Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Ljudi sve češće odustaju čim se pojavi prva prepreka. Tražimo mir, tražimo olakšanje, a bežimo od svake neprijatnosti. Istovremeno se pitamo zašto smo prazni, zašto nema radosti, zašto nam molitva izgleda nemoćno. Odgovor na tu gordu nedoumicu daje kratka, ali oštra pouka starca Josifa Isihaste, atonskog podvižnika čije su reči i danas lek za rasejanu savest.
- Kada se čovek pokaje, blagodat mu se odmah približava. Onaj koji traži od Gospoda blagodat mora da trpi teskobu, iskušenja, bez obzira na to kako ona dolaze. Ako negoduje i ne pokaže trpljenje, blagodat neće doći, njegove vrline se neće usavršavati i neće se udostojiti nikakvih darova - kaže jedna od pouka starca Josifa Isihaste.
Ovim rečima starac bez oklevanja postavlja granicu između želje i ostvarenja. Pokajanje otvara vrata, ali kroz njih se ne prolazi bez bola. U pravoslavnom iskustvu, blagodat nije odgovor na spoljašnje reči, već na unutrašnji lom, na priznavanje sopstvene slabosti i spremnost da se ona iznese pred Boga bez pravdanja.
Starac Josif bez uvijanja razotkriva jednu od najvećih zabluda savremenog čoveka: želju da se duhovni plodovi dobiju bez unutrašnje borbe. Pokajanje, kaže on, odmah privlači blagodat. Ali između želje i dara stoji krst trpljenja. Teskoba nije znak da nas je Bog ostavio, već da smo pozvani na dublju veru. Iskušenja ne dolaze kao kazna, već kao mera naše duhovne zrelosti. Negodovanje prekida tok blagodatne sile, jer u njemu nema poverenja. Bez trpljenja, vrline ostaju kao nedovršene građevine – spolja se nešto nazire, a iznutra je šuplje.
U tom sudaru želja i stvarnosti najčešće se i lomi savremeni vernik: hoće mir, ali ne i napor; hoće utehu, ali ne i ogledalo sopstvenog stanja. A upravo u tom ogledalu počinje istinska borba.
U pravoslavnom razumevanju, put ka Bogu nikada nije široka i uglačana staza. To je uzak prolaz koji se širi tek posle suza i tihe izdržljivosti. Pouka starca Josifa podseća da blagodat nije nagrada za komfor, već odgovor na istrajnost. Ko pristane da izdrži, makar i sa drhtavom nadom, taj već stoji na pragu dara.
A ko beži od svake teskobe, beži i od sopstvenog ozdravljenja. Jer teskoba nije neprijatelj vere, već često njeno najtačnije ogledalo. U tome je stroga, ali spasonosna istina ove atonske reči.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 279 (1,8-14)
8. A znamo da je zakon dobar ako ga ko pravilno upotrebljava. 9. Znajući to da zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, oceubice i materoubice, krvnike, 10. Bludnike, muželožnike, ljudokradice, lažljivce, krivokletnike, i ako je što drugo protivno zdravoj nauci,
11. Prema jevanđelju slave blaženoga Boga, koje je meni povereno. 12. I zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi dade moć, što me za verna primi, postavivši na služenje 13. Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik, ali bih pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u neverovanju; 14. Ali se još više umnoži blagodat Gospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu.
Jevanđelje po Luki, začalo 77. (14,25-35)
25. Iđaše pak s njime mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im: 26. „Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svog, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik. 27. I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. 28. Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, ne sedne najpre da proračuna izdatke, da li može dovršiti? 29. Da ne bi, kad postavi temelj pa ne mogne dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati.
30. Govoreći: 'Ovaj čovek poče zidati, pa ne može da dovrši.' 31. Ili koji car, kad pođe u rat da se sukobi sa drugim carem, ne sedne najpre i ne posavjetuje se da li je moćan sresti sa deset hiljada onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32. Ako li nije, on pošalje izaslanstvo dok je onaj još daleko i moli za mir. 33. Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik. 34. So je dobra, ali ako i so obljutavi, čime će se osoliti? 35. Nije pogodna ni za zemlj
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
Posle trijumfa u Beogradskoj areni i osvajanja titule prvaka Evrope, reprezentativci Srbije posetili su patrijarha srpskog Porfirija - u susretu koji nije bio o golovima, već o onome što pobeda nosi sa sobom i kada aplauzi utihnu.
