Jednostavan recept od leblebija i nekoliko osnovnih sastojaka daje bogat i pun ukus.
U danima posta, kada je po crkvenom tipiku dozvoljeno ulje, porodični ručak dobija posebnu toplinu - ne samo kao prilika da se telo ukrepi jednostavnom hranom, već i da se ukućani okupe u mirnijem ritmu dana.
Na našem podneblju ćufte su odavno znak domaćinskog ručka koji miriše iz kuhinje i okuplja porodicu oko stola, a ova posna varijanta od leblebija pokazuje da skromni sastojci mogu dati iznenađujuće pun i zaokružen ukus. Iako bez mesa, ove ćufte zadržavaju onu poznatu toplinu domaćeg jela i lako mogu postati omiljen izbor za dane posta kada je dozvoljena priprema na ulju - jednostavno, zasitno i dovoljno svečano za zajednički ručak.
Za ćufte:
400 g kuvanih leblebija (ili konzerviranih, oceđenih),
1 mala glavica crnog luka,
2 čena belog luka,
2 kašike maslinovog ulja,
1 kašičica mlevenog kima,
1 kašičica mlevene paprike,
2 kašike brašna,
2 kašike seckanog peršuna,
so i biber po ukusu.
Za sos:
500 ml sosa od paradajza (pasata ili sitno seckani paradajz),
U tiganju zagrejte maslinovo ulje i propržitesitno iseckan crni i beli luk dok ne omekšaju, oko 5 minuta. U blenderu pomešajte leblebije, proprženi crni i beli luk, kim, mlevenu papriku, brašno, peršun, so i biber. Miksujte dok smesa ne postane glatka i kompaktna, ali ne preterujte da se ne pretvori u kašu.
Oblikujte ćufte od smese i poređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje. Premažite ih maslinovim uljem i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta, dok ne postanu zlatne i hrskave.
Dok se ćufte peku, pripremite sos od paradajza. Zagrejte maslinovo ulje u šerpi, dodajte crni i beli luk i propržite dok ne omekšaju. Dodajte sos od paradajza, šećer, so, biber i bosiljak. Kuvajte na srednjoj temperaturi 10–15 minuta.
Kada su ćufte gotove, prelijte ih toplim sosom od paradajza i poslužite odmah uz posni pire, testeninu, ili pirinač.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Sve je manje vernika na misama, a nedostatak sveštenika primorava nadbiskupiju na veliku reorganizaciju parohija.
Poglavar Rimokatoličke crkve oglasio se nakon operacije pluća u Rimu, zamolio vernike da nastave da se mole za njega.
Poglavar Srpske pravosalvne crkve pozvao vernike u Sidneju da čuvaju zajedništvo, praštaju i ne dozvole da ih mržnja razdvoji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Spoj hrskave korice, bogatstva povrća i orašastih plodova, idealan je za dane posta na ulju i trenutke zajedništva oko stola.
Hrskave pohovane paprike vraćaju mir, ljubav i radost okupljanja – dokaz da pravi ukus nije u raskoši, već u pažnji i toplini s kojom se priprema.
Spoj mirisnog povrća, osvežavajućih začina i jednostavne pripreme čini ovaj recept neodoljivim izborom za vrele letnje dane i dane posta.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
