Ajeti 46-47 iz Sure Fussilet otkrivaju univerzalnu odgovornost i podsećaju da ništa ne prolazi nezapaženo pred Bogom.
U suvremenom svetu, gde se često zaboravlja odgovornost pojedinca za sopstvene postupke i gde mnogi tragaju za pravednošću u spoljnim okolnostima, islamski tekstovi i dalje nose poruke koje duboko rezoniraju sa moralnim i duhovnim vrednostima. Ajeti 46. i 47. Sure Fussilet, izdvojeni u knjizi "The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading" za 22. oktobar, podsećaju vernike na univerzalnu pravdu Božju i neizbežnu odgovornost svakog čoveka pred Stvoriteljem. Kroz ove ajete, Kuran ističe suštinsku povezanost između dela i njihovih posledica, ali i Božije sveobuhvatno znanje i kontrolu nad svim aspektima života i postojanja.
46. Ko čini dobro, u svoju korist čini. A ko radi zlo, na svoju štetu radi. A Gospodar tvoj nije nepravedan prema robovima Svojim.
Ajeti iz Sure Fussilet 41:46-47 pružaju jasno moralno uputstvo: svaka osoba je direktno odgovorna za svoja dela. „Ko čini dobro, u svoju korist čini; a ko radi zlo, na svoju štetu radi“ – ova jednostavna, ali duboka izreka podseća vernike da je pravično delanje ne samo dužnost prema Bogu, već i ulaganje u sopstvenu dobrobit. Islamska etika ovde naglašava unutrašnju pravdu i samoodgovornost: čovek ne može prebaciti krivicu ni na koga drugog, jer svaki postupak ima svoje prirodne i duhovne posledice.
Drugi ajet podseća na Božije apsolutno znanje i kontrolu nad svetom: „Samo On zna kada će Smak sveta nastupiti…“ Ova misao stavlja u perspektivu ljudsku ograničenost i podseća na to da ništa ne prolazi mimo Božije volje – ni plodovi koji rastu, ni rođenje deteta, ni događaji u svetu. Posebno je značajan deo gde se ističe da ljudi na Sudnjem danu neće moći opravdati svoja preterana poistovećivanja sa božanskim, jer jedino Bog poseduje apsolutno znanje i moć.
Ovi ajeti nas pozivaju na unutrašnju refleksiju: prava vrednost života leži u svesnom i odgovornom delovanju, uz poverenje u Božiju pravdu i mudrost. Oni uče vernike da čak i kada ljudska sudbina izgleda nepredvidivo ili nesigurno, sve je pod Božijim nadzorom i da svako delo – bilo dobro ili loše – oblikuje sudbinu. U savremenom kontekstu, kada ljudi često traže krivce u spoljnim okolnostima ili u sistemu, ove poruke su moćan podsetnik na ličnu odgovornost, strpljenje i poverenje u Božiji plan.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
