printskrin youtube/ Bokina kuhinjaU slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Kolač se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica i doda mu osveštanu vodu.
Za proslavljanje sveca zašiitnika, odnosnu krsnu slavu, sa crkvenog stanovišta potrebne su samo četiri stvari - slavska sveća, žito, vino i naravno - savski kolač.
On se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica. Ono što bi trebalo da se zna jeste da se slavski kolač pravi od čistog pšeničnog brašna, da se zakuvava sa vodom i obavezno mu se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Međutim, današnje domaćice u mrsni slavski kolač, kako bi bio ukusniji, dodaju i mleko i jaja.
Posle sečenja slavskog kolača, on se seče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Mi vam donosimo recept za slavski kolač, koji može biti mrsni ili posni u zavisnosti kada pada krsna slva.
Glavna razlika između posnog i mrsnog slavskog kolača je ta što u sastav posnog ne ulaze jaja i mleko. Međutim, i bez sastojaka životinjskog porekla, posni slavski kolač može biti podjednako ukusan.
Najmekši posni slavski kolač sadrži sledeće sastojke:
- 500g brašna T-400
- Jedna šolja osveštane vode
- ½ kocke kvasca – suvog ili svežeg
- 1 kašičica šećera
- 2 kašičice soli
- 4 kašike ulja
Način pripreme:
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
Slavski kolač
U pola šolje mlake osveštane vode rastopite kvasac i dodajte šećer, 2 kašike ulja i kašiku brašna. Sjedinjenu smesu ostavite na toplom da naraste. Kada smesa naraste, dodajte preostalo brašno, kašičicu soli, pola šolje vode i 2 kašike ulja. Umesite testo, kako bi se sve sjedinilo, pokrijte tkaninom i ostavite da još malo odstoji.
Premesite testo, stavite ga u posudu ili kalup premazan uljem, dodajte ukrase po želji i ubacite u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pecite kolač 15 minuta. Nakon toga je potrebno da smanjite temperaturu rerne na 180 stepeni i pečete još tridesetak minuta, u zavisnosti od njegove veličine. Kada izvadite kolač iz rerne, premažite ga osveštanom vodom i ostavite da se ohladi.
Kako napravite testo za ukrase
Priprema testa za dekoraciju nije nimalo teška.Trebalo bi dobro izmešati gustin, brašno i so i u smesu dodati 100 mililitara hladne vode. Ptom bi smesu trebalo dobro izmutiti viljuškom dok se masa potpuno ne ujednači. Ako se pojave grudvice, u smesu bi trebalo dodati malo vode kako bi se razredile.
Sastojci koji su vam potrebni za testo za ukrase:
200 g brašna T-400
100 g gustina
1 kašika soli
100-200 ml hladne vode
Recept za mrsni slavski kolač
Ukoliko vam slava nije za vreme posta, možete praviti mrsni kolač za slavu, koji sadrži namirnice životinjskog porekla.
printskrin youtube/ Bokina kuhinja
U slavski kolač se obavezno dodaje osveštana voda
Potrebni sastojci:
- 0,5 l mleka
- 700 g brašna T-400
- osveštana voda
- 100 g putera
- 2 jaja
- ½ kocke kvasca
- 1 kašičica šećera
- 1 kašičica soli
- 2 kašike suncokretovog ulja
Način pripreme slavskog kolača:
Zagrejte mleko tako da bude mlako, u njega dodajte pola kocke kvasca, kašičicu soli, kašičicu šećera i 2 kašike suncokretovog ulja i ostavite na toplom mestu da naraste. Kada kvasac dovoljno naraste u njega postepeno dodajte 500g brašna, istopljeni puter i jedno jaje i mešajte dok ne dobijete sjedinjenu smesu.
Smesu ostavite da naraste, a zatim je premesite i dodajte ostatak brašna kako se testo ne bi zalepilo za posudu. Zatim premažite uljem dno šerpe ili kalupa u kojem planirate da pečete slavski kolač i stavite testo u kalup. Premažite testo osveštanom vodicom, nalepite ukrase koje ste prethodno napravili, premažite kolač preostalim jajetom i izbockajte ga iglom.
Kolač je potrebno peći u rerni zagrejanoj na 180 steleni oko 45 minuta, a čim ga ispečete potrebno je da ga premažete osveštanom vodom u koju ste prethodno stavili prsohvat šećera. Na taj način kolač će dobiti površinski sjaj.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih.
Sveti Teofan naglašava da se bez Božje pomoći teško postiže stvarni uspeh, i to ne samo u duhovnom smislu, već i u svakodnevnom životu. Kada se oslanjamo samo na sopstvene snage, često se suočavamo sa neuspehom. Međutim, kada se povežemo s Gospodom i tražimo Njegovu pomoć, naš trud može doneti plodove. On takođe upozorava na opasnost od spoljašnjeg izgleda dobrih dela koja, bez Božje blagoslova, ne nose pravu vrednost. U suštini, on poziva ljude da prepoznaju značaj duhovne povezanosti s Bogom kako bi njihov trud imao stvarnu težinu i smisao.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
