To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
U pravoslavnoj tradiciji, pojam "imendan" označava dan kada Crkva slavi svetitelja čije ime nosi određeni vernik. Ovaj dan nije samo lični praznik, već duboko ukorenjeni deo liturgijskog života, bogat simbolikom i duhovnim značenjem.
Dok je u nekim tradicijama običaj da vernici slave dan svog rođenja, kod pravoslavaca je praksa da se umesto toga slavi imendan, odnosno dan svetitelja čije ime nose. Ova tradicija je duboko ukorenjena u narodnoj pobožnosti i crkvenoj praksi, te se imendan često doživljava kao lični praznik, ispunjen molitvama, okupljanjem porodice i blagoslovima.
U pravoslavlju, ime nije samo „oznaka“ osobe, već nosi duboko duhovno značenje. Mnogi vernici za svoju decu biraju imena svetitelja koji su im uzori u veri i životu, verujući da će ih ime svetitelja voditi i štititi.
Na primer, ime Lazar, koje se može naći u Jevanđelju po Jovanu, simbolizuje uskrsnuće i pobedu života nad smrću, te se često koristi kada želimo reći da je nešto oživelo ili preporođeno. Imena svetitelja stoga nisu samo puko označavanje, već duhovni putokaz i stalni izvor nadahnuća.
Proslava imendana nije samo običaj, već i prilika za produbljivanje duhovne veze sa svetiteljem čije ime nosimo. Kroz molitve, post i prisustvo na liturgiji, vernici izražavaju svoju pobožnost i zahvalnost, tražeći duhovnu snagu i zaštitu.
Ovaj dan postaje trenutak kada se lična vera povezuje sa širim crkvenim zajedništvom, stvarajući most između prošlih svetitelja i sadašnjih vernika.
Na sajtu Eparhije šumadijske ističu:
- Tradicija pravoslavnog naroda je da slave dan svetitelja na koji su se rodili, ali kod Srba porodična slava preuzela je slavljenje imendana.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, arhijerejski namesnik kotorsko-tivatski, o tradiciji obeležavanja imendana je rekao:
- To kod nas u crkvi nije previše zastupljeno, kod Rusa je mnogo izraženije. Njima je veoma važno da proslave svetitelja čije ime nose. Međutim, i prilikom davanja imena vodi se računa da se odabere ime koje već postoji u redovima svetih. Lep običaj je da se molimo svetitelju čije ime nosimo, iako nije obavezno da se ima imendan - rekao je otac Nemanja na radiju Svetogora.
Tradicija obeležavanja imendana posebno je izražena u Rusiji, gde ga pravoslavni vernici obavezno i s radošću proslavljaju. Imendan u pravoslavlju nije samo dan slavlja, već duboko ukorenjeni običaj koji nosi bogatu duhovnu simboliku. Kroz slavlje imendana, vernici ne samo da odaju počast svetitelju čije ime nose, već i potvrđuju svoju veru, povezujući se sa tradicijom i zajednicom. Ovaj običaj svedoči o živahnoj i trajnoj pobožnosti koja čini srž pravoslavnog identiteta.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika. Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu. Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov. Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku. Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Duhovna riznica
05:00 | 13.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE ANTIFON? Misteriozni glas iz crkve koji pomera granice molitve
Duhovna riznica
05:00 | 16.10.2025
KAKAV ZNAČAJ IMAJU DIKIRIJE I TRIKIRIJE U CRKVI: Moć svetlosti u rukama vladika
Duhovna riznica
05:00 | 17.10.2025
OTKRIVAMO ZNAČENJE CRKVENIH ČINOVA KOJE MNOGI VERNICI NE ZNAJU: Ko zapravo stoji iza titula patrijarha, mitropolita, đakona…
Duhovna riznica
05:00 | 18.10.2025
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Duhovna riznica
05:00 | 19.10.2025
BEZ OVOGA SVEŠTENIK JE SAMO OBIČAN GRAĐANIN: Vernici ga viđaju svakodnevno, ali mu ne znaju naziv, simboliku i značenje
Duhovna riznica
06:30 | 22.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE TRISVJATOJE? Tajna najpoznatije molitve pravoslavlja stare 15 vekova
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
