printskrin youtube/ Bokina kuhinjaU slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Kolač se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica i doda mu osveštanu vodu.
Za proslavljanje sveca zašiitnika, odnosnu krsnu slavu, sa crkvenog stanovišta potrebne su samo četiri stvari - slavska sveća, žito, vino i naravno - savski kolač.
On se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica. Ono što bi trebalo da se zna jeste da se slavski kolač pravi od čistog pšeničnog brašna, da se zakuvava sa vodom i obavezno mu se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Međutim, današnje domaćice u mrsni slavski kolač, kako bi bio ukusniji, dodaju i mleko i jaja.
Posle sečenja slavskog kolača, on se seče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Mi vam donosimo recept za slavski kolač, koji može biti mrsni ili posni u zavisnosti kada pada krsna slva.
Glavna razlika između posnog i mrsnog slavskog kolača je ta što u sastav posnog ne ulaze jaja i mleko. Međutim, i bez sastojaka životinjskog porekla, posni slavski kolač može biti podjednako ukusan.
Najmekši posni slavski kolač sadrži sledeće sastojke:
- 500g brašna T-400
- Jedna šolja osveštane vode
- ½ kocke kvasca – suvog ili svežeg
- 1 kašičica šećera
- 2 kašičice soli
- 4 kašike ulja
Način pripreme:
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
Slavski kolač
U pola šolje mlake osveštane vode rastopite kvasac i dodajte šećer, 2 kašike ulja i kašiku brašna. Sjedinjenu smesu ostavite na toplom da naraste. Kada smesa naraste, dodajte preostalo brašno, kašičicu soli, pola šolje vode i 2 kašike ulja. Umesite testo, kako bi se sve sjedinilo, pokrijte tkaninom i ostavite da još malo odstoji.
Premesite testo, stavite ga u posudu ili kalup premazan uljem, dodajte ukrase po želji i ubacite u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pecite kolač 15 minuta. Nakon toga je potrebno da smanjite temperaturu rerne na 180 stepeni i pečete još tridesetak minuta, u zavisnosti od njegove veličine. Kada izvadite kolač iz rerne, premažite ga osveštanom vodom i ostavite da se ohladi.
Kako napravite testo za ukrase
Priprema testa za dekoraciju nije nimalo teška.Trebalo bi dobro izmešati gustin, brašno i so i u smesu dodati 100 mililitara hladne vode. Ptom bi smesu trebalo dobro izmutiti viljuškom dok se masa potpuno ne ujednači. Ako se pojave grudvice, u smesu bi trebalo dodati malo vode kako bi se razredile.
Sastojci koji su vam potrebni za testo za ukrase:
200 g brašna T-400
100 g gustina
1 kašika soli
100-200 ml hladne vode
Recept za mrsni slavski kolač
Ukoliko vam slava nije za vreme posta, možete praviti mrsni kolač za slavu, koji sadrži namirnice životinjskog porekla.
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
U slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Potrebni sastojci:
- 0,5 l mleka
- 700 g brašna T-400
- osveštana voda
- 100 g putera
- 2 jaja
- ½ kocke kvasca
- 1 kašičica šećera
- 1 kašičica soli
- 2 kašike suncokretovog ulja
Način pripreme slavskog kolača:
Zagrejte mleko tako da bude mlako, u njega dodajte pola kocke kvasca, kašičicu soli, kašičicu šećera i 2 kašike suncokretovog ulja i ostavite na toplom mestu da naraste. Kada kvasac dovoljno naraste u njega postepeno dodajte 500g brašna, istopljeni puter i jedno jaje i mešajte dok ne dobijete sjedinjenu smesu.
Smesu ostavite da naraste, a zatim je premesite i dodajte ostatak brašna kako se testo ne bi zalepilo za posudu. Zatim premažite uljem dno šerpe ili kalupa u kojem planirate da pečete slavski kolač i stavite testo u kalup. Premažite testo osveštanom vodicom, nalepite ukrase koje ste prethodno napravili, premažite kolač preostalim jajetom i izbockajte ga iglom.
Kolač je potrebno peći u rerni zagrejanoj na 180 steleni oko 45 minuta, a čim ga ispečete potrebno je da ga premažete osveštanom vodom u koju ste prethodno stavili prsohvat šećera. Na taj način kolač će dobiti površinski sjaj.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih.
Sveti Teofan naglašava da se bez Božje pomoći teško postiže stvarni uspeh, i to ne samo u duhovnom smislu, već i u svakodnevnom životu. Kada se oslanjamo samo na sopstvene snage, često se suočavamo sa neuspehom. Međutim, kada se povežemo s Gospodom i tražimo Njegovu pomoć, naš trud može doneti plodove. On takođe upozorava na opasnost od spoljašnjeg izgleda dobrih dela koja, bez Božje blagoslova, ne nose pravu vrednost. U suštini, on poziva ljude da prepoznaju značaj duhovne povezanosti s Bogom kako bi njihov trud imao stvarnu težinu i smisao.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
