Jednostavan recept od leblebija i nekoliko osnovnih sastojaka daje bogat i pun ukus.
U danima posta, kada je po crkvenom tipiku dozvoljeno ulje, porodični ručak dobija posebnu toplinu - ne samo kao prilika da se telo ukrepi jednostavnom hranom, već i da se ukućani okupe u mirnijem ritmu dana.
Na našem podneblju ćufte su odavno znak domaćinskog ručka koji miriše iz kuhinje i okuplja porodicu oko stola, a ova posna varijanta od leblebija pokazuje da skromni sastojci mogu dati iznenađujuće pun i zaokružen ukus. Iako bez mesa, ove ćufte zadržavaju onu poznatu toplinu domaćeg jela i lako mogu postati omiljen izbor za dane posta kada je dozvoljena priprema na ulju - jednostavno, zasitno i dovoljno svečano za zajednički ručak.
Za ćufte:
400 g kuvanih leblebija (ili konzerviranih, oceđenih),
1 mala glavica crnog luka,
2 čena belog luka,
2 kašike maslinovog ulja,
1 kašičica mlevenog kima,
1 kašičica mlevene paprike,
2 kašike brašna,
2 kašike seckanog peršuna,
so i biber po ukusu.
Za sos:
500 ml sosa od paradajza (pasata ili sitno seckani paradajz),
U tiganju zagrejte maslinovo ulje i propržitesitno iseckan crni i beli luk dok ne omekšaju, oko 5 minuta. U blenderu pomešajte leblebije, proprženi crni i beli luk, kim, mlevenu papriku, brašno, peršun, so i biber. Miksujte dok smesa ne postane glatka i kompaktna, ali ne preterujte da se ne pretvori u kašu.
Oblikujte ćufte od smese i poređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje. Premažite ih maslinovim uljem i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta, dok ne postanu zlatne i hrskave.
Dok se ćufte peku, pripremite sos od paradajza. Zagrejte maslinovo ulje u šerpi, dodajte crni i beli luk i propržite dok ne omekšaju. Dodajte sos od paradajza, šećer, so, biber i bosiljak. Kuvajte na srednjoj temperaturi 10–15 minuta.
Kada su ćufte gotove, prelijte ih toplim sosom od paradajza i poslužite odmah uz posni pire, testeninu, ili pirinač.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
