Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice (ili Zadušni dani) predstavljaju posebne trenutke u kojima se sećamo naših preminulih i molimo za njih. Kako ističu u Eparhiji šumadijskoj:
– U pravoslavnoj crkvi zadušni dani osvežavaju i jačaju našu svest da smo mi i naši umrli hrišćani – rođaci, jedan nedeljivi živi organizam, jedna ista živa Crkva. Naša je dužnost da se tih zadušnih dana molimo u hramovima i na pokojištima (grobljima), a isto tako i da činimo milostinju za duše umrlih, s dubokim uverenjem da će Bog primiti prinošenja za pokoj duša onih kojima su namenjena.
Ovi posebni dani služe kao podsećanje da život Crkve ne prestaje smrću, već se nastavlja kroz molitve, dobročinstva i sećanje na one koji su pre nas prešli u večnost. Vernici obično posećuju crkve i groblja, pale sveće i donose koljivo, sa dubokim uverenjem da će njihove molitve biti prihvaćene za pokoj duša.
U drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, Zadušnice se obeležavaju pod različitim nazivima i u različitim terminima.
U Ruskoj pravoslavnoj crkvi, Roditeljska subota označava posebne subote posvećene pomenu preminulih. Obeležavaju se tokom godine nekoliko puta i predstavljaju priliku za molitve za duše preminulih, posete grobljima i obavljanje liturgijskih obreda. Roditeljske subote se održavaju pred praznik Svetog Dimitrija i pred praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Takođe, u Rusiji postoje posebni dani sećanja na preminule, poput Dana sećanja na poginule vojnike 9. maja i Dana sećanja na pravoslavne vojnike poginule za veru, cara i otadžbinu 11. septembra.
U Grčkoj pravoslavnoj crkvi, poznate su Subote duša, koje se obeležavaju dve specifične subote u crkvenom kalendaru: subota pred početak Velikog posta i subota pred praznik Svete Trojice.
U Bugarskoj pravoslavnoj crkvi, ovaj praznik se naziva slično kao u Srbiji – Zadušnica, a obeležava se četiri puta godišnje.
Velika zadusnica (Голяма задушница) – subota pre početka Velikog posta, najvažniji dan posvećen upokojenima.
Trešnja zadusnica (Черешова задушница) – subota pre Duhova, naziv potiče od perioda berbe trešanja.
Arhangelska Zadusnica (Архангелова задушница) – subota pre Dana svetog arhangela Mihaila.
Demetrijeva zadusnica (Димитрова задушница) – subota pre Dana svetog Dimitrija.
U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice se obeležavaju subotom pred praznik Svete Trojice, slično kao u Grčkoj.
Zajednička nit svih običaja je molitva za preminule, sećanje na njihove duše i činjenje milostinje u njihovu korist.
Jedan od najznačajnijih termina u crkvenom kalendaru jesu Miholjske zadušnice, koje se obeležavaju uoči praznika Svetog Kirijaka Otšelnika, u narodu poznatijeg kao Miholjdan. O njihovom poreklu i vremenu održavanja piše Dr Lazar Mirković u svojoj knjizi Heortologija:
– Za Miholjske zadušnice se ne zna ni njihov postanak ni zašto su baš vezane za dan Kirijaka Otšelnika 12. oktobra? Po Branku Cisaržu, pošto su se ove zadušnice pojavile prvi put u krajevima Karlovačke mitropolije i u Bosni, dakle u predelima koje su bile u sastavu Austrougarske, s toga rešenje ovih zadušnica treba tražiti u lokalnim prilikama. Naime, trebalo je naći u Karlovačkoj mitropoliji mesto za jesenje zadušnice.
Dr Mirković dalje objašnjava:
– Ako bismo primili mitrovdanske zadušnice od Rusa na to ne bi gledale blagonaklono austrijske vlasti. Zato se htelo vezati jesenje zadušnice za praznik Arhistratiga Mihaila 8. novembra, otuda se zovu Mihajlovske = Miholjske zadušnice. Ako bi primili ove zadušnice to bi one padale odmah iza 1. novembra, kad je Rimska crkva imala dan Svih svetih, i to bi ličilo na ugledanje na Rimsku crkvu i ta je kombinacija odbačena. I uzet je neutralan termin za jesenje zadušnice 12. oktobar po novom i 29. septembar po starom, dan Kirijaka Otšelnika (a 29. septembra rimokatolici slave Svetog arhangela Mihaila).
Ovo objašnjava i zašto se Miholjske zadušnice tradicionalno vezuju za početak oktobra, ali takođe ukazuje na duboko istorijsko i kulturno prilagođavanje crkvenih običaja, kako bi molitve za preminule bile prihvatljive u specifičnom istorijskom kontekstu.
Zadušnice, bilo letnje, Miholjske, Mitrovske ili zimske, ostaju ključni trenuci u pravoslavnoj duhovnosti. One nas podsećaju da molitva za mrtve nije samo čin tradicije, već izraz ljubavi i povezanosti živih i umrlih u Hristovoj Crkvi.
shutterstock.com/wideonet
Zadušnice u srpskoj duhovnosti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 46:2–4 iz sure El-Ahkaf postavljaju pitanje koje odzvanja kroz vekove: da li se danas klanjamo Bogu ili sopstvenim željama, moći i tehnologiji?
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, vernici su slušali reči koje podstiču na preispitivanje u svakodnevnom životu i pozivaju na ljubav čak i prema onima koji nas mrze.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Ova praksa, iako duboko ukorenjena u narodu, često dovodi do zabune među vernicima. Protojerej Dejan Krstić nudi dublje razumevanje značaja molitve i paljenja sveća.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
Oni su odbili da prodaju svoju veru i pređu na arijansku jeres, nakon čega su osuđeni na smrt.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
