Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Ljudi sve češće odustaju čim se pojavi prva prepreka. Tražimo mir, tražimo olakšanje, a bežimo od svake neprijatnosti. Istovremeno se pitamo zašto smo prazni, zašto nema radosti, zašto nam molitva izgleda nemoćno. Odgovor na tu gordu nedoumicu daje kratka, ali oštra pouka starca Josifa Isihaste, atonskog podvižnika čije su reči i danas lek za rasejanu savest.
- Kada se čovek pokaje, blagodat mu se odmah približava. Onaj koji traži od Gospoda blagodat mora da trpi teskobu, iskušenja, bez obzira na to kako ona dolaze. Ako negoduje i ne pokaže trpljenje, blagodat neće doći, njegove vrline se neće usavršavati i neće se udostojiti nikakvih darova - kaže jedna od pouka starca Josifa Isihaste.
Ovim rečima starac bez oklevanja postavlja granicu između želje i ostvarenja. Pokajanje otvara vrata, ali kroz njih se ne prolazi bez bola. U pravoslavnom iskustvu, blagodat nije odgovor na spoljašnje reči, već na unutrašnji lom, na priznavanje sopstvene slabosti i spremnost da se ona iznese pred Boga bez pravdanja.
Starac Josif bez uvijanja razotkriva jednu od najvećih zabluda savremenog čoveka: želju da se duhovni plodovi dobiju bez unutrašnje borbe. Pokajanje, kaže on, odmah privlači blagodat. Ali između želje i dara stoji krst trpljenja. Teskoba nije znak da nas je Bog ostavio, već da smo pozvani na dublju veru. Iskušenja ne dolaze kao kazna, već kao mera naše duhovne zrelosti. Negodovanje prekida tok blagodatne sile, jer u njemu nema poverenja. Bez trpljenja, vrline ostaju kao nedovršene građevine – spolja se nešto nazire, a iznutra je šuplje.
U tom sudaru želja i stvarnosti najčešće se i lomi savremeni vernik: hoće mir, ali ne i napor; hoće utehu, ali ne i ogledalo sopstvenog stanja. A upravo u tom ogledalu počinje istinska borba.
U pravoslavnom razumevanju, put ka Bogu nikada nije široka i uglačana staza. To je uzak prolaz koji se širi tek posle suza i tihe izdržljivosti. Pouka starca Josifa podseća da blagodat nije nagrada za komfor, već odgovor na istrajnost. Ko pristane da izdrži, makar i sa drhtavom nadom, taj već stoji na pragu dara.
A ko beži od svake teskobe, beži i od sopstvenog ozdravljenja. Jer teskoba nije neprijatelj vere, već često njeno najtačnije ogledalo. U tome je stroga, ali spasonosna istina ove atonske reči.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 279 (1,8-14)
8. A znamo da je zakon dobar ako ga ko pravilno upotrebljava. 9. Znajući to da zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, oceubice i materoubice, krvnike, 10. Bludnike, muželožnike, ljudokradice, lažljivce, krivokletnike, i ako je što drugo protivno zdravoj nauci,
11. Prema jevanđelju slave blaženoga Boga, koje je meni povereno. 12. I zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi dade moć, što me za verna primi, postavivši na služenje 13. Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik, ali bih pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u neverovanju; 14. Ali se još više umnoži blagodat Gospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu.
Jevanđelje po Luki, začalo 77. (14,25-35)
25. Iđaše pak s njime mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im: 26. „Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svog, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik. 27. I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. 28. Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, ne sedne najpre da proračuna izdatke, da li može dovršiti? 29. Da ne bi, kad postavi temelj pa ne mogne dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati.
30. Govoreći: 'Ovaj čovek poče zidati, pa ne može da dovrši.' 31. Ili koji car, kad pođe u rat da se sukobi sa drugim carem, ne sedne najpre i ne posavjetuje se da li je moćan sresti sa deset hiljada onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32. Ako li nije, on pošalje izaslanstvo dok je onaj još daleko i moli za mir. 33. Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik. 34. So je dobra, ali ako i so obljutavi, čime će se osoliti? 35. Nije pogodna ni za zemlj
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim.
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
