OD SRPSKE CARICE DO MONAHINJE: Danas slavimo svetu Evgeniju koja je posle Kosovskog boja postala majka napaćenog naroda

Srpska pravoslavna crkva 1. avgusta, pored svetitelja koji se tog dana praznuje, molitveno se seća i prepodobne Evgenije, u monaštvu Efrosinije, poznatije kao svete kneginje Milice, supruge svetog kneza Lazara Hrebeljanovića i jedne od najznačajnijih žena srednjovekovne Srbije.

Sveta Milica poticala je iz svetorodne loze Nemanjića. Bila je ćerka vojvode Vratka, poznatog u narodnom predanju kao Jug Bogdan, koji je bio potomak velikog župana Stefana Nemanje preko njegovog sina Vukana. Rođena oko 1335. godine, Milica je odrasla u uglednoj i pobožnoj porodici, stekavši obrazovanje dostojno kneževskog roda. Savremenici su je opisivali kao mudru, čestitu i bogoljubivu ženu, koja se izdvajala po vrlinama i veri.

Na dvoru cara Dušana Silnog često je boravila kao njegova rođaka, a upravo tamo upoznala je budućeg supruga, vlastelina Lazara Hrebeljanovića. Njihov brak bio je ispunjen uzajamnim poštovanjem, ljubavlju i zajedničkim nastojanjem da služe Bogu i svom narodu. Kasnije je Lazar postao knez Srbije, a nakon Kosovske bitke Crkva ga je proslavila kao svetog velikomučenika i kneza.

Iz braka svetog Lazara i Milice rodilo se osmoro dece: pet kćeri, Mara, Dragana, Jelena, Teodora i Olivera, i tri sina, Stefan, Vuk i Dobrovoj. Sveta Milica trudila se da svoju decu vaspita u hrišćanskom duhu, učeći ih veri, odgovornosti i poštovanju prema drugima. U tome joj je pomagala i monahinja Efimija, nekadašnja srpska despotica Jelena, supruga despota Jovana Uglješe, koja je nakon stradanja svoje porodice pronašla utočište na kneževskom dvoru.

Posebno teško razdoblje u životu svete Milice nastupilo je posle Kosovske bitke 1389. godine, kada je poginuo knez Lazar. Ostala je udovica sa maloletnim sinom Stefanom, koji nije mogao odmah da preuzme vlast. U trenutku kada je srpska država bila oslabljena i izložena velikim pritiscima, kneginja Milica preuzela je odgovornost za upravljanje zemljom. Mudrošću, verom i odlučnošću vodila je narod kroz jedno od najtežih razdoblja srpske istorije.

Facebook

 

Kao vladarka, nastojala je da zaštiti svoj narod, ali i da sačuva pravoslavnu veru i crkveni život. U pregovorima sa sultanom Bajazitom uspela je da obezbedi da Crkva i hrišćani u njenoj zemlji ne budu progonjeni. Taj period bio je ispunjen teškim odlukama, a jedna od najbolnijih bila je odluka da njena najmlađa kćerka Olivera ode na dvor sultana Bajazita. Milica je ovu žrtvu prihvatila kako bi zaštitila svoj narod, uz uslov da Olivera sačuva svoju hrišćansku veru.

Pored državničkih obaveza, sveta Milica bila je velika ktitorka. Sa knezom Lazarom podizala je crkve i manastire, a nakon Kosovske bitke nastavila je da brine o svetinjama. Njena najpoznatija zadužbina jeste Manastir Ljubostinja kod Trstenika, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U toj svetinji kasnije je pronašla svoje monaško utočište i mesto poslednjeg počinka.

Pre nego što se zamonašila, Milica je 1393. godine predala vlast sinu Stefanu Lazareviću, koji je kasnije postao despot i svetitelj. Primila je monaški čin i dobila ime Evgenija, a kasnije, pred kraj života, primila je veliku shimu i dobila ime Efrosinija.

Kao monahinja nije prestala da brine o svom narodu. Pomagala je obnovu manastira Dečana, brinula o crkvenom životu i učestvovala u pomirenju zavađenih članova svoje porodice. Posebno se pamti njen odlazak kod sultana Bajazita, kada je želela da zaštiti sina Stefana od kleveta. Tom prilikom zamolila je sultana ne za bogatstvo ili privilegije, već za dozvolu da u Srbiju prenese mošti prepodobne matere Paraskeve, odnosno svete Petke, koje su se tada nalazile u Vidinu. Mošti svete Petke kasnije su bile veliko duhovno blago srpskog naroda.

U manastiru Ljubostinji sveta Evgenija živela je kao igumanija, rukovodeći monahinjama i posvećujući se molitvi. Njena mudrost i ljubav prema ljudima ostale su upamćene među savremenicima, koji su je opisivali kao ženu izuzetne snage duha, milosrđa i razboritosti.

Preminula je 11. novembra 1405. godine u Ljubostinji, gde je i pogrebena. Crkva je proslavlja kao prepodobnu Evgeniju, odnosno Efrosiniju, a vernici joj se obraćaju sa molitvom kao svetiteljki koja je svoj život posvetila služenju Bogu, porodici i narodu.

Život svete Milice svedoči o tome da vera nije samo lično opredeljenje, već i snaga koja čoveku pomaže da u najtežim okolnostima ostane istrajan, odgovoran i okrenut dobru.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara