Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice (ili Zadušni dani) predstavljaju posebne trenutke u kojima se sećamo naših preminulih i molimo za njih. Kako ističu u Eparhiji šumadijskoj:
– U pravoslavnoj crkvi zadušni dani osvežavaju i jačaju našu svest da smo mi i naši umrli hrišćani – rođaci, jedan nedeljivi živi organizam, jedna ista živa Crkva. Naša je dužnost da se tih zadušnih dana molimo u hramovima i na pokojištima (grobljima), a isto tako i da činimo milostinju za duše umrlih, s dubokim uverenjem da će Bog primiti prinošenja za pokoj duša onih kojima su namenjena.
Ovi posebni dani služe kao podsećanje da život Crkve ne prestaje smrću, već se nastavlja kroz molitve, dobročinstva i sećanje na one koji su pre nas prešli u večnost. Vernici obično posećuju crkve i groblja, pale sveće i donose koljivo, sa dubokim uverenjem da će njihove molitve biti prihvaćene za pokoj duša.
U drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, Zadušnice se obeležavaju pod različitim nazivima i u različitim terminima.
U Ruskoj pravoslavnoj crkvi, Roditeljska subota označava posebne subote posvećene pomenu preminulih. Obeležavaju se tokom godine nekoliko puta i predstavljaju priliku za molitve za duše preminulih, posete grobljima i obavljanje liturgijskih obreda. Roditeljske subote se održavaju pred praznik Svetog Dimitrija i pred praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Takođe, u Rusiji postoje posebni dani sećanja na preminule, poput Dana sećanja na poginule vojnike 9. maja i Dana sećanja na pravoslavne vojnike poginule za veru, cara i otadžbinu 11. septembra.
U Grčkoj pravoslavnoj crkvi, poznate su Subote duša, koje se obeležavaju dve specifične subote u crkvenom kalendaru: subota pred početak Velikog posta i subota pred praznik Svete Trojice.
U Bugarskoj pravoslavnoj crkvi, ovaj praznik se naziva slično kao u Srbiji – Zadušnica, a obeležava se četiri puta godišnje.
Velika zadusnica (Голяма задушница) – subota pre početka Velikog posta, najvažniji dan posvećen upokojenima.
Trešnja zadusnica (Черешова задушница) – subota pre Duhova, naziv potiče od perioda berbe trešanja.
Arhangelska Zadusnica (Архангелова задушница) – subota pre Dana svetog arhangela Mihaila.
Demetrijeva zadusnica (Димитрова задушница) – subota pre Dana svetog Dimitrija.
U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice se obeležavaju subotom pred praznik Svete Trojice, slično kao u Grčkoj.
Zajednička nit svih običaja je molitva za preminule, sećanje na njihove duše i činjenje milostinje u njihovu korist.
Jedan od najznačajnijih termina u crkvenom kalendaru jesu Miholjske zadušnice, koje se obeležavaju uoči praznika Svetog Kirijaka Otšelnika, u narodu poznatijeg kao Miholjdan. O njihovom poreklu i vremenu održavanja piše Dr Lazar Mirković u svojoj knjizi Heortologija:
– Za Miholjske zadušnice se ne zna ni njihov postanak ni zašto su baš vezane za dan Kirijaka Otšelnika 12. oktobra? Po Branku Cisaržu, pošto su se ove zadušnice pojavile prvi put u krajevima Karlovačke mitropolije i u Bosni, dakle u predelima koje su bile u sastavu Austrougarske, s toga rešenje ovih zadušnica treba tražiti u lokalnim prilikama. Naime, trebalo je naći u Karlovačkoj mitropoliji mesto za jesenje zadušnice.
Dr Mirković dalje objašnjava:
– Ako bismo primili mitrovdanske zadušnice od Rusa na to ne bi gledale blagonaklono austrijske vlasti. Zato se htelo vezati jesenje zadušnice za praznik Arhistratiga Mihaila 8. novembra, otuda se zovu Mihajlovske = Miholjske zadušnice. Ako bi primili ove zadušnice to bi one padale odmah iza 1. novembra, kad je Rimska crkva imala dan Svih svetih, i to bi ličilo na ugledanje na Rimsku crkvu i ta je kombinacija odbačena. I uzet je neutralan termin za jesenje zadušnice 12. oktobar po novom i 29. septembar po starom, dan Kirijaka Otšelnika (a 29. septembra rimokatolici slave Svetog arhangela Mihaila).
Ovo objašnjava i zašto se Miholjske zadušnice tradicionalno vezuju za početak oktobra, ali takođe ukazuje na duboko istorijsko i kulturno prilagođavanje crkvenih običaja, kako bi molitve za preminule bile prihvatljive u specifičnom istorijskom kontekstu.
Zadušnice, bilo letnje, Miholjske, Mitrovske ili zimske, ostaju ključni trenuci u pravoslavnoj duhovnosti. One nas podsećaju da molitva za mrtve nije samo čin tradicije, već izraz ljubavi i povezanosti živih i umrlih u Hristovoj Crkvi.
shutterstock.com/wideonet
Zadušnice u srpskoj duhovnosti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Ova praksa, iako duboko ukorenjena u narodu, često dovodi do zabune među vernicima. Protojerej Dejan Krstić nudi dublje razumevanje značaja molitve i paljenja sveća.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
