TAJNA KOJU JE ČUVALA OSTROŠKA STENA: Pravoslavna priča za decu (VIDEO)

Dača je tog jutra ustao pre nego što je zazvonio sat.
To se skoro nikada nije događalo.
Obično bi mama nekoliko puta morala da otvara vrata njegove sobe i govori:
- Dačo, vreme je za ustajanje.
A onda bi se iz kreveta čulo:
- Samo još minut...
Ali tog jutra nije bilo potrebe za buđenjem.
- Danas idemo na more! - šapnuo je Dača svom mlađem bratu.
Despot je odmah otvorio oči.
- Stvarno?
- Stvarno!

Za nekoliko minuta cela kuća je bila puna zvukova. Čule su se fioke koje se otvaraju, vrata ormara koja škripe, koraci po hodniku i tatin glas:
- Ko je video moje naočare?
- Na glavi su ti - nasmejala se mama.
Tata je dodirnuo naočare i nasmejao se.
- Izgleda da ih je more već sakrilo.

Dečaci su se smejali dok su unosili poslednje stvari u automobil.

Lopte, peškiri, knjige, igračke, voda za put...
I, naravno, Despotov omiljeni mali ranac.

- Šta nosiš u njemu? - upita Dača.
Despot ga čvrsto zagrli.
- Tajna.
- Kakva tajna?
- Ne mogu da ti kažem. Onda više ne bi bila tajna.

Ilustracija: Gemini

 

Dača odmahnu glavom.

- Mali brat i njegove velike tajne.

Nisu ni slutili da će baš tog dana i oni otkriti jednu posebnu tajnu.

Put je bio dug, ali nikome nije bilo dosadno.
Tata je puštao muziku, mama je pričala zanimljive priče, a dečaci su gledali kroz prozor.
Posmatrali su kako gradovi ostaju iza njih, kako se menjaju predeli i kako planine postaju sve veće.

Odjednom tata skrenu sa glavnog puta.

- Kuda idemo? - upita Dača.
- Imam jedno iznenađenje.
- Sladoled? - odmah reče Despot.
- Ne.
- Igraonica?
- Ne.
- Nova lopta?

Tata se nasmeja.
- Nešto mnogo vrednije.

Ilustracija: Gemini

 

Kada su se pred njima pojavile visoke stene i beli manastir koji kao da je izrastao iz same planine, dečaci su zaćutali.

- Ovo je Ostrog - reče mama.

- Kako su ljudi uspeli da naprave manastir ovde? - zadivljeno upita Despot.

Tata pogleda prema stenama.
- Ljudi mogu mnogo kada imaju veru, ljubav i želju da učine nešto dobro.

Manastir je izgledao kao da ga čuva sama planina.
Kao da je stena raširila svoje ruke i zagrlila ga.

Dok su prolazili kroz manastirsko dvorište, Despot primeti nešto neobično.
Pored starog kamenog zida ležao je mali plavi privezak u obliku krstića.

Podigao ga je.
- Čije je ovo?

Dača se odmah sagnu.
- Možda je nečiji važan predmet.

Ilustracija: Gemini

 

- Hajde da ga pronađemo - reče Despot.

Počeli su da gledaju oko sebe.

Nedaleko od njih stajao je dečak njihovih godina i zabrinuto preturao po džepovima.

- Da li tražiš nešto? - upita Dača.

Dečak klimnu glavom.
- Izgubio sam mali krstić koji mi je baka poklonila pre nego što smo krenuli na put.

Despot pogleda privezak u svojoj ruci.
- Da li je ovaj?

Dečaku se lice ozarilo.
- Jeste!

- Hvala vam - rekao je. - Mislio sam da ga više neću pronaći.

Mama priđe dečacima.
- Vidite, nekada nam se učini da je nešto malo i nevažno. Ali nekome drugom to može mnogo da znači.

Ilustracija: Gemini

 

Kada su prišli mestu gde se vernici mole Svetom Vasiliju Ostroškom, mama ih je pozvala bliže.

- Želim nešto da vam ispričam.

Dečaci su seli pored nje.

- Sveti Vasilije Ostroški bio je čovek koji je celog života pomagao drugima. Nije imao bogatstva koja ljudi obično žele, ali je imao veliko srce.

- Kao superheroj? - upita Despot.

Mama se osmehnu.
- Moglo bi se tako reći. Samo što njegova snaga nije bila u nekoj magiji, već u veri, ljubavi i dobroti.

- Da li ljudi i danas dolaze kod njega? - upita Dača.

- Dolaze. Neko dolazi da zahvali Bogu, neko da se pomoli za nekoga koga voli, neko da pronađe utehu kada mu je teško.

Tata dodade:
- Zato je Ostrog posebno mesto. Ljudi ovde ne dolaze samo da vide manastir. Dolaze da otvore svoje srce.

Dečaci su nekoliko trenutaka ćutali.
Činilo im se da i tišina ovog mesta nešto govori.

Ilustracija: Gemini

 

Kasnije, dok su odmarali u hladu, Despot upita:

- Mama, a ko su Sveti Petar i Sveti Pavle? Čuo sam da se uskoro slavi njihov praznik.

Mama se nasmeši.
- To su bili veliki Hristovi apostoli.

- Šta znači apostoli?

- Apostoli su bili ljudi koje je Isus Hristos izabrao da šire Njegovu poruku ljubavi i vere.

- Kao glasnici? - upita Despot.

- Upravo tako.

Mama nastavi:

- Sveti Petar je bio ribar. Bio je iskren i hrabar, ali je ponekad grešio kao i svi ljudi. Važno je što se kajao i trudio da bude bolji.

- Znači, nije morao odmah da bude savršen? - upita Despot.

- Ne. Bog ne traži da čovek nikada ne pogreši. Važno je da želi da se popravi.

- A Sveti Pavle?

- On je imao drugačiji put. Nekada nije razumeo hrišćane, ali je kasnije upoznao Hrista i potpuno promenio svoj život. Postao je jedan od najvećih propovednika vere.

Despot se zamisli.

- Znači, čovek može da se promeni?

- Svako može - reče mama. - Ako u srcu ima želju za dobrotom.

Ilustracija: Gemini

 

Kada su krenuli dalje prema moru, Dača je još jednom pogledao prema Ostrogu.

- Misliš li da ćemo se vratiti?

- Nadam se - reče tata.

Despot izvadi svoj mali ranac.

- Sad mogu da vam kažem svoju tajnu.

- Kakvu tajnu? - upitaše svi.

Otvorio je ranac.

Unutra je bila mala sveska.

- Hteo sam da zapisujem najlepše stvari sa putovanja.

Dača se nasmeja.

- I šta ćeš danas napisati?

Despot razmisli, pa reče:

- Da sam naučio da male stvari mogu biti velike.

- Kao pronađeni krstić? – upita mama.

- Kao pomoć nekome.

- Kao molitva - dodade tata.

Automobil je nastavio put prema moru.
Pred njima su bili talasi, sunce i letnji dani.

Ali Dača i Despot znali su da će im najlepši deo putovanja zauvek ostati onaj trenutak kada su stajali pred belim manastirom u steni.

Jer neka mesta ne posećujemo samo nogama.
Neka mesta zauvek ponesemo u srcu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara