Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.
Reč amanet među pravoslavnim hrišćanima označava poslednju želju preminule osobe u vezi sa nečim dragocenim što treba da se prenese na buduće generacije.
U savremenom srpskom jeziku ona označava obavezu ili zadatak koji je neko poverio drugoj osobi, a povezano je sa terminima poverenja i nasleđa. U osnovi, to je poverenje koje neko ostavlja da se nešto ispuni ili da se izvrši. Može se odnositi i na testament, pisani zapis u kojem neko nešto ostavlja ili poverava drugoj osobi, ili na nešto dragoceno što se prenosi kao nasleđe.
Etimološki, amanet potiče od turske reči emanet, koja je izvedena od arapskog aman, što znači "sigurnost" ili "zaštita". U arapskom kontekstu, aman je označavao zaštitu, a kroz turski je postao povezano sa zadatkom ili obećanjem.
U muslimanskoj tradiciji, amanet je označavao poverenje u vezi sa imovinom, novcem ili važnim zadacima, a osoba kojoj je povereno nešto nije smela prekršiti to poverenje.
Takođe, tokom osmanske vladavine na Balkanu, amanet je bio povezan sa vernošću, lojalnošću i odgovornošću.
Pod vlašću Turaka je i ušla u naš jezik i najčešće se, kao što smo rekli, upotreblja u kontektu poslednje pokojnikove želje.
Postavlja se pitanje da li je ostavljanje ameneta u skladu sa pravilima SPC i na sajtu Eparhije autrijsko-švajcarske nalazimo da jeste.
- Amanet je zaveštanje ili testament. Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno. Obično to radi otac kada umire. On tada ostavlja svojoj porodici izvesne savete, uputstva, želje i naredbe. Sve je to amanet. Amanet roditelja se u našem narodu duboko poštuje. To je kada je amanet u skladu sa hrišćanskim moralom - kaže se i navodi u kojem slučaju on se ne mora poštovati:
- Međutim, ako je amanet uperen protiv nekoga ili na štetu nekoga, on se ne mora poštovati i ispunjavati. Najbolje je tada, posavetovati se sa sveštenikom.
Pobožna osoba posti, sprovodi molitvena i razna druga “pravila”, ispunjava dužnosti pred Bogom, ali nema nikakav ozbiljan odnos s njim... Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti… Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je za sve vreme mučenja neprestano govorio: "Slava tebi Bože moj, slava ti!"
Shutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 18.02.2025
"BOG NEKA NAS SAČUVA OD NJIH"! Atanasije Limasolski kaže da nema većih vragova od "pobožnih ljudi", a evo i zašto
Duhovna riznica
10:32 | 19.02.2025
VRADŽBINAMA IZLOŽEN SVE VEĆI BROJ LJUDI, VAPE U CRKVI ZA POMOĆ: Sveštenik Georgije kaže da se na ovu grupu krštenih prosto lepe
Praznici i sveci
00:01 | 20.02.2025
MOLITVOM LEČIO SVAKU BOLEST: Danas je Sveti Partenije!
Praznici i sveci
00:01 | 21.02.2025
ODBACIO I BOGATSTVO I MOĆ DA BI POSTAO HRIŠĆANIN: Danas je Sveti Teodor Stratilat
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
