Druga slava manastira Svetog Arhangela Gavrila privukla verne iz okoline i šire, uz dirljive besede, pevanje poja i zajednički slavski ručak, dok Sveti Kirijak blagosilja svakoga ko kroči u svetinju.
U 18. nedelju po Duhovima, manastir Svetog arhangela Gavrila – Voljavča bio je ispunjen molitvom i duhovnom radošću povodom Miholjdana, kada se naša Crkva seća Svetog Kirijaka Otšelnika. Ovaj ugodnik Božiji, čiji deo moštiju čuva voljavčka obitelj, proslavljen je kao druga slava manastira, a verni narod iz okolnih mesta i šire došao je da učestvuje u bogosluženju i evharistijskom sabranju.
Svetu Liturgiju služio je arhijerejski namesnik oplenački protojerej–stavrofor Miladin Mihailović, uz sasluženje protonamesnika Slobodana Radivojevića, Nikole Ilića i đakona Stevana Ilića. Pojali su članovi pevačkog društva „Srbski pravoslavni pojci“ iz Beograda, svojim čistim glasovima oplemenjujući molitvu i stvarajući duboku duhovnu atmosferu.
Nakon čitanja odlomka iz Jevanđelja koje opisuje bogati ribolov (Luka 5, 1-11. Zač. 17.), đakon Stevan Ilić održao je besedu. Istakao je da je svima korisno da spoznaju kako bez Boga nijedno delo čoveka nije potpuno, pa makar se trudili koliko god želeli, kao što su učinili Simon, Jakov i Jovan. Susret sa istinitim Bogom otkriva čoveku njegovu grešnost, a ta spoznaja vodi ka pokajanju i susretu sa Hristom koji preporođava.
Verni narod ovog kraja i okolnih mesta, sa velikom pobožnošću, pričestio se Svetim Tajnama Hristovim, učestvujući u istinskom evharistijskom zajedništvu. Nakon zaamvone molitve, osvećeni su slavski darovi, a potom je presečen i slavski kolač, simbol duhovnog bratstva i jedinstva u veri.
Sabranje je potom nastavljeno u manastirskoj trpezariji, gde su slavsku gozbu pripremile nastojateljnica manastira, mati Evgenija, monahinja Kirijakija, uz pomoć vernog naroda ovog kraja. Ljubavlju i trudom, svi su učestvovali u zajedničkoj trpezi, potvrđujući lepotu i snagu crkvenog zajedništva, gde se molitva i delo, vera i deljenje hrane stapaju u jedno.
Miholjdan u Voljavči još jednom je pokazao kako monaški duh, sveta tradicija i verni narod grade most između neba i zemlje, a Sveti Kirijak Otšelnik svojim primerom podseća svakoga da je molitva, pokajanje i ljubav prema Bogu put istinskog preporođenja.
U manastiru posvećenom Svetom Pantelejmonu, vladika Pahomije služio je liturgiju, a litija, osvećenje slavskog kolača i beseda o milosrđu svetitelja ispunili su praznik radošću i molitvom.
Na južnim padinama Venčaca, manastir Brezovac, osnovan pre više od pet vekova, postao je dom novog hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici, a ceo kraj proslavio istorijski događaj.
S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir.
Devedeset i jedna godina nakon atentata u Marseju, verni narod, potomci kraljevske porodice i učenici iz Topole okupili su se pod svodovima svetinje da se pomole za pokoj duše kralja Aleksandra
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Druga slava manastira Svetog Arhangela Gavrila privukla verne iz okoline i šire, uz dirljive besede, pevanje poja i zajednički slavski ručak, dok Sveti Kirijak blagosilja svakoga ko kroči u svetinju.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Devedeset i jedna godina nakon atentata u Marseju, verni narod, potomci kraljevske porodice i učenici iz Topole okupili su se pod svodovima svetinje da se pomole za pokoj duše kralja Aleksandra
Natpisi "4. korpus" i "1981", ispisani na zidu uz sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, Generalni konzulat Srbije i kulturne institucije, izazvali su talas zabrinutosti i pozive da se počinioci što pre pronađu.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
