Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Ljudi sve češće odustaju čim se pojavi prva prepreka. Tražimo mir, tražimo olakšanje, a bežimo od svake neprijatnosti. Istovremeno se pitamo zašto smo prazni, zašto nema radosti, zašto nam molitva izgleda nemoćno. Odgovor na tu gordu nedoumicu daje kratka, ali oštra pouka starca Josifa Isihaste, atonskog podvižnika čije su reči i danas lek za rasejanu savest.
- Kada se čovek pokaje, blagodat mu se odmah približava. Onaj koji traži od Gospoda blagodat mora da trpi teskobu, iskušenja, bez obzira na to kako ona dolaze. Ako negoduje i ne pokaže trpljenje, blagodat neće doći, njegove vrline se neće usavršavati i neće se udostojiti nikakvih darova - kaže jedna od pouka starca Josifa Isihaste.
Ovim rečima starac bez oklevanja postavlja granicu između želje i ostvarenja. Pokajanje otvara vrata, ali kroz njih se ne prolazi bez bola. U pravoslavnom iskustvu, blagodat nije odgovor na spoljašnje reči, već na unutrašnji lom, na priznavanje sopstvene slabosti i spremnost da se ona iznese pred Boga bez pravdanja.
Starac Josif bez uvijanja razotkriva jednu od najvećih zabluda savremenog čoveka: želju da se duhovni plodovi dobiju bez unutrašnje borbe. Pokajanje, kaže on, odmah privlači blagodat. Ali između želje i dara stoji krst trpljenja. Teskoba nije znak da nas je Bog ostavio, već da smo pozvani na dublju veru. Iskušenja ne dolaze kao kazna, već kao mera naše duhovne zrelosti. Negodovanje prekida tok blagodatne sile, jer u njemu nema poverenja. Bez trpljenja, vrline ostaju kao nedovršene građevine – spolja se nešto nazire, a iznutra je šuplje.
U tom sudaru želja i stvarnosti najčešće se i lomi savremeni vernik: hoće mir, ali ne i napor; hoće utehu, ali ne i ogledalo sopstvenog stanja. A upravo u tom ogledalu počinje istinska borba.
U pravoslavnom razumevanju, put ka Bogu nikada nije široka i uglačana staza. To je uzak prolaz koji se širi tek posle suza i tihe izdržljivosti. Pouka starca Josifa podseća da blagodat nije nagrada za komfor, već odgovor na istrajnost. Ko pristane da izdrži, makar i sa drhtavom nadom, taj već stoji na pragu dara.
A ko beži od svake teskobe, beži i od sopstvenog ozdravljenja. Jer teskoba nije neprijatelj vere, već često njeno najtačnije ogledalo. U tome je stroga, ali spasonosna istina ove atonske reči.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 279 (1,8-14)
8. A znamo da je zakon dobar ako ga ko pravilno upotrebljava. 9. Znajući to da zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, oceubice i materoubice, krvnike, 10. Bludnike, muželožnike, ljudokradice, lažljivce, krivokletnike, i ako je što drugo protivno zdravoj nauci,
11. Prema jevanđelju slave blaženoga Boga, koje je meni povereno. 12. I zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi dade moć, što me za verna primi, postavivši na služenje 13. Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik, ali bih pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u neverovanju; 14. Ali se još više umnoži blagodat Gospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu.
Jevanđelje po Luki, začalo 77. (14,25-35)
25. Iđaše pak s njime mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im: 26. „Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svog, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik. 27. I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. 28. Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, ne sedne najpre da proračuna izdatke, da li može dovršiti? 29. Da ne bi, kad postavi temelj pa ne mogne dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati.
30. Govoreći: 'Ovaj čovek poče zidati, pa ne može da dovrši.' 31. Ili koji car, kad pođe u rat da se sukobi sa drugim carem, ne sedne najpre i ne posavjetuje se da li je moćan sresti sa deset hiljada onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32. Ako li nije, on pošalje izaslanstvo dok je onaj još daleko i moli za mir. 33. Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik. 34. So je dobra, ali ako i so obljutavi, čime će se osoliti? 35. Nije pogodna ni za zemlj
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
