Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
Duboko u srcu Stare planine, na brdu Kalik, tik uz selo Rsovci, krije se jedno od najneobičnijih i najtajanstvenijih svetilišta Srbije, ali i celog pravoslavnog sveta - Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Udaljena svega 22 kilometra od Pirota, ova mala crkva u steni stoji netaknuta vekovima, u tišini prirode i vere, podignuta još u 13. veku. Ali ono što je čini zaista posebnom jeste freska koja prkosi svim pravilima pravoslavnog ikonopisa - freska ćelavog Isusa.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje. Ono što zapanjuje posetioce i intrigira istoričare umetnosti jeste prikaz Isusa: mlad, bez kose, u odeždi koja neodoljivo podseća na budističku, okružen svetlosnom osmougaonom mandorlom ili zvezdom.
Ovakav prikaz Isusa ne postoji nigde drugo u pravoslavnom svetu. Freska je izazvala brojne teorije i tumačenja, kako među vernicima, tako i među istoričarima umetnosti.
Prema jednoj od teorija, freska je delo isposnika koji su u vreme kneza Lazara boravili u ovom delu Stare planine. Veruje se da su došli sa Sinaja, noseći sa sobom drugačije duhovne uticaje i ikonografska shvatanja.
U to doba, isposničke zajednice - naročito one smeštene u pećinama, van gradskih i crkvenih centara — nisu bile strogo podložne crkvenim kanonima, pa su i freske koje su tamo nastajale često bile autentičan izraz unutrašnje duhovnosti samih monaha.
Tako je, smatra se, i freska u Rsovačkoj pećini nastala bez "pravila" - kao lični čin molitve i umetničke slobode. Ali zašto su upravo Isusa naslikali ćelavog, ostaje misterija. Neki tvrde da se time htelo naglasiti Hristovo detinjstvo, nevinost ili duhovna ogoljenost, dok drugi vide u tome simboliku oslobađanja od ovosvetskog.
Danas, ova pećinska crkva predstavlja ne samo duhovno utočište, već i kulturnu i umetničku zagonetku. Nema sjaja, nema velikih vrata, ali ima snagu tišine i jedan pogled koji posmatra kroz vekove.
Inače, ova crkva je od 1981. godine pod zaštitom države kao kulturno dobro.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Posle krštenja 2021. godine, počeo je da deli svoje iskustvo sa drugima. Jedan prijatelj, Stiven Gao iz Čikaga, počeo je da se usrdno moli Isusovom molitvom i ubrzo se pridružio Marku u vođenju internet zajednica.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.
Govoreći o porukama koje se često ponavljaju u Jevanđelju, otac Aleksandar posebno je izdvojio dve reči - "ne boj se" i "raduj se", a kod anksioznih se upravo javlja suprotno.
U besedi za 11. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o neblagodarnosti prema Bogu i upozorava na trenutak kada čovek, iako obdaren razumom, postaje slep za svog Tvorca i Hranitelja.
Probajte tikvice sa pečurkama po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici i duhovno se nadahnite poukom Svetog Serafima Sarovskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Kada dođu razočaranje, gubitak i neizvesnost, lako je zaboraviti na zahvalnost, a pouka velikog ruskog duhovnika podseća zašto ni u najtežim danima ne treba izgubiti blagodarno srce.
Vlasti Jordana najavile su da će uoči jubileja 2030. godine biti izgrađeni kompleks za hodočasnike i muzej, uz velika ulaganja u Al-Magtas, tradicionalno mesto Hristovog krštenja
Više pravoslavnih crkava pozvalo je vernike da precizno navedu poreklo i versku pripadnost, što bi moglo da pruži jasniju sliku o brojnosti pravoslavaca na petom kontinentu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
