To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
U pravoslavnoj tradiciji pojam imendan označava dan kada Crkva slavi svetitelja čije ime nosi određeni vernik. Ovaj dan nije samo lični praznik, već duboko ukorenjeni deo liturgijskog života, bogat simbolikom i duhovnim značenjem.
Dok je u nekim tradicijama običaj da vernici slave dan svog rođenja, kod pravoslavaca je praksa da se umesto toga slavi imendan, odnosno dan svetitelja čije ime nose. Ova tradicija je duboko ukorenjena u narodnoj pobožnosti i crkvenoj praksi, te se imendan često doživljava kao lični praznik, ispunjen molitvama, okupljanjem porodice i blagoslovima.
U pravoslavlju, ime nije samo „oznaka“ osobe, već nosi duboko duhovno značenje. Mnogi vernici za svoju decu biraju imena svetitelja koji su im uzori u veri i životu, verujući da će ih ime svetitelja voditi i štititi.
Na primer, ime Lazar, koje se može naći u Jevanđelju po Jovanu, simbolizuje uskrsnuće i pobedu života nad smrću, te se često koristi kada želimo reći da je nešto oživelo ili preporođeno. Imena svetitelja stoga nisu samo puko označavanje, već duhovni putokaz i stalni izvor nadahnuća.
Proslava imendana nije samo običaj, već i prilika za produbljivanje duhovne veze sa svetiteljem čije ime nosimo. Kroz molitve, post i prisustvo na liturgiji, vernici izražavaju svoju pobožnost i zahvalnost, tražeći duhovnu snagu i zaštitu.
Ovaj dan postaje trenutak kada se lična vera povezuje sa širim crkvenim zajedništvom, stvarajući most između prošlih svetitelja i sadašnjih vernika.
Na sajtu Eparhije šumadijske ističu:
- Tradicija pravoslavnog naroda je da slave dan svetitelja na koji su se rodili, ali kod Srba porodična slava preuzela je slavljenje imendana.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, arhijerejski namesnik kotorsko-tivatski, o tradiciji obeležavanja imendana je rekao:
- To kod nas u crkvi nije previše zastupljeno, kod Rusa je mnogo izraženije. Njima je veoma važno da proslave svetitelja čije ime nose. Međutim, i prilikom davanja imena vodi se računa da se odabere ime koje već postoji u redovima svetih. Lep običaj je da se molimo svetitelju čije ime nosimo, iako nije obavezno da se ima imendan - rekao je otac Nemanja na radiju Svetogora.
Tradicija obeležavanja imendana posebno je izražena u Rusiji, gde ga pravoslavni vernici obavezno i s radošću proslavljaju. Imendan u pravoslavlju nije samo dan slavlja, već duboko ukorenjeni običaj koji nosi bogatu duhovnu simboliku. Kroz slavlje imendana, vernici ne samo da odaju počast svetitelju čije ime nose, već i potvrđuju svoju veru, povezujući se sa tradicijom i zajednicom. Ovaj običaj svedoči o živahnoj i trajnoj pobožnosti koja čini srž pravoslavnog identiteta.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika. Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu. Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov. Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku. Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Duhovna riznica
05:00 | 13.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE ANTIFON? Misteriozni glas iz crkve koji pomera granice molitve
Duhovna riznica
05:00 | 16.10.2025
KAKAV ZNAČAJ IMAJU DIKIRIJE I TRIKIRIJE U CRKVI: Moć svetlosti u rukama vladika
Duhovna riznica
05:00 | 17.10.2025
OTKRIVAMO ZNAČENJE CRKVENIH ČINOVA KOJE MNOGI VERNICI NE ZNAJU: Ko zapravo stoji iza titula patrijarha, mitropolita, đakona…
Duhovna riznica
05:00 | 18.10.2025
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Duhovna riznica
05:00 | 19.10.2025
BEZ OVOGA SVEŠTENIK JE SAMO OBIČAN GRAĐANIN: Vernici ga viđaju svakodnevno, ali mu ne znaju naziv, simboliku i značenje
Duhovna riznica
06:30 | 22.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE TRISVJATOJE? Tajna najpoznatije molitve pravoslavlja stare 15 vekova
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
