printskrin youtube/ Bokina kuhinjaU slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Kolač se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica i doda mu osveštanu vodu.
Za proslavljanje sveca zašiitnika, odnosnu krsnu slavu, sa crkvenog stanovišta potrebne su samo četiri stvari - slavska sveća, žito, vino i naravno - savski kolač.
On se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica. Ono što bi trebalo da se zna jeste da se slavski kolač pravi od čistog pšeničnog brašna, da se zakuvava sa vodom i obavezno mu se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Međutim, današnje domaćice u mrsni slavski kolač, kako bi bio ukusniji, dodaju i mleko i jaja.
Posle sečenja slavskog kolača, on se seče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Mi vam donosimo recept za slavski kolač, koji može biti mrsni ili posni u zavisnosti kada pada krsna slva.
Glavna razlika između posnog i mrsnog slavskog kolača je ta što u sastav posnog ne ulaze jaja i mleko. Međutim, i bez sastojaka životinjskog porekla, posni slavski kolač može biti podjednako ukusan.
Najmekši posni slavski kolač sadrži sledeće sastojke:
- 500g brašna T-400
- Jedna šolja osveštane vode
- ½ kocke kvasca – suvog ili svežeg
- 1 kašičica šećera
- 2 kašičice soli
- 4 kašike ulja
Način pripreme:
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
Slavski kolač
U pola šolje mlake osveštane vode rastopite kvasac i dodajte šećer, 2 kašike ulja i kašiku brašna. Sjedinjenu smesu ostavite na toplom da naraste. Kada smesa naraste, dodajte preostalo brašno, kašičicu soli, pola šolje vode i 2 kašike ulja. Umesite testo, kako bi se sve sjedinilo, pokrijte tkaninom i ostavite da još malo odstoji.
Premesite testo, stavite ga u posudu ili kalup premazan uljem, dodajte ukrase po želji i ubacite u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pecite kolač 15 minuta. Nakon toga je potrebno da smanjite temperaturu rerne na 180 stepeni i pečete još tridesetak minuta, u zavisnosti od njegove veličine. Kada izvadite kolač iz rerne, premažite ga osveštanom vodom i ostavite da se ohladi.
Kako napravite testo za ukrase
Priprema testa za dekoraciju nije nimalo teška.Trebalo bi dobro izmešati gustin, brašno i so i u smesu dodati 100 mililitara hladne vode. Ptom bi smesu trebalo dobro izmutiti viljuškom dok se masa potpuno ne ujednači. Ako se pojave grudvice, u smesu bi trebalo dodati malo vode kako bi se razredile.
Sastojci koji su vam potrebni za testo za ukrase:
200 g brašna T-400
100 g gustina
1 kašika soli
100-200 ml hladne vode
Recept za mrsni slavski kolač
Ukoliko vam slava nije za vreme posta, možete praviti mrsni kolač za slavu, koji sadrži namirnice životinjskog porekla.
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
U slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Potrebni sastojci:
- 0,5 l mleka
- 700 g brašna T-400
- osveštana voda
- 100 g putera
- 2 jaja
- ½ kocke kvasca
- 1 kašičica šećera
- 1 kašičica soli
- 2 kašike suncokretovog ulja
Način pripreme slavskog kolača:
Zagrejte mleko tako da bude mlako, u njega dodajte pola kocke kvasca, kašičicu soli, kašičicu šećera i 2 kašike suncokretovog ulja i ostavite na toplom mestu da naraste. Kada kvasac dovoljno naraste u njega postepeno dodajte 500g brašna, istopljeni puter i jedno jaje i mešajte dok ne dobijete sjedinjenu smesu.
Smesu ostavite da naraste, a zatim je premesite i dodajte ostatak brašna kako se testo ne bi zalepilo za posudu. Zatim premažite uljem dno šerpe ili kalupa u kojem planirate da pečete slavski kolač i stavite testo u kalup. Premažite testo osveštanom vodicom, nalepite ukrase koje ste prethodno napravili, premažite kolač preostalim jajetom i izbockajte ga iglom.
Kolač je potrebno peći u rerni zagrejanoj na 180 steleni oko 45 minuta, a čim ga ispečete potrebno je da ga premažete osveštanom vodom u koju ste prethodno stavili prsohvat šećera. Na taj način kolač će dobiti površinski sjaj.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih.
Sveti Teofan naglašava da se bez Božje pomoći teško postiže stvarni uspeh, i to ne samo u duhovnom smislu, već i u svakodnevnom životu. Kada se oslanjamo samo na sopstvene snage, često se suočavamo sa neuspehom. Međutim, kada se povežemo s Gospodom i tražimo Njegovu pomoć, naš trud može doneti plodove. On takođe upozorava na opasnost od spoljašnjeg izgleda dobrih dela koja, bez Božje blagoslova, ne nose pravu vrednost. U suštini, on poziva ljude da prepoznaju značaj duhovne povezanosti s Bogom kako bi njihov trud imao stvarnu težinu i smisao.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
