Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
U toplini porodičnog doma, uz miris sveže pečenog kolača, čuvaju se uspomene koje se prenose s kolena na koleno. Među njima posebno mesto zauzima mramorni kolač – jednostavan, a ipak pun ljubavi i tradicije. Često je donosio dodatnu radost na trpezu na veće praznike. Ovaj starinski recept, rukom zabeležen u bakinoj svesci, svedok je vremena kada su se slatkiši pravili iz srca, merili kašikama i šoljicama, i kada je svaki zalogaj bio više od ukusa – bio je deo porodične molitve i zajedništva.
Svetlo i tamno testo nežno se prepliću u vizuelnom podsećanju na mermer, ali i na životne kontraste, dok miris kakaa i domaćih jaja podseća na tople ruke naših predaka, koji su verom i strpljenjem utkali radost u svakodnevicu. Danas, i dalje, ovaj kolač spaja generacije – bilo uz popodnevnu kafu, bilo kao sladak deo praznične trpeze – i podseća nas da su najlepši recepti oni čuvani rukom i ljubavlju.
Sastojci:
5 jaja
15 kašika šećera
15 kašika brašna
15 kašika jogurta ili mleka
12 kašika ulja
1 prašak za pecivo ili 1 mala kašičica sode bikarbone
nekoliko kašika kakaa u prahu, po želji
šećer u prahu za posipanje
Shutterstock/Ahanov Michael
Mramorni kolač po bakinom receptu uvek mora da uspe
Priprema:
Odvojite belanca od žumanaca i umutite čvrst sneg od belanaca i šećera. Dodajte žumanca, ulje, jogurt (ili mleko) i brašno pomešano sa praškom za pecivo. U podmazan i brašnom posut pleh sipajte polovinu smese, pa prelijte drugom polovinom u koju ste dodali kakao. Pecite na 200 °C oko 20 minuta. Gotov kolač pospite šećerom u prahu i secite na kocke.
Savet:
Koristite sveže i kvalitetne sastojke, posebno jaja, jer daju kolaču potrebnu strukturu i mekoću. Jogurt ili mleko čine testo sočnijim – jogurt daje blagu kiselost i dodatnu mekoću, dok mleko čini testo lakšim. Ulje se koristi umesto maslaca kako bi kolač ostao mekan duže vreme. Možete koristiti suncokretovo ili blago maslinovo ulje. Kakao u prahu je ključan za mramorni efekat – birajte kvalitetan kakao za intenzivniji ukus.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
