeo velika mučenja i bio bačen u tamnicu.
U tamnici mu se, prema predanju, ponovo javio Gospod Hristos, koji ga je krstio i dao mu novo ime Prokopije. Od tada je svoj život posvetio ispovedanju hrišćanske vere.
Tokom tamnovanja kod njega je došlo dvanaest žena koje su takođe ispovedile veru u Hrista. Zbog toga su i one bile zatvorene, a Sveti Prokopije ih je hrabrio i poučavao kako da ostanu čvrste u veri. Njihovo stradanje ostalo je zapamćeno u hrišćanskoj tradiciji, pa se Sveti Prokopije pominje i u obredu venčanja, zajedno sa Svetim carem Konstantinom i caricom Jelenom.
Kada je videla veru i hrabrost svog sina, i njegova majka je prihvatila hrišćanstvo. Zajedno sa dvanaest žena podnela je mučeničku smrt i tako postala svedok Hristove vere.
Pred pogubljenje, Sveti Prokopije se pomolio Bogu za sve nevoljne, siromašne, udovice i za Crkvu, moleći da vera Hristova raste i da Pravoslavlje ostane svetlost do kraja vremena. Prema crkvenom predanju, njegova molitva bila je uslišena, nakon čega je mirno prihvatio mučeničku smrt.
Sveti Prokopije postradao je 303. godine u Kesariji Palestinskoj i ostao upamćen kao jedan od velikih mučenika ranog hrišćanstva. Njegov praznik podseća vernike na značaj istrajnosti u veri, hrabrosti pred iskušenjima i spremnosti da se život usmeri ka duhovnim vrednostima. Zbog toga ga mnoge porodice u Srbiji vekovima poštuju kao svog zaštitnika i sa verom obeležavaju njegov dan kao krsnu slavu.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Tomu Maleina po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Ilija. Katolička crkva obeležava Svetog proroka Iliju, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veruje se da su molitve ovog svetitelja donele brojna isceljenja, a da su se čudesa nastavila i posle njegovog upokojenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
