Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
U toplini porodičnog doma, uz miris sveže pečenog kolača, čuvaju se uspomene koje se prenose s kolena na koleno. Među njima posebno mesto zauzima mramorni kolač – jednostavan, a ipak pun ljubavi i tradicije. Često je donosio dodatnu radost na trpezu na veće praznike. Ovaj starinski recept, rukom zabeležen u bakinoj svesci, svedok je vremena kada su se slatkiši pravili iz srca, merili kašikama i šoljicama, i kada je svaki zalogaj bio više od ukusa – bio je deo porodične molitve i zajedništva.
Svetlo i tamno testo nežno se prepliću u vizuelnom podsećanju na mermer, ali i na životne kontraste, dok miris kakaa i domaćih jaja podseća na tople ruke naših predaka, koji su verom i strpljenjem utkali radost u svakodnevicu. Danas, i dalje, ovaj kolač spaja generacije – bilo uz popodnevnu kafu, bilo kao sladak deo praznične trpeze – i podseća nas da su najlepši recepti oni čuvani rukom i ljubavlju.
Sastojci:
5 jaja
15 kašika šećera
15 kašika brašna
15 kašika jogurta ili mleka
12 kašika ulja
1 prašak za pecivo ili 1 mala kašičica sode bikarbone
nekoliko kašika kakaa u prahu, po želji
šećer u prahu za posipanje
Shutterstock/Ahanov Michael
Mramorni kolač po bakinom receptu uvek mora da uspe
Priprema:
Odvojite belanca od žumanaca i umutite čvrst sneg od belanaca i šećera. Dodajte žumanca, ulje, jogurt (ili mleko) i brašno pomešano sa praškom za pecivo. U podmazan i brašnom posut pleh sipajte polovinu smese, pa prelijte drugom polovinom u koju ste dodali kakao. Pecite na 200 °C oko 20 minuta. Gotov kolač pospite šećerom u prahu i secite na kocke.
Savet:
Koristite sveže i kvalitetne sastojke, posebno jaja, jer daju kolaču potrebnu strukturu i mekoću. Jogurt ili mleko čine testo sočnijim – jogurt daje blagu kiselost i dodatnu mekoću, dok mleko čini testo lakšim. Ulje se koristi umesto maslaca kako bi kolač ostao mekan duže vreme. Možete koristiti suncokretovo ili blago maslinovo ulje. Kakao u prahu je ključan za mramorni efekat – birajte kvalitetan kakao za intenzivniji ukus.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
