Bila je supruga svetog kneza Lazara, majka svetog despota Stefana i žena koja je u najtežim danima srpske istorije preuzela odgovornost za opstanak države i vere.
Srpska pravoslavna crkva 1. avgusta, pored svetitelja koji se tog dana praznuje, molitveno se seća i prepodobne Evgenije, u monaštvu Efrosinije, poznatije kao svete kneginje Milice, supruge svetog kneza Lazara Hrebeljanovića i jedne od najznačajnijih žena srednjovekovne Srbije.
Sveta Milica poticala je iz svetorodne loze Nemanjića. Bila je ćerka vojvode Vratka, poznatog u narodnom predanju kao Jug Bogdan, koji je bio potomak velikog župana Stefana Nemanje preko njegovog sina Vukana. Rođena oko 1335. godine, Milica je odrasla u uglednoj i pobožnoj porodici, stekavši obrazovanje dostojno kneževskog roda. Savremenici su je opisivali kao mudru, čestitu i bogoljubivu ženu, koja se izdvajala po vrlinama i veri.
Na dvoru cara Dušana Silnog često je boravila kao njegova rođaka, a upravo tamo upoznala je budućeg supruga, vlastelina Lazara Hrebeljanovića. Njihov brak bio je ispunjen uzajamnim poštovanjem, ljubavlju i zajedničkim nastojanjem da služe Bogu i svom narodu. Kasnije je Lazar postao knez Srbije, a nakon Kosovske bitke Crkva ga je proslavila kao svetog velikomučenika i kneza.
Iz braka svetog Lazara i Milice rodilo se osmoro dece: pet kćeri, Mara, Dragana, Jelena, Teodora i Olivera, i tri sina, Stefan, Vuk i Dobrovoj. Sveta Milica trudila se da svoju decu vaspita u hrišćanskom duhu, učeći ih veri, odgovornosti i poštovanju prema drugima. U tome joj je pomagala i monahinja Efimija, nekadašnja srpska despotica Jelena, supruga despota Jovana Uglješe, koja je nakon stradanja svoje porodice pronašla utočište na kneževskom dvoru.
Posebno teško razdoblje u životu svete Milice nastupilo je posle Kosovske bitke 1389. godine, kada je poginuo knez Lazar. Ostala je udovica sa maloletnim sinom Stefanom, koji nije mogao odmah da preuzme vlast. U trenutku kada je srpska država bila oslabljena i izložena velikim pritiscima, kneginja Milica preuzela je odgovornost za upravljanje zemljom. Mudrošću, verom i odlučnošću vodila je narod kroz jedno od najtežih razdoblja srpske istorije.
Kao vladarka, nastojala je da zaštiti svoj narod, ali i da sačuva pravoslavnu veru i crkveni život. U pregovorima sa sultanom Bajazitom uspela je da obezbedi da Crkva i hrišćani u njenoj zemlji ne budu progonjeni. Taj period bio je ispunjen teškim odlukama, a jedna od najbolnijih bila je odluka da njena najmlađa kćerka Olivera ode na dvor sultana Bajazita. Milica je ovu žrtvu prihvatila kako bi zaštitila svoj narod, uz uslov da Olivera sačuva svoju hrišćansku veru.
Pored državničkih obaveza, sveta Milica bila je velika ktitorka. Sa knezom Lazarom podizala je crkve i manastire, a nakon Kosovske bitke nastavila je da brine o svetinjama. Njena najpoznatija zadužbina jeste Manastir Ljubostinja kod Trstenika, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U toj svetinji kasnije je pronašla svoje monaško utočište i mesto poslednjeg počinka.
Pre nego što se zamonašila, Milica je 1393. godine predala vlast sinu Stefanu Lazareviću, koji je kasnije postao despot i svetitelj. Primila je monaški čin i dobila ime Evgenija, a kasnije, pred kraj života, primila je veliku shimu i dobila ime Efrosinija.
Kao monahinja nije prestala da brine o svom narodu. Pomagala je obnovu manastira Dečana, brinula o crkvenom životu i učestvovala u pomirenju zavađenih članova svoje porodice. Posebno se pamti njen odlazak kod sultana Bajazita, kada je želela da zaštiti sina Stefana od kleveta. Tom prilikom zamolila je sultana ne za bogatstvo ili privilegije, već za dozvolu da u Srbiju prenese mošti prepodobne matere Paraskeve, odnosno svete Petke, koje su se tada nalazile u Vidinu. Mošti svete Petke kasnije su bile veliko duhovno blago srpskog naroda.
U manastiru Ljubostinji sveta Evgenija živela je kao igumanija, rukovodeći monahinjama i posvećujući se molitvi. Njena mudrost i ljubav prema ljudima ostale su upamćene među savremenicima, koji su je opisivali kao ženu izuzetne snage duha, milosrđa i razboritosti.
Preminula je 11. novembra 1405. godine u Ljubostinji, gde je i pogrebena. Crkva je proslavlja kao prepodobnu Evgeniju, odnosno Efrosiniju, a vernici joj se obraćaju sa molitvom kao svetiteljki koja je svoj život posvetila služenju Bogu, porodici i narodu.
Život svete Milice svedoči o tome da vera nije samo lično opredeljenje, već i snaga koja čoveku pomaže da u najtežim okolnostima ostane istrajan, odgovoran i okrenut dobru.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru. Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt. Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću. Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
Facebook
Praznici i sveci
00:00 | 19.07.2026
DANAS JE VELIKI CRKVENI PRAZNIK: Slavimo Svetog Sisoja kome je Bog dao dar da isceljuje bolesne
Praznici i sveci
00:00 | 21.07.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I KRSNA SLAVA MNOGIH SRPSKIH PORODICA: Slavimo Svetog Prokopija, kome je čudo Božje promenilo život
Praznici i sveci
00:00 | 23.07.2026
VERA KOJA NIJE UTIHNULA PRED PROGONIMA: Danas slavimo Svetih 45 mučenika iz Nikopolja
Praznici i sveci
09:42 | 01.08.2026
MNOGI ZABORAVLJAJU DA CRKVA DANAS PROSLAVLJA I JEDNOG OD NAJVEĆIH SRPSKIH VLADARA: Život Svetog despota Stefana bio je ispunjen iskušenjima, ali i istorijskim podvizima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
