Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice (ili Zadušni dani) predstavljaju posebne trenutke u kojima se sećamo naših preminulih i molimo za njih. Kako ističu u Eparhiji šumadijskoj:
– U pravoslavnoj crkvi zadušni dani osvežavaju i jačaju našu svest da smo mi i naši umrli hrišćani – rođaci, jedan nedeljivi živi organizam, jedna ista živa Crkva. Naša je dužnost da se tih zadušnih dana molimo u hramovima i na pokojištima (grobljima), a isto tako i da činimo milostinju za duše umrlih, s dubokim uverenjem da će Bog primiti prinošenja za pokoj duša onih kojima su namenjena.
Ovi posebni dani služe kao podsećanje da život Crkve ne prestaje smrću, već se nastavlja kroz molitve, dobročinstva i sećanje na one koji su pre nas prešli u večnost. Vernici obično posećuju crkve i groblja, pale sveće i donose koljivo, sa dubokim uverenjem da će njihove molitve biti prihvaćene za pokoj duša.
U drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, Zadušnice se obeležavaju pod različitim nazivima i u različitim terminima.
U Ruskoj pravoslavnoj crkvi, Roditeljska subota označava posebne subote posvećene pomenu preminulih. Obeležavaju se tokom godine nekoliko puta i predstavljaju priliku za molitve za duše preminulih, posete grobljima i obavljanje liturgijskih obreda. Roditeljske subote se održavaju pred praznik Svetog Dimitrija i pred praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Takođe, u Rusiji postoje posebni dani sećanja na preminule, poput Dana sećanja na poginule vojnike 9. maja i Dana sećanja na pravoslavne vojnike poginule za veru, cara i otadžbinu 11. septembra.
U Grčkoj pravoslavnoj crkvi, poznate su Subote duša, koje se obeležavaju dve specifične subote u crkvenom kalendaru: subota pred početak Velikog posta i subota pred praznik Svete Trojice.
U Bugarskoj pravoslavnoj crkvi, ovaj praznik se naziva slično kao u Srbiji – Zadušnica, a obeležava se četiri puta godišnje.
Velika zadusnica (Голяма задушница) – subota pre početka Velikog posta, najvažniji dan posvećen upokojenima.
Trešnja zadusnica (Черешова задушница) – subota pre Duhova, naziv potiče od perioda berbe trešanja.
Arhangelska Zadusnica (Архангелова задушница) – subota pre Dana svetog arhangela Mihaila.
Demetrijeva zadusnica (Димитрова задушница) – subota pre Dana svetog Dimitrija.
U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Zadušnice se obeležavaju subotom pred praznik Svete Trojice, slično kao u Grčkoj.
Zajednička nit svih običaja je molitva za preminule, sećanje na njihove duše i činjenje milostinje u njihovu korist.
Jedan od najznačajnijih termina u crkvenom kalendaru jesu Miholjske zadušnice, koje se obeležavaju uoči praznika Svetog Kirijaka Otšelnika, u narodu poznatijeg kao Miholjdan. O njihovom poreklu i vremenu održavanja piše Dr Lazar Mirković u svojoj knjizi Heortologija:
– Za Miholjske zadušnice se ne zna ni njihov postanak ni zašto su baš vezane za dan Kirijaka Otšelnika 12. oktobra? Po Branku Cisaržu, pošto su se ove zadušnice pojavile prvi put u krajevima Karlovačke mitropolije i u Bosni, dakle u predelima koje su bile u sastavu Austrougarske, s toga rešenje ovih zadušnica treba tražiti u lokalnim prilikama. Naime, trebalo je naći u Karlovačkoj mitropoliji mesto za jesenje zadušnice.
Dr Mirković dalje objašnjava:
– Ako bismo primili mitrovdanske zadušnice od Rusa na to ne bi gledale blagonaklono austrijske vlasti. Zato se htelo vezati jesenje zadušnice za praznik Arhistratiga Mihaila 8. novembra, otuda se zovu Mihajlovske = Miholjske zadušnice. Ako bi primili ove zadušnice to bi one padale odmah iza 1. novembra, kad je Rimska crkva imala dan Svih svetih, i to bi ličilo na ugledanje na Rimsku crkvu i ta je kombinacija odbačena. I uzet je neutralan termin za jesenje zadušnice 12. oktobar po novom i 29. septembar po starom, dan Kirijaka Otšelnika (a 29. septembra rimokatolici slave Svetog arhangela Mihaila).
Ovo objašnjava i zašto se Miholjske zadušnice tradicionalno vezuju za početak oktobra, ali takođe ukazuje na duboko istorijsko i kulturno prilagođavanje crkvenih običaja, kako bi molitve za preminule bile prihvatljive u specifičnom istorijskom kontekstu.
Zadušnice, bilo letnje, Miholjske, Mitrovske ili zimske, ostaju ključni trenuci u pravoslavnoj duhovnosti. One nas podsećaju da molitva za mrtve nije samo čin tradicije, već izraz ljubavi i povezanosti živih i umrlih u Hristovoj Crkvi.
shutterstock.com/wideonet
Zadušnice u srpskoj duhovnosti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Ova praksa, iako duboko ukorenjena u narodu, često dovodi do zabune među vernicima. Protojerej Dejan Krstić nudi dublje razumevanje značaja molitve i paljenja sveća.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Polijevkt. Katolici ne slave veći praznik, kao ni muslimani i Jevreji.
Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
