Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.
Reč amanet među pravoslavnim hrišćanima označava poslednju želju preminule osobe u vezi sa nečim dragocenim što treba da se prenese na buduće generacije.
U savremenom srpskom jeziku ona označava obavezu ili zadatak koji je neko poverio drugoj osobi, a povezano je sa terminima poverenja i nasleđa. U osnovi, to je poverenje koje neko ostavlja da se nešto ispuni ili da se izvrši. Može se odnositi i na testament, pisani zapis u kojem neko nešto ostavlja ili poverava drugoj osobi, ili na nešto dragoceno što se prenosi kao nasleđe.
Etimološki, amanet potiče od turske reči emanet, koja je izvedena od arapskog aman, što znači "sigurnost" ili "zaštita". U arapskom kontekstu, aman je označavao zaštitu, a kroz turski je postao povezano sa zadatkom ili obećanjem.
U muslimanskoj tradiciji, amanet je označavao poverenje u vezi sa imovinom, novcem ili važnim zadacima, a osoba kojoj je povereno nešto nije smela prekršiti to poverenje.
Takođe, tokom osmanske vladavine na Balkanu, amanet je bio povezan sa vernošću, lojalnošću i odgovornošću.
Pod vlašću Turaka je i ušla u naš jezik i najčešće se, kao što smo rekli, upotreblja u kontektu poslednje pokojnikove želje.
Postavlja se pitanje da li je ostavljanje ameneta u skladu sa pravilima SPC i na sajtu Eparhije autrijsko-švajcarske nalazimo da jeste.
- Amanet je zaveštanje ili testament. Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno. Obično to radi otac kada umire. On tada ostavlja svojoj porodici izvesne savete, uputstva, želje i naredbe. Sve je to amanet. Amanet roditelja se u našem narodu duboko poštuje. To je kada je amanet u skladu sa hrišćanskim moralom - kaže se i navodi u kojem slučaju on se ne mora poštovati:
- Međutim, ako je amanet uperen protiv nekoga ili na štetu nekoga, on se ne mora poštovati i ispunjavati. Najbolje je tada, posavetovati se sa sveštenikom.
Pobožna osoba posti, sprovodi molitvena i razna druga “pravila”, ispunjava dužnosti pred Bogom, ali nema nikakav ozbiljan odnos s njim... Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti… Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je za sve vreme mučenja neprestano govorio: "Slava tebi Bože moj, slava ti!"
Shutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 18.02.2025
"BOG NEKA NAS SAČUVA OD NJIH"! Atanasije Limasolski kaže da nema većih vragova od "pobožnih ljudi", a evo i zašto
Duhovna riznica
10:32 | 19.02.2025
VRADŽBINAMA IZLOŽEN SVE VEĆI BROJ LJUDI, VAPE U CRKVI ZA POMOĆ: Sveštenik Georgije kaže da se na ovu grupu krštenih prosto lepe
Praznici i sveci
00:01 | 20.02.2025
MOLITVOM LEČIO SVAKU BOLEST: Danas je Sveti Partenije!
Praznici i sveci
00:01 | 21.02.2025
ODBACIO I BOGATSTVO I MOĆ DA BI POSTAO HRIŠĆANIN: Danas je Sveti Teodor Stratilat
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
