Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Srpska pravoslavna crkva 19. jula proslavlja praznik posvećen Prepodobnom Sisoju Velikom, jednom od najpoznatijih egipatskih pustinjaka i učeniku Svetog Antonija Velikog.
Prepodobni Sisoje rođen je u Egiptu, a svoj monaški put započeo je pod rukovodstvom Svetog Antonija, velikog učitelja pustinjskog podviga. Posle smrti svog duhovnog oca, Sisoje se nastanio na gori koja je nosila ime Antonijeva, na mestu na kojem se ranije podvizavao i sam Sveti Antonije.
Život Prepodobnog Sisoja bio je ispunjen molitvom, trudom i borbom sa sopstvenim slabostima. Dugogodišnjim podvigom uspeo je da pobedi strasti i stekne veliko smirenje, blagost i krotkost. Zbog takvog života Bog mu je podario posebne darove, pa je svetitelj isceljivao bolesne, pomagao onima koji su tražili duhovnu utehu i, prema crkvenom predanju, vaskrsavao mrtve.
Šezdeset godina proveo je u pustinji, gde su mu dolazili monasi i obični ljudi tražeći savet, utehu i odgovor na najvažnija životna pitanja. Njegove pouke ostale su sačuvane do danas kao svedočanstvo o dubokoj veri, smirenju i potpunom poverenju u Boga.
Jedna od važnih pouka Svetog Sisoja odnosila se na način na koji čovek treba da prihvati životne teškoće. Učio je da se u svakom iskušenju treba predati Božjoj volji i imati smirenje, prepoznajući sopstvene slabosti. Kada čoveka zadesi nešto dobro, treba da zna da je to dar Božjeg promisla.
Na pitanje jednog monaha kako da ugodi Bogu i pronađe spasenje, Prepodobni Sisoje odgovorio je da čovek treba da se udalji od svega što ga odvaja od Boga, da se posveti molitvi i da kroz sjedinjene sa Tvorcem pronađe pravi mir.
Svetitelj je posebno govorio o značaju smirenja. Kada su ga pitali kako se ono zadobija, odgovorio je da čovek postaje smiren kada nauči da svakog drugog smatra boljim od sebe.
Kada se jedan monah požalio da ne može da zapamti sve mudre izreke koje je pročitao kako bi ih kasnije ponavljao drugima, Sveti Sisoje mu je odgovorio da nije najvažnije pamtiti mnogo reči, već zadobiti čistotu uma i govoriti iz takve unutrašnje čistote, sa poverenjem u Boga.
Pred svoju smrt, lice Prepodobnog Sisoja zasijalo je poput sunca. Monasi koji su se nalazili oko njega sa divljenjem su posmatrali ovu pojavu, a nakon što je svetitelj predao svoju dušu Bogu, cela prostorija ispunila se blagim mirisom. Prepodobni Sisoje upokojio se u dubokoj starosti, oko 429. godine.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Mi ljudi često zaboravljamo da nam je smrt bliža od kragne, upozorava otac Goran.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Andreja Kritskog po starom i Svetu mučenicu Marinu - Ognjenu Mariju po novom kalendaru. Katolička crkva danas ne obeležava praznik. Muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
U trenucima tuge porodica često ne zna kako da postupi. Sveštenici podsećaju na značaj molitve i dostojanstvenog oproštaja, uz redosled koraka koji se preporučuje nakon upokojenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
