Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Miris domaće hercegovačke pite neobičnog naziva kureljače vraća nas u vremena kada su se najukusnija jela pripremala od jednostavnih namirnica, uz mnogo strpljenja i ljubavi. Ova starinska hercegovačka pita, s mekanim krompirovim testom, sirom i zlatnom hrskavom koricom, vekovima je krasila trpeze širom Hercegovine.
U stara vremena pravila se podjednako u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima, a njena jednostavnost, bogat ukus i miris tek pečenog testa okupljali su porodice za stolom i činili je omiljenim jelom koje su svi voleli. Danas se kureljača čuva kao deo tradicionalne kuhinje i podseća na vreme kada su domaći recepti prenošeni s kolena na koleno.
500 g pirea od krompira
Krompir ogulite, skuvajte i ocedite, a zatim ga dobro izgnječite u fini pire. Ostavite ga da se malo prohladi.
U većoj posudi sjedinite pire krompir, sveži sir, feta sir, jaja i kiselu pavlaku. Sve sastojke dobro izmešajte dok ne dobijete ujednačenu, kompaktnu smesu. Po potrebi dodajte soli, vodeći računa o slanosti sira koji koristite.
U dobijenu smesu postepeno dodavajte brašno. Mesite rukom ili varjačom dok ne dobijete mekano testo koje se odvaja od posude. Važno je da testo ostane mekano i podatno, a količina brašna može blago varirati u zavisnosti od vrste krompira.
Radnu površinu pospite brašnom. Odvajajte komade testa i oblikujte ih u valjke (poput debljih kobasica). Što više brašna koristite pri oblikovanju, to će pita biti lepša.
Tepsiju za pečenje bogato podmažite otopljenim puterom. Oblikovane „kobasice“ od testa ređajte jednu do druge u tepsiju. Pre stavljanja u rernu sve premažite ostatkom otopljenog maslaca.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 °C oko 30 do 40 minuta, dok pita ne dobije lepu zlatnosmeđu boju i postane hrskava.
Nakon što je izvadite iz rerne, kureljaču možete kratko pokriti krpom kako bi malo omekšala ili je poslužiti uz domaći kajmak, kiselo mleko ili suhomesnate proizvode.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Jednostavan obrok koji okuplja porodicu i vraća toplinu i miris doma u samo 20 minuta.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Poglavar Srpske pravosalvne crkve pozvao vernike u Sidneju da čuvaju zajedništvo, praštaju i ne dozvole da ih mržnja razdvoji.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Tokom praznične liturgije, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da Hrista stave na prvo mesto i upozorio na najveću opasnost za čoveka i narod.
Veliki ruski podvižnik govorio je o značaju obraćanja Presvetoj Bogorodici u trenucima straha, nemira i životnih iskušenja.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
