Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Ćetenija je jedna od onih gotovo zaboravljenih poslastica koje se danas čuvaju uglavnom u bosanskim domovima, u kojima se s ljubavlju neguju stari običaji i recepti prenošeni s kolena na koleno. Nekada su umele da je pripreme samo najveštije domaćice jer je za njenu izradu bilo potrebno mnogo strpljenja, umeća i osećaja u rukama. Zbog toga se smatrala pravim dokazom kulinarskog majstorstva i često je zauzimala posebno mesto na iftarskoj trpezi.
ZABORAVLJENA POSLASTICA IZ STARE SRPSKE KUHINJE: Desert koji obične jabuke pretvara u zlatni zalogaj
Zahvaljujući detaljnom receptu koji sledi, danas ovu neobičnu, nežnu i izuzetno ukusnu poslasticu može da napravi svaka domaćica koja želi da svoje ukućane i goste obraduje slatkišem bogate tradicije i jedinstvenog izgleda.
Za šećerni sirup:
500 g šećera
250 ml vode
kašika limunovog soka
Za brašno:
500 g glatkog brašna
U šerpu stavite šećer i vodu, pa zagrevajte na srednjoj temperaturi dok se šećer potpuno ne otopi. Kada sirup provri, dodajte limunov sok i kuvajte bez mešanja još 10-15 minuta, dok ne postane gust i dostigne temperaturu od oko 125 do 130 stepeni.
Sirup zatim pažljivo izlijte na blago nauljenu površinu ili mermernu ploču i ostavite da se prohladi toliko da može da se oblikuje rukama.
Dok se sirup hladi, u velikom tiganju ili širokoj šerpi stavite puter da se otopi. Dodajte brašno i lagano ga pržite uz neprestano mešanje oko 20 minuta, dok ne dobije svetlozlatnu boju i prijatan miris pečenog brašna. Ostavite da se potpuno ohladi.
Kada se šećerna masa dovoljno prohladi, oblikujte je u prsten. Uvaljajte u proprženo brašno, pa počnite pažljivo da je razvlačite i presavijate.
Svakim razvlačenjem i presavijanjem nastajaće sve tanje niti. Nakon svakog razvlačenja ponovo uvaljajte masu u brašno da se ne bi lepila. Postupak ponavljajte više puta dok ne dobijete mnoštvo tankih, svilenkastih niti.
Ćeteniju razdvojite na manje gomilice i poslužite.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je parastos u beogradskoj crkvi Svetog Marka i govorio o teškim decenijama u kojima je Crkva bila izložena snažnim pritiscima, kao i o veri, smirenju, trpljenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
U pravoslavnom hrišćanstvu brak ima svoj poredak, pa se muškarac vidi kao glava porodice, dok je žena pozvana da mu se povinuje.
Moderni čovek ima više materijalnog blagostanja nego njegovi preci, ali nikada nije bio nemirniji, kaže iguman Dimitrije.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Reditelj otkrio da su oba dela već snimljena u Italiji, a priča će biti nelinearna i obuhvatiće motive pakla, Šeola, pada anđela i porekla Satane. Premijera prvog dela zakazana je za Spasovdan 2027.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
