Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Ljudi sve češće odustaju čim se pojavi prva prepreka. Tražimo mir, tražimo olakšanje, a bežimo od svake neprijatnosti. Istovremeno se pitamo zašto smo prazni, zašto nema radosti, zašto nam molitva izgleda nemoćno. Odgovor na tu gordu nedoumicu daje kratka, ali oštra pouka starca Josifa Isihaste, atonskog podvižnika čije su reči i danas lek za rasejanu savest.
- Kada se čovek pokaje, blagodat mu se odmah približava. Onaj koji traži od Gospoda blagodat mora da trpi teskobu, iskušenja, bez obzira na to kako ona dolaze. Ako negoduje i ne pokaže trpljenje, blagodat neće doći, njegove vrline se neće usavršavati i neće se udostojiti nikakvih darova - kaže jedna od pouka starca Josifa Isihaste.
Ovim rečima starac bez oklevanja postavlja granicu između želje i ostvarenja. Pokajanje otvara vrata, ali kroz njih se ne prolazi bez bola. U pravoslavnom iskustvu, blagodat nije odgovor na spoljašnje reči, već na unutrašnji lom, na priznavanje sopstvene slabosti i spremnost da se ona iznese pred Boga bez pravdanja.
Starac Josif bez uvijanja razotkriva jednu od najvećih zabluda savremenog čoveka: želju da se duhovni plodovi dobiju bez unutrašnje borbe. Pokajanje, kaže on, odmah privlači blagodat. Ali između želje i dara stoji krst trpljenja. Teskoba nije znak da nas je Bog ostavio, već da smo pozvani na dublju veru. Iskušenja ne dolaze kao kazna, već kao mera naše duhovne zrelosti. Negodovanje prekida tok blagodatne sile, jer u njemu nema poverenja. Bez trpljenja, vrline ostaju kao nedovršene građevine – spolja se nešto nazire, a iznutra je šuplje.
U tom sudaru želja i stvarnosti najčešće se i lomi savremeni vernik: hoće mir, ali ne i napor; hoće utehu, ali ne i ogledalo sopstvenog stanja. A upravo u tom ogledalu počinje istinska borba.
U pravoslavnom razumevanju, put ka Bogu nikada nije široka i uglačana staza. To je uzak prolaz koji se širi tek posle suza i tihe izdržljivosti. Pouka starca Josifa podseća da blagodat nije nagrada za komfor, već odgovor na istrajnost. Ko pristane da izdrži, makar i sa drhtavom nadom, taj već stoji na pragu dara.
A ko beži od svake teskobe, beži i od sopstvenog ozdravljenja. Jer teskoba nije neprijatelj vere, već često njeno najtačnije ogledalo. U tome je stroga, ali spasonosna istina ove atonske reči.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 279 (1,8-14)
8. A znamo da je zakon dobar ako ga ko pravilno upotrebljava. 9. Znajući to da zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, oceubice i materoubice, krvnike, 10. Bludnike, muželožnike, ljudokradice, lažljivce, krivokletnike, i ako je što drugo protivno zdravoj nauci,
11. Prema jevanđelju slave blaženoga Boga, koje je meni povereno. 12. I zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi dade moć, što me za verna primi, postavivši na služenje 13. Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik, ali bih pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u neverovanju; 14. Ali se još više umnoži blagodat Gospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu.
Jevanđelje po Luki, začalo 77. (14,25-35)
25. Iđaše pak s njime mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im: 26. „Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svog, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik. 27. I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. 28. Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, ne sedne najpre da proračuna izdatke, da li može dovršiti? 29. Da ne bi, kad postavi temelj pa ne mogne dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati.
30. Govoreći: 'Ovaj čovek poče zidati, pa ne može da dovrši.' 31. Ili koji car, kad pođe u rat da se sukobi sa drugim carem, ne sedne najpre i ne posavjetuje se da li je moćan sresti sa deset hiljada onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32. Ako li nije, on pošalje izaslanstvo dok je onaj još daleko i moli za mir. 33. Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik. 34. So je dobra, ali ako i so obljutavi, čime će se osoliti? 35. Nije pogodna ni za zemlj
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.
Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
