MANASTIR KOJI LIČI NA DIZNIJEV DVORAC KRIJE JEZIVU ISTORIJU: Bio je bez monaha skoro dva veka i imao drugu namenu

Francuzi ga zovu Mon Sen Mišel, a mi smo ga od prvog trenutka preimenovali u manastir arhangela Mihaila. Svetac je isti, bez obzira na to kako se njegovo ime izgovara – prvi od sedam arhanđela, zapovednik nebeske vojske. Čak i vodiči kroz ovaj manastir, koji godišnje poseti 3,5 miliona turista, tokom priče o Sen Mišelu spominju da je svetac „preuzet negde s istoka”. Iz pravoslavlja, bila je naša automatska misao.

Izdaleka liči na dvorac iz Diznijevih bajki, čija se raskoš nekako smestila na tesnoj steni okruženoj vodom. Prvi pogled nam je jasno rekao zašto se nalazi na listi svetske baštine Uneska i zašto se smatra jednim od najčudesnijih mesta na planeti.

youtube/printscreen/DW Euromaxx

Benediktinski manastir

Utisak da ste zalutali u neko prošlo vreme upotpunjuju konji koji kočijama dovoze turiste do manastira, jer se mali broj njih odlučuje da pešači od obližnjeg sela, koje je udaljeno nekoliko kilometara i predstavlja poslednju tačku do koje je moguće doći kolima ili autobusom.

Prilaz manastiru i ostrvu je u davna vremena bio moguć samo tokom oseke ili čamcima, a onda su krajem 19. veka napravili prevlaku kojom danas stižu turisti.

Credit: Fatih Gonul / AFP / Profimedia

Zapravo, celo ostrvo od 55.000 kvadratnih metara obuhvata benediktinski manastir, koji je izgrađen u 8. veku. Po legendi je 708. arhangel Mihailo naredio biskupu Avranša da ovde sagradi crkvu. Kada biskup nije na to pristao, arhanđeo mu je vrelim prstom napravio rupu u lobanji (biskupova lobanja se danas čuva u crkvi u Avranšu, mada nauka tvrdi da je ova lobanja poreklom iz neolita).

Uspon do vrha manastira nije lak za one koji nemaju kondicije, pogotovo ako ste pre toga pešačili prevlakom od sela, ali je to sjajna prilika da se naprave neverovatne fotografije. Turiste na svakom koraku prate galebovi, stvarajući utisak mediteranske atmosfere.

Unutrašnjost crkve na vrhu je sva u kamenim lukovima, a najveću pažnju zaokuplja ogroman točak uz pomoć kojeg su monasi podizali hranu i ostale potrepštine iz podnožja manastira.

youtube/printscreen/DW Euromaxx

Tri sata od Pariza

Na izlasku iz sela, odmah do rampe za vozila, nalazi se turistički centar u kojem su, uz informaciju o vremenu polaska prvog sledećeg gradskog autobusa koji vozi do železničke stanice udaljene sat vremena vožnje.

Ukoliko želite da dođete do manastira iz Pariza, a nemate auto, savet je da se karta za TŽV (brzi voz) kupi unapred, elektronskim putem. Karta u jednom pravcu košta oko 100 evra, ali je moguće s popustom naći povratnu. Put od Pariza traje oko tri sata, udobnim i brzim vozom, a potom se preseda u autobus s ljubaznim vozačima koji će vas prvo opomenuti da vežete pojas, a onda s ponosom objašnjavati gde ste došli i šta ćete videti.

Shutterstock

Od opatije do zatvora

Ostrvo se nalazi u kanalu Lamanš, na ušću reke Kesnon, u blizini grada Avranša i granice Bretanje u departmanu Donja Normandija.

Do izgradnje prve crkve u osmom veku ostrvo se zvalo Mon Tomb jer je podsećalo na uzvišenje grobne humke. Godine 965/966. jedna grupa benediktinaca ovde je osnovala manastir. U narednim vekovima kraljevi i vojvode su finansirali izgradnju a, kako kažu, nije bilo francuskog kralja koji se nije gostio u dvorani na vrhu manastira.

youtube/printscreen/DW Euromaxx

Građevine su stradale u Stogodišnjem ratu, kada ih je bombardovala engleska artiljerija. Opadanjem značaja crkve u doba Francuske revolucije opatija je napuštena 1790. godine, a monasi su se vratili tek 1969. godine. U međuvremenu, ostrvo je služilo i kao zatvor s ciničnim imenom „Slobodno brdo”. Ostrvo je proglašeno francuskim nacionalnim spomenikom 1974. godine, posle čega je počeo period restauracije manastirskih građevina koji traje do danas.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara